UVOD
Izraz
platni bilans
prvi je upotrebio britanski ekonomista Stuart 1767. godine. On
je upotrebio izraz platni promet govoreći o „ukupnoj masi recipročnih plaćanja”
između zemlje i inostranstva. Od tada pa do danas koncepcija platnog bilansa
doživela je velike izmene.
Sam izraz „platni bilans“ nije dovoljno precizan, jer to nije sistemski popis
imovinske aktive i pasive nekog subjekta utvrđenih na određeni dan, već je to popis
transakcija utvrđenih u toku jednog vremenskog perioda.
Platni bilans se može definisati kao sistemski pregled svih ekonomskih transakcija
obavljenih između rezidenta i nerezidenta u toku određenog vremenskog perioda,
najčešće u jednoj godini. U platni promet beleže se i efektivno izvršena plaćanja u
toku godine, ali i ona plaćanja koja se odlažu za kasnije.
Platni bilans uobičajeno prihvatamo kao odnos vrednosti svih potraživanja i
dugovanja jedne zemlje prema inostranstvu, u određenom vremenskom periodu.
Odnosi jedne zemlje sa ostatkom sveta odražavaju se u transakcijama koje se sadrže
u platnom bilansu. Na platnom bilansu se nalaze i finansijske operacije, kao što je
ulazak stranog kapitala sa investicijama u domaća preduzeća i kupovina
nacionalnog duga.
Platni bilans dobija sve više na značaju u današnjem globalnom svetu, tako da se
njime meri otvorenost jedne ekonomije.
1
PLATNI BILANS
Platni promet izmedju jedne zemlje i ostalih zemalja, kao posledica ukupnih
finansijskih odnosa, iskazuje se preko dva osnovna instrumenata:
1)
platni bilans
(bilans plaćanja)
2)
devizni bilans
.
Platni bilans predstavlja sistematski popis svih ekonomskih transakcija izvršenih
između jedne zemlje i inostranstva, obično u toku jedne godine. Platni bilans ima
dve osnovne funkcije: prvo, on treba da na sistematizovan način prikaže sve
ekonomske odnose sa inostranstvom, drugo, treba da pokaže i finansijsku
likvidaciju tih odnosa.
Struktura platnog bilansa ukazuje na njegova dva osnovna dela:
1) tekući račun platnog bilansa,
2) račun kapitala
Tekući račun platnog bilansa uglavnom pokazuje promet roba i usluga (vidljivi
uvoz i izvoz), dok račun kapitala i kapitalski podbilans, pokazuje finansijski
obračun sa inostranstvom.
Tekući račun platnog bilansa može biti iskazan deficitom ili suficitom, što se
izravnava suprotnim kretanjem u računu kapitala. Kretanje u računu kapitala
izravnaju transakcije u tekućem računu, tako da je platni bilans obično uravnotežen.
Plaćanja za kupovinu robe i usluga u trgovinskom delu platnog bilansa moraju biti
pokriveni primanjima od prodaje roba i usluga, kreditima ili drugim oblicima
kretanja kapitala.
U transakcije u platnom bilansu koje znače priliv deviza ili sticanje kupovne snage
u inostranstvu, spadaju sledece:
1) Izvoz robe i usluga
2) Jednostrani transferi
3) Uvoz kapitala
4) Izvoz monetarnog zlata.
U transakcije u platnom prometu koje deluju na odliv deviza iz zemlje, odnosno
smanjenje kupovne snage u inostranstvu, spadaju:
1) Uvoz robe i usluga
2) Jednostrani transferi
3) Izvoz kapitala
4) Uvoz monetarnog zlata.
2
RAVNOTEŽA PLATNOG BILANSA
Platni bilans, prema definiciji MMF-a, predstavlja sistematsko registrovanje svih
ekonomskih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom u toku jedne godine.
Platni bilans se može nalaziti u tri oblika ravnoteže:
1) potencijalna ravnoteža
2) stvarna ravnoteža
3) fundamentalna ravnoteža
Potencijalna ravnoteža
platnog bilansa postoji kada se deficit platnog bilansa koji
se može lako otkloniti kompenzatornim finansiranjem, bez metoda administrativnog
karaktera (devizna kontrola, trgovačke restrikcije i dr.)
Stvarna ravnoteža
platnog bilansa postoja kada se održava merama ekonomske
politike, odnosno metodama prilagođavanja. Stvarna ravnoteža može biti
uspostavljena na mnogim nivoima privredne aktivnosti i stanja platnog bilansa.
Smatra se da je najbolje rešenje urevnotežavanje platnog bilansa ono koje optimalno
odgovara razvoju i stabilizaciji nacionalne privrede, odnosno koje će omogućiti
optimalni rast i visok nivo zaposlenosti, bez inflatornih pritisaka.
Fundamentalna ravnoteža
platnog bilansa postoji kada se na duži rok platni bilans
održava u ravnoteži, samo po sebi, bez opšte nezaposlenosti inflacije i bez potrebe
stalnog prilagođavanja deviznog kursa i devizne kontrole.
