UVOD
Porast prosečne globalne temperature predstavlja ozbiljnu pretnju po naše
zdravlje. Klimatske promene do kojih dolazi pospešuju širenje odredjenih zaraznih
bolesti.Takodje je primećeno da je povećana učestalost odredjenih oboljenja –
kardiološki, vaskularnih, neuroloških, plućnih i profesionalnih – usled porasta prosečne
globalne temperature.
Povećanje temperature je prouzrokovano uvećanim oslobadjanjem ugljendioksida
u atmosferu. Primećeno je i zabeleženo da tokom poslednjih 30 godina postoji konstantno
povećanje oslobadjanja ugljendioksida u atmosferu, što je rezultat korišćenja različitih
vrsta goriva i industrijskih aktivnosti.
Ljudske aktivnosti nanose ozbiljnu štetu okolini. Smanjenje ozonskog omotača i
porast globalne temperature su na žalost kontinuirani fenomeni. Njihovi biološki efekti se
ne mogu predvideti a negativne posledice mogu imati katastrofalne efekte po ljudski rod.
Mnogobrojne nacionalne i internacionalne organizacije kao što su Ujedinjenje
Nacije sprovode studije koje procenjuju i nadgledaju situaciju. Kyoto protokol ima
odredjene ciljeve (kao na primer 7% smanjenje ispuštanja ugljendioksida u atmosferu u
narednih 10 godina) što će se postići putem internacionalne saradnje.
METEOPATOLOGIJA
Meteopatologija bavi se promenama zdravih i bolesnih osoba. Osetljivost na
klimatske i vremenske promene najviše je zastupljena kod ljudi, pa se često žale na
poteškoće, za koje ne znaju uzrok. Mnogobrojne osobe se žale da ih “boli proleće”, a
neke boli jesen, pa su stari Rimljani i Grci opazili delovanje klime na ljudsko zdravlje, a i
Hipokrat je to dobro znao.. Manje ili više svi osećamo vremenske promene, na koje neki
reaguju a neki ne. 3% stanovništva su sigurno meteopati i to svaka četvrta mlada osoba, a
svaka druga ili treća starija osoba oseća vremenske promene. Mora se istaći da metopatija
nije bolest, ali izaziva tegobe i utiče na ljudsko raspoloženje i zdravlje u bilo koje doba
godine, a javljaju se kao toplotni udar, gubitak tečnosti, teške noge, “reumatski” bolovi,
promene na koži. S dolaskom proleća u vazduhu se menjaju elektroliti, vazduh južnog
vetra prepun je pozitivnih jona tzv. “ubicama”, pa se promene jače osećaju. Takvim
danima hirurzi izbegavaju operisati. S kišom promene obično nestaju, jer je klima
biološki aktivna samo kada se menja. Promene se javljaju na “frontovima” iz toplog
ciklona u hladni, što vidimo svake večeri na tv prognozi. Kako izbeći promene vremena
odnosno nevremena? Potrebna je aklimatizacija, a to je prilagodljivost na klimu i
promene gde se živi. Na visinama potrebno je prilagoditi se kroz 3 dana. Na moru je
potrebno 3 nedelje, inače se može pojaviti nesanica, glavobolja, gubitak apetita i dr.
Trajnu prilagođenost klimi nazivamo inklimatizacija. U mikroklimatskim uslovima može
pomoći veštačka klimatizacija, ili jonizatorima. Kako bi izbegli delovanje vremena na
psihički labilne osobe treba se naučiti pratiti klimatske promene kroz godinu i
meteorološke prognoze.
Vreme ima veliki uticaj na ljudsko zdravlje. Dokazano jeda je ono povezano sa
visokom stopom mortaliteta i velikim brojem ljudi koji pate od upale pluća, gripa,
bronhitisa, kardiovaskularnih oboljenja, čira.
Većina istarživanja pokazuju da smrtnost tokom ekstremnih vrućina varira u
zavisnosti od uzrasta, pola, faktora. Procenjije se da se 1.327 smrtnih slučajeva desilo u
Sjedinjenim Državama 1980. godine kao rezultat toplotnih talasa, a samo u Misuriju 25%
ukupnog broja. Faktori koji utiču na smanjenje rizika su upotreba klime, često vežbanje,
potrošnja tečnosti, boravak u tamjijim prostorijama.
