Krivično pravo – Posebni deo (kol.1)

1. Pojam posebnog dela krivičnog prava

Krivično zakonodavstvo, a samim tim i krivično pravo, deli se na:

a)

opšti deo

  (Sadrži opšta pravila koja se primenjuju za sva krivična dela i na sve njihove 

učinioce (npr. uračunljivost, vinost i slično).); 

b)

poseban   deo

  (Deo   krivičnog   prava   u   kojem   zakon   određuje   krivična   dela   propisivanjem 

njihovih   zakonskih   opisa   i   kazni   i   povezivanjem   tih   dela   u   jedan   sistem.   Propisivanjem 
krivičnih dela i određivanjem kazne za ista Posebni deo krivičnog prava pruža zaštitu svim 
osnovnim vrednostima jednog društva i njegovih pojedinaca, kao i njihovoj imovini i drugim 
njihovim vrednostima zaštićenih Ustavom i drugim zakonima.).

2. Zadatak posebnog dela krivičnog prava

Zadatak posebnog dela krivičnog prava je sistematizacija, odnosno unutrašnji poredak krivičnih dela, 
koja je važna i za zakonodavca i za teoriju krivičnog prava.
Krivična dela se grupišu po identičnosti, srodnosti ili bliskosti objekata zaštite, s obzirom na njihovo  
unutrašnje jedinstvo i povezanost. Nakon tako dobijene celine nižu se opet određenim redom (

npr. 

dobra pojedinaca, dobra zajednice i sličn

o). Izgradnja ovog sistema uključuje i razlikovanje krivičnih 

dela unutar istog krivičnog dela. I na kraju se međusobno diferenciraju krivična dela po težini, odnosno 
po   visini   zaprećene   kazne,   čime   se   izražava   društvena   hijerarhija   zaštićenih   vrednosti   (značajnija 
društvena vrednost štiti se težom kaznom).
Najvažniji zadatak posebnog dela krivičnog prava je određivanje koja ponašanja su krivična dela. Mora 
se imati u vidu da je krivično delo uvek društveni fenomen i objektivno gledano socijalno štetan čin, i  
da   je   to   upravo   njegova   pravna   suština.   Zbog   toga   kod   propisivanja   krivičnih   dela   treba   težiti 
uspostavljanju   jasnih,   određenih   zakonskih   opisa   krivičnih   dela,   uz   poštovanje   načela   saglasnosti 
opšteg i posebnog dela krivičnog prava.

3. Podela (grupisanje) krivičnih dela

Krivična dela se grupišu u:

a) krivična dela protiv dobara pojedinaca:

-

krivična dela protiv života i tela

;

-

krivična dela protiv slobode i prava čoveka i građanina;

-

krivična dela protiv izbornih prava;

-

krivična dela protiv prava po osnov rada;

-

krivična dela protiv časti i ugleda;

-

krivična dela protiv polne slobode

;

b) krivična dela protiv zajedničkih uslova života:

-

krivična dela protiv braka i porodice

;

-

krivična dela protiv intelektualne svojine;

-

krivična dela protiv imovine;

-

krivična dela protiv zdravlja ljudi;

-

krivična dela protiv životne sredine;

c) krivična dela protiv privrede;
d) krivična dela protiv ugrožavanja sigurnosti i bezbednosti ljudi i imovine:

-

krivična dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine;

-

krivična dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja;

-

krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka;

e) krivična dela protiv države i njenog funkcionisanja kao celine:

-

krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije;

-

krivična dela protiv vojske Republike Srbije;

f)

krivična dela protiv pojedinih državnih organa i njihovog pravilnog uspešnog funkcionisanja:

-

krivična dela protiv državnih organa;

-

krivična dela protiv pravosuđa;

-

krivična dela protiv javnog reda i mira;

-

krivična dela protiv pravnog saobraćaja;

-

krivična dela protiv službene dužnosti;

g) krivična dela protiv čovečnosti i dobara zaštićenih međunarodim krivičnim pravom.

