Ниш је највећи град у југоисточној Србији и сједиште Нишавског округа на подручју
Града Ниша је, према попису из 2011, од укупно 272.818 пописаних стално живело
257.867 становника, док је 5.393 лица било на привременом боравку у
иностранству.Исте године у 120.641 станова на подручју Града Ниша живело је
88.489 домаћинстава са просечно 2,91 чланова домаћинства. У самом граду живело је
2011.

105110

становника, па је тако по броју становника Ниш трећи град по величини

у Србији (после Београда и Новог Сада).
Налази се 237 километара југоисточно од Београда  на рјеци Нишави, недалеко од
њеног   ушћа   у   Јужну   Мораву.   Град   Ниш   заузима   површину   од   око   597   km²,
укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.
Ниш   је   био   административни,   војни   и   трговински   центар   различитих   држава   и
царстава   којима   је,   током   своје   дуге   историје,   припадао.   На   простору   данашњег
Ниша,   у   античком   граду   Наису   рођени   су   римски   цареви   Константин   Велики   и
Констанције III. Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме
примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се
данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни,
Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су
заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се
поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског
рата,   када   је   био   под   окупацијом.   Утицај   различитих   народа   који   су   живели   на
територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега
у његовој архитектонској разноврсности.
Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и
ваздушног саобраћаја Балкана, (поготово због интензивног саобраћаја ка Турској и
Грчкој)   и   због   тога   што   се   на   територији   Ниша   налази   међународни   аеродром

Константин Велики

, који носи међународну ознаку INI. Важан је привредни,

универзитетски, културни, вјерски и политички центар Србије. Нишки универзитет,
основан 1965. године, има 13 факултета и око 30.000 студената, а град је и сједиште
Нишке епархије Српске православне цркве.
Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана,
Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања.
Ниш лежи на геотектонској граници кристаласте, родопске масе и кречњачких
планина источне Србије и споју великих удолина Балканског полуострва у
пространој и плиткој котлини неправилног облика са дужом осом од око 44 км и
краћом од око 22 км. површине (око 620 км

), попречно утиснутој на меридијански

правац   јужноморавске   удолине.   Долина   Јужне   Мораве   је   дели   на   два   неједнака
дијела;   западни   дио,   познат   под   називом   Добрич,   који   је   широко   отворен   према
Топличкој   котлини,   и   источни   (већи)   који   представља   Нишку   котлину   у   ужем
смислу, коју пресјеца ријека Нишава, близу њеног ушћа у Јужну Мораву.
Нишку котлину окружују кречњачки масиви Калафата (837 м), Баталовца (707 м),
Црног   врха   (683   м)   и   кристаласта   маса   Попове   главе  (534   м).   Са   Попове   главе
сјеверна граница града се спушта на мезграјску пречагу, а са ње улази у гребен Малог
Јастребца. Источни обод је на кречњачком гребену Сврљишких планина, а затим на
сувопланинским   огранцима.   Јужни   обод   чини   кречњачки   гребен   Суве   планине   и

кристаласто било планине Селичевице. Западни обод је кристаласти гребен Малог
Јастребца од Купињака до Батиншчичког виса.

Најнижи дио чини дно котлине, које Нишава пресеца по дужини, на коме лежи град
Ниш. Другу цјелину чини обод котлине у виду ниског побрђа веома погодан за
гајење воћарских култура и винове лозе, и за развој туризма, првенствено
излетничког и бањског. Ужи центар града налази се на 194 m надморске висине (код
Споменика у центру). Највиша тачка градске територије

(према ГУП Ниша из 2011),

[c]

је Тригонометар 702 у југоисточном делу подручја „Коритник—Сува планина“, са
надморском висином 702 м, а најнижа Тригонометар 175 поред реке Јужне Мораве, у
сјеверозападном делу подручја „Ада—Мезграја“, са надморском висином 175 м. Као
природне   предиспозиције   рељефа,   долине   су   орјентисале   трасирање   железничко-
друмске   артерије   Балканског   полуострва   односно   моравско-вардарске   железничке
пруге и пута који са сјевера из правца Београда воде моравском долином до Ниша,
где се рачвају ка југу, према Солуну и Атини, као и на исток ка Софији и Истанбулу
кроз   Сићевачку   клисуру   (или   нишавско—маричку   магистралу).   Кроз   Кутинску
клисуру  јужно од Ниша полази заплањско-лужнички пут који води у  Заплање. На
сјеверном ободу Ниша нема долинских усјека, па је преко релативно ниског превоја
Грамада   спроведена   железничко-друмска   Сврљишко-тимочка,   односно
Трансбалканска дијагонална магистрала.Подручје општине Ниш захвата површину
од 596,71km², на коме се налази Ниш, Нишка Бања и 68 (72)  приградских и сеоских
насеља, која су се временом повезивала са градом тако да се већ 1970 оцртавала
силуета града на читавом просторанству од изласка из Сићевачке клисуре (на истоку)
до Новог села (на југу), на дужини од 18,5 км

[8]

Клима

Мјесечне температуре 1961 -1990.

Ниш има умјерено-континенталну климу, са средњом годишњом темперетуром од
11,4°C. Најтоплији мјесец је јул са просјечном температуром од 21,3°C, а најхладнији
јануар са средњом температуром од -0,2 °C.Годишње у просјеку падне 589,6 mm
кише и снега по квадратном метру и буде у просеку 123 кишовита дана и 43 дана са
снегом. Просечни ваздушни притисак је 992,74 милибара, а просечна јачина ветра је
нешто мања од 3 бофора. Максимална икад забиљежена температура била је 44,2°C
24 јула 2007, а најнижа -23,7°C 25. јануара 1963. Максимална количина падавина
регистрована је 5. новембра 1954. и износила је 76,6 mm. Највећа дебљина сњежног
покривача износила је 62 cm, од 23. до 25. фебруара 1954.

друм, који је спајао римске градове Сингидунум (данашњи Београд) и
Константинопољ (или Цариград, а данашњи Истанбул).

Кроз територију града пролазе три важна правца међународних путева и жељезница.
Ниш је мултимодално чвориште највишег ранга у Европи. На овом подручју, укршта
се више врста саобраћајних путева: коридор аутопута, жељезничке пруге, аеродром и
планиране пруге за велике брзине, железничко чвориште, робно-претоварни центар,
оптички каблови, транзитне централе, ТВ и ЦТ предајници, струјни далековод 400kV
и гасовод.  Мрежа путева је дугачка 391 km, а њену структуру  чине: магистрални
путеви 9%, регионални путеви 23% и локални путеви 68%.  Главна саобраћајница
долази из правца Београда и наставља на југ према Солуну и Атини. Друга важна
магистрала   је   пут   E80,   који   од   Јадранског   мора   и   Приштине   води   према
Димитровграду, Софији, Истанбулу и даље ка Блиском истоку. У Нишу се одваја и
пут ка северозападу (Е771), према Зајечару, Кладову и Дробета-Турну Северину у
Румунији

Трамвај у Нишу 1930. Жељезничка станица

Аутобуси градског превоза у Нишу

2.2. Aнализа независних параметара

2.2.1. Формирање зонског система

За изучавање односа између просторног размјештаја активности и саобраћаја, који
настаје као последица потреба за транспортом, подручје се дијели на мање просторне
цјелине - саобраћајне зоне.
Основна просторна јединица ( зона ) означава се бројем и за сваку зону се дефинише
центроид. Центроид се дефинише на бази највеће концентрације активности која
генерише кретања. Саобраћајна зона постаје основни просторни носиоц информација
о подручју.