Vlaga ima značajan uticaj na smrtnost. Ona takđe ima značajan uticaj na
mortalitet tokom zime, jer hladan, suv vazduh dovodi do bolesti gornjeg respiratornog
trakta i veće su šanse za mikrobiološke i virisne infekcije. Padavine u obliku snega su
takođe povezane za promene u smtnosti stanovništva.
Postoji veliki broj literature posvećene uticaju klime na zdravlje ljudi . Većina
istraživanja je urađeno od strane medicinskih naučnika ali i od strane klimatologa.
Postoje brojni drugi uticaji vreme na opšte zdravlje stanovništva, uključujući i
morbiditet, kratkoročne promene u raspoloženju, emocionalno blagostanje na primer,
napadi astme, bronhitis, pojava gripa...Pored toga, nekoliko atmosferskih pojava su
najmanje će biti u mogućnosti da se nose sa ovim problemima. Pored toga, ukoliko ne
uspemo da delujemo na klimatske promene i njihov uticaj na zdravlje rizikujemo da
ugrozimo naše mogućnosti da ostvarimo Milenijumske ciljeve razvoja.
TRADICIONALNA SREDSTVA JAVNOG ZDRAVLJA SU VAŽNE
KOMPONENTE EFIKASNOG ODGOVORA NA KLIMATSKE PROMENE
Čista voda i higijenski uslovi, sigurna i pravilno odabrana hrana, imunizacija, nadzor nad
bolestima i pravovremeni odgovor, sigurna i efikasna kontrola prenosilaca bolesti i
spremnost na katastrofe predstavljaju kritičke komponente prakse javnog zdravlja koje se
takođe prilagođavaju u skladu sa klimatskim promenama. Ove programe treba jačati
globalno sa posebnim fokusom na napore u visoko rizičnim zonama i populacijama kako
bi se sprečile povrede uzrokovane klimatskim promenama, bolest i smrt.
Klimatske promene imaju širok opseg i efikasna adaptacija zahteva stvaranje
partnerstva radi usklađivanja ekspertize vladinih agencija, međuvladinih i nevladinih
organizacija, industrije i profesionalnih udruženja i lokalne zajednice. Odluke koje utiču
na urbano planiranje, transport, snabdevanje energijom, proizvodnju hrane, korišćenje
zemljišta i vodnih kapaciteta utiču istovremeno i na klimatske promene i na zdravlje.
Saradnja sa svim navedenim sektorima je neophodna za iznalaženje inovativnih i
efikasnih rešenja koja će stabilizovati klimatske promene i sačuvati zdravlje.
Sigurnost nauke dalje postoji i u pogledu mogućnosti i vremena nastanka naglih i
katastrofalnih klimatskih promena ukoliko temperatura nastavi da raste. Ovo čini hitnim
akcije koje treba preduzeti radi stabilizacije klime i za ublažavanje posledica i
sprečavanje predvidivih poremećaja zdravlja. Za ublažavanje i adaptaciju na klimatske
promene neophodno je učešće zdravstvenog sektora.
Postoje jasni dokazi da globalno zagrevanje neosporno postoji. Bez urgentne,
neposredne aktivnosti putem promena načina života i stavova, efekti na globalni
klimatski sistem mogu biti nagli i nepovratni, ne štedeći ni jednu zemlju, uzrokujući sve
češće i sve jače toplotne talase, kišne oluje, tropske ciklone i promene nivoa mora već u
ovom veku. Ove pojave prete ljudskom zdravlju i koštaju ljudskih života. Već 2020.
godine, prema izveštaju sa Međudržavnog panela o promeni klime, 75–250 miliona ljudi
u Africi će patiti zbog nedostatka vode, dok će stanovnici megalopolisa u Aziji biti pod
velikim rizikom od poplava.
Zdravstvena struka je u prvim redovima u borbi sa uticajima klimatskih promena
na zdravlje. Sve populacije će osetiti određen uticaj, ali najugroženije su one populacije
koje žive u siromašnim zemljama u kojima se zdravstveni sistem već bore sa
otkrivanjem, kontrolom i lečenjem zaraznih bolesti i poremećaja zdravlja uključujući
malariju, dengu, hemoragičnu groznicu, proteinsko-energetsku malnutriciju i dijareju.