4. Krivična dela protiv života i tela

Krivična dela protiv života i tela spadaju u kategoriju tzv. prirodnih krivičnih dela (dela koja su uvek  
bila i  koja će  uvek biti krivična  dela, bez  obzira  na  sve promene  u istorijskom razvoju ljudskog 
društva).
Krivična dela protiv života i tela se sastoje u povredi, odnosno uništenju života i tela i za posledicu 
imaju ugrožavanje života i tela.
Krivičnim delima protiv života i tela, kao i drugim krivičnim delima kojima se ugrožava život ljudi 
(koje su usmerene na uništavanje ili ugrožavanje čovekovog života, povrede njegovog integriteta ili 
uništenje ploda) predviđene su najteže kazne.
Život se štiti od začeća do smrti.
Telo čoveka se štiti od rođenja do smrti.
U grupu krivična dela protiv života i tela spadaju:

a)

ubistvo

;

b)

teško ubistvo

;

c)

ubistvo na mah

;

d)

ubistvo deteta pri porođaju

;

e)

lišenje života iz samilosti

;

f)

nehatno lišenje života

;

g)

nedozvoljeni prekid trudnoće

;

h)

teška telesna povreda

;

i)

laka telesna povreda

;

j)

učestvovanje u tuči

;

k) navođenje na samoubistvo;
l)

pomaganje u samoubistvu;

m) ugrožavanje opasnim oruđem pri tuči ili svađi;
n) izlaganje opasnosti;
o) napuštanje nemoćnog lica;
p) nepružanje pomoći.

5. Ubistvo

Krivično delo ubistvo se sastoji u lišavanju života nekog lica. Oblik krivičnog dela ubistvo postoji uvek 
kada se prozrokuje smrt nekog lica, a nisu ostvareni neki posebni elementi koji bi to delo činili teškim 
ili lakim ubistvom.
Krivično delo se sastoji iz:

a)

radnje 

(Podrazumeva svaku radnju krivičnog dela kojom se može prouzrokovati smrt. Radnja 

krivičnog dela se sastoji u:

-

činjenju (aktivno prouzrokovanje smrti);

-

nečinjenju (pasivno dopuštanje da smrt nastane);

-

dužnosti na činjenje (sprečavanje smrti);

Radnja može biti:

-

direktna (upotreba sredstva i načina kojima se neposredno prouzrukuje smrt (

npr. 

ubistvo vatrenim oružjem i slično

));

-

indirektna (upotreba sredstava i načina koji sami po sebi nisu u stanju da izazovu 
smrt, tako da smrt može nastati samo ako se ostvare neki drugi uslovi (

npr. kvarenje 

mehanizma za upravljanje motornim vozilom, koje treba žrtva da vozi i slično

));

-

fizička   (ostvaruje   se   mehaničkim,   hemijskim,   električnim,   toplotnim   i   sličnim 
delovanjem na telo čoveka – žrtve);

-

psihička (ostvaruje se  

npr. izazivanjem iznenadnog straha i prepasti kod žrtve, što 

dovodi do naglog sužavanja krvnih sudova, što može da dovede do srčanog infarkta i 
smrti i slično

).);

b)

posledice

 (nastupanje smrti (smrt ne mora odmah nastupiti, moguće je da se prvo proizvede 

povreda ili oboljenje, usled čega će smrt tek kasnije nastupiti, kada je neophodno utvrditi dali 
je   nastupanje   smrti   bilo   obuhvaćeno   umišljajem   učinioca),   što   se   utvrđuje   sudsko-
medicinskim veštačenjem (

npr. inficiranje nekom smrtnom bolešću i slično

));

c)

uzročne veze između radnje i posledice

.

Vinost krivičnog dela ubistva je u obliku 

umišljaja

 koji može biti direktni i eventualni.

Učinilac krivičnog dela može biti 

svako lice

.

Kazna je zatvor od 5 do 15 godina.