Interesantno je navesti problem tzv.strukturne ili fudamentalne neravnoteže platnog
bilansa. Fundmentalna neravnoteža predstavlja neravnotežu takvih razmera i takvog
trajanja da održavanje stabilnih cena, dovoljnog nivoa zaposlenosti i uravnoteženja
platnog bilansa nije moguce bez prilagođavanja kursa i uvođenja devizne kontrole.
Postoji i statička odnosno dinamička ravnoteža platnog bilansa. Pod statičkom
ravnotežom se smatra ravnoteža izvoza i uvoza, bez kratkoročnog kretanja kapitala i
monetarnih rezervi. Ovaj oblik ravnoteže isključuje bilo kakvo kretanje dugoročog
kapitala. Kod dinamičke ravnoteže izvoz i uvoz ne moraju biti uravnoteženi. Tada
stupa na scenu kretanje kratkoročnog kapitala i deviznih rezervi, odnosno transfer
dugoročnog kapitala, koji moraju izravnati deficit u trgovinskom bilansu.
Ravnoteža koja se ostvaruje administrativnim regulisanjem kretanja robe i usluga,
kao i kapitala, odnosno smanjenjem uvoza robe i usluga, kao i zabranom oblika
kapitala, nije ekonomska ravnoteža. Takva politika platnog bilansa može štetiti
privrednom razvoju, budući da smanjenje uvoza dovodi u pitanje dinamičnost i
kontinuelan razvoj privrede, kao i njenu izvoznu sposobnost.
Platni bilans, njegovo uravnoteženje je integralni deo opšte privredne problematike.
4
UZROCI I VRSTE NERAVNOTEŽE
PLATNOG BILANSA
Neravnoteža platnog bilansa, kao najveći problem platnog bilansa, posebno česta
pojava deficita, može biti izazvana različitim faktorima. Deficit platnog bilansa je
osnovni problem nacionalnih privreda. Uzroci i poreklo nerevnoteže platnog bilansa
bitni su za politiku platnog bilansa i politiku uravnoteženja platnog bilansa. Bitno je
da li je poremećaj ravnoteže nastao pod delovanjem faktora unutar nacionalne
privrede ili pod delovanjem faktora svetskog tržišta.
Neravnoteža platnog bilansa u savremenoj teoriji veže se za sledeće tipove:
1) Ciklična neravnoteža
2) Strukturna neravnoteža
3) Neravnoteža izazvana nestabilnošću nacionalne privrede (inflacija).
Ciklična neravnoteža
platnog bilansa tj. faktori koji je izazivaju su kratkotrajnog
karaktera. Npr. rast bruto domaćeg proizvoda zemlje utiče na rast uvoza, a time i
deficita platnog bilansa. Recesija u inostranstvu utiče na smanjenje izvoza i rast
deficita bilansa tekućeg računa, odnosno platnog bilansa. Brži rast cena u zemlji
nego u inostranstvu utiče na povećanje vrednosti uvoza i smanjenje vrednosti
izvoza. Brojni faktori sezonskog karaktera (slaba turistička sezona, slaba žetva,
vremenske nepogode i sl.) takođe utiču na porast uvoza i smanjenje izvoza roba i
usluga, odnosno na povećanje deficita bilansa tekuceg racuna.
Strukturna neravnoteža
platnog bilansa, odnosno faktori neravnoteže strukturnog
karaktera, vezani su za izmenu privredne strukture, posebno nerazvijenih zemalja.
Postojeća struktura ovih privreda ne omogućava im stabilan i uravnotežen
razvoj. Uzroci strukturne neravnoteže platnog bilansa se nalaze u privrednom
razvoju, strukturne privrede, ali i neprilagođenosti nacionalne privrede kretanjima
na svetskom tržištu. Faktori strukturne neravnoteže mogu biti realne i monetarne
prirode. U faktore realne prirode ubrajamo investicije, neadekvatnost proizvodnje,
korišćenje kapaciteta, inflacija troškova, disparitet domaćih cena i trškova
proizvodnje i dr., dok u faktore monetarnog karaktera uglavnom na pojavu inflacije.
Neravnoteža platnog bilansa izazvana inflatornom nestabilnošću
privrede je
treći tip. Često se ovaj tip neravnoteže identifikuje sa strukturnom neravnotežom,
jer se inflacija često javlja kao strukturna inflacija. Teško je odvojiti ova dva tipa
neravnoteže platnog bilansa. Ako se za inflaciju kaže da je rezultat veće novčane
tražnje u odnosu na robne fondove, tada se višak tražnje delom prenosi na uvoz. To
se događa na isti način kao što se kod strukturne inflacije višak investicija u odnosu
na štednju javlja kao veći uvoz osnovnih faktora razvoja. Inflacija tražnje dovodi i
do inflacije troškova. Inflacija troškova dalje obara konkurentsku moć privrede u
5
