1. Увод
Човек као и сва жива бића мењају природу, те у данашњем времену човек
доминира у природи, али исто тако и природни процеси мењају природу и
доприносе деградацији животне средине.
Иза већег дела катастрофа стоји управо човекова намера да мења животну
средину, реметећи тако климу и природну равнотежу, али исто тако није
занемарити и природне несреће и катастрофе које су врло често узрочници
деградације животне средине.
У зависности од извора загађивачи могу бити :
-Природни - климатски услови , потреси, вулкани, поплаве, пожари, урагани,
ерозије тла.
-Антропогени (узроковани деловањем човека) – становништво,
урбанизација, трошење природних ресурса, индустрија,саобраћај,
пољопривредна производња.
У данашње време веома је тешко повући границу где је узрок деградације
животне средине човек, а где сама природа.
Човек као основни узрок несрећа и катастрофа као свесно биће уједно је
једини на планети Земљи онај који може превентивно деловати како на
природне тако и на антропогене несреће.
У том смислу човек је биће које може деловати проактивно и унапредити
животну средину кроз превентивно деловање на несреће и деловање након
несрећа. Комплексност природних несрећа можемо повезати са тим да
готово сваки потрес прате пожари и клизишта, након суша и поплава следе
епидемије па је стога и те како битна превенција и одговор на те
катастрофе са аспекта човековог деловања на унапређењу околине.
1
2.1. Врсте и опште карактеристике еколошких катастрофа
Катастрофе су несреће у којима нагло долази до масовног обољевања,
повређивања или насилне смрти људи, животињског и биљног света као и великих
разарања материјалних добара. При томе настаје велика и нагла несразмера
између потреба угрожене регије за помоћи и могућности локалне заједнице, што се
односи и на здравствену службу. Катастрофе се карактеришу полиморфношћу,
што значи да последице несрећа сличног узрока и интензитета могу
бити битно различите. Ово је условљено социо - демографским факторима
(животна доба, култура, обичаји, образовање, развијеност друштвених служби,
посебно цивилне заштите и здравствене службе), добом дана и године,
саобраћајним