Klimatske promene će pogoršati ove slabosti doprinoseći većem pritisku na zdravstvene
službe, sa većom učestalošću.
ZAŠTITA ZDRAVLJA OD KLIMATSKIH PROMENA ZAHTEVA
PREVENTIVNI JAVNOZDRAVSTVENI PRISTUP
Da bi se sačuvalo zdravlje u uslovima promene klime, potrebno je da ojačamo i
reformišemo sisteme koje imamo, više nego da stvaramo nove, posebne strukture. Da
bismo sačuvali zdravlje od klimatskih promena potrebno je da se bavimo ovim
problemom na svim frontovima. Smanjenje uticaja klimatskih promena i odgovor na
njihove efekte predstavlja zajedničku međunarodnu odgovornost.
ULAGANJE U ZDRAVSTVENI SISTEM ZNAČI BITI SPREMAN ZA
KLIMATSKE PROMENE
Internacionalna saradnja između ekonomija u tranziciji i ekonomija razvijenih i zemalja u
razvoju, sa pojačanim fokusom na jačanje javnozdravstvenog sistema, presudno je za
zaštitu zdravlja u uslovima klime koja se menja. Pripremanje zdravstvenog sistema za
klimatske promene uključuje jačanje nadzora i kontrole nad infektivnim bolestima,
omogućavanje upotrebe bezbedne vode za piće čije se zalihe smanjuju i koordinaciju
zdravstvenih aktivnosti u vanrednim uslovima.
rasporedu. Aklimatizacija se smatra potpunom ukoliko je zaposleni sposoban da provede
celokupno radno vreme u uslovima povišene temperature, na nivou fizickih aktivnosti
koje zahteva odredeno radno mesto.
Ukoliko se ne sprovede regularna aklimatizacija ili se rehidracija neregularno
obavlja doci ce do poremecaja termoregulacije razlicitog stepena, pocev od pojave
lokalnih promena koa što je toplotni osip, pa do toplotnog iscrpljenja i toplotnog udara.
Aklimatizacija na visinu, je biološki i psiholosocijalni proces prilagođavanja
boravku i životu na visini. To je spor i postepeni, fiziološki odgovor organizma na
promenu barometarskog pritiska vazduha na dostignutoj visini, koji omogućava
organizmu da boravi i preživi u uslovima nedovoljne količine kiseonika (hipoksija) u
udahnutom vazduhu. Hipoksija, (hipobarična hipoksija), stanje smanjene količine
kiseonika u ćelijama i tkivima, koje ima za posledicu poremećaj u funkcionisanju organa,
sistema i ćelija, u organizmu čoveka nakon uspona približno iznad 1.500 metara
nadmorske visine. Hipoksija aktivira čitav niz integrisanih fizioloških promena nakon
uspona. Ove promene funkcija organizma imaju za cilj da povećaju snabdevanje tkiva i
ćelija kiseonikom i najizraženije su u onim delovima tela koji su direktno povezani sa
isporukom kiseonika (a to su kardiovaskularni i respiratorni sistem), ali ove promene se
verovatno javljaju i u svim drugim sistemima organizma.
Fiziološke promene koje izaziva aklimatizacija na visinu utiču na sve faze
prometa kiseonika, od razmene u plućima do difuzije kiseonika u mitohondrijama i
ćelijama. Prva posledica smanjenja alveolarnog kiseonika na velikim visinama, je pad
parcijalnog pritiska i smanjenje sadržaja kiseonika u arterijskoj krvi što izaziva nadražaj
perifernih i centralnih hemoreceptora. Ovaj učinak nastaje kada se u udahnutom vazduhu
pO2 smanji na oko 122 mmHg ili više, na visini većoj od (1.524 m). Osetljivost
perifernih hemoreceptora je, najverovatnije, genetski određena, i strogo je individualna
karakteristika svake osobe, ali može biti i modifikovan od strane;
Stimulatora metabolizma, kao što su kofein i kakaoa.
Respiratornih stimulatora, kao što su progesteron.
