SADRŽAJ
- Sadržaj
str. 1
- Uvod
str. 2
- Finansijski sistem
str. 3
- Pojam i značaj finansijskog tržišta
str. 4
- Vrste finansijskih tržišta
str. 5
- Novčano tržište
str. 6
- Tržište kapitala
str. 7
- Devizno tržište
str. 8
- Tržište hartija od vrednosti
str. 9
- Podela finansijskih tržišta
str.10
- Učesnici na finansijskom tržištu
str.11
- Zaključak
str.12
- Literatura
str.13
1
UVOD
Svako tržište, kako globalno tako i segmantirano, izražava odnose dva
ključna ekonomska agregata: ponude i tražnje. Relacija odnosa ponude i tražnje
utiče na nivo formiranja cena.
Osobenosti odnosa koji se izražavaju za tržište u realnom sektoru ekonomije
jednako važe i za segmente tržišta koji funkcionišu u finansijskoj sferi. Pri tome
treba istaći da finansijsko tržište ima svoje osobenosti koje se ispojavalju kako za
prostor, vreme i način funkcionisanja tako i za strukturu tržišnih materijala koje se
javljaju kao predmet kupoprodajnih transakcija na finansijskom tržištu.
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji deo integralnog tržišta jedne
zemlje ili šire posmatrano, jednog regiona. Finansijsko tržište, u osnovi, čine
kreditno tržište i tržište hartija od vrednosti, pri čemu mogućnost razvoja i brzina
rasta privrede jedne zemlje zavisi, pre svega, od razvijenosti tržišta hartija od
vrednosti. U savremenim uslovima najbrži razvoj beleže tržište dužničkih i
hibridnih hartija od vrednosti, kao i tržište izvedenih hartija, bez koga je
nezamislivo poslovanje jer omogućava sniženje rizika i maksimiziranje profita
različitih učesnika.
Finansijsko tržište predstavlja transmisioni mehanizam za pozajmljivanje
sredstava privrednih subjekata koji imaju viškove sredstava onima kojima ta
sredstva nedostaju za odredjene poslovne aktivnosti. Taj transfer od prve grupacije
ka drugoj odvija se kroz kupovinu hartija od vrednosti koje izdaju emitenti kojima
su sredstva potrebna, ili indirektno kroz kreditno - depozitni mehanizam
finansijskih posrednika. Ključne kategorije finansijskog tržišta su finansijska aktiva
(imovina) i samo tržište kao mesto na kojem se ovom aktivom trguje.
Uobičajena podela finansijskog tržišta je na tržište kapitala (capital market) i
na novčano tržište (money market). Ova podela se vezuje za ročnost hartija od
vrednosti pa tako tržište kapitala čine finansijski instrumenti koji imaju rok dospeća
preko jedne godine i vlasničke hartije od vrednosti, akcije, koje nemaju rok
dospeća.
2
POJAM I ZNAČAJ FINANSIJSKOG TRŽIŠTA
Finansijsko tržište je mesto gde se susreću ponuda i tražnja za novčanim
sredstvima. Finansijska tržišta imaju zadatak da usmeravaju novčana sredstva od
onih koji ih imaju kao višak, ka onima kojima ta sredstva nedostaju – odnosno
povezuju štednju i investiciju. Preko finansijskog tržišta privredni subjekti dolaze
do sredstava za finansiranje svog poslovanja.
Finansijsko tržište možemo posmatrati u užem i u širem smislu:
u užem smislu, finansijsko tržište se definiše kao
organizovani prostor sa tačno definisanim vremenom,
tržišnim pravilima i uslovima kupoprodaje, gde se
sučeljavaju ponuda i tražnja novca i novčani derivati
u širem smislu, finansijsko tržište predstavlje svako mesto
gde se obavljaju finansijske transakcije.
Finansijska tržišta predstavljaju najznačajniji faktor ukupnog
ekonomskog i privrednog sistema u zemljama sa razvijenom tržišnom
privredom. Ona omogućavaju normalno odvijanje privrednih odnosa. Preko
finansijskog tržišta se vrši alokacija akumulacije – štednje, sa ciljem da se ona
najefikasnije upotrebi i investira.
Finansiranje privrednih subjekata može biti trojako:
Samofinansiranje je kada subjekat koristi svoja sredstva za održavanje
trenutnog stanja i investiranje u razvoj preduzeća.
Direktno finansiranje je kada subjekti kojima je neophodan novčani priliv i
subjekti koji ga imaju viška, direktno stupaju u kontakt. Ovakva vrsta
finansiranja karakteristična je za anglo-američko privredno tržište.
Indirektno finansiranje se obavlja preko finansijskih posrednika, uglavnom
banaka, kada one prikupljaju sredstva i plasiraju ga, uglavnom putem kredita,
u investicione projekta subjekata. Ovaj vid finansiranja je najrasprostranjeniji
na finansijskom tržištu u Evropi, pa i kod nas. On je ujedno i najefikasniji i
najsigurniji iz perspektive suficitnih subjekata. Za svoje usluge posredničke
institucije, naravno, prihoduju kamatu koja se još naziva i bankarska marža.
Ona predstavlja kamatnu razliku između kamatnih stopa pasive tj.
prikupljenih sredstava i aktive tj. plasiranih sredstava.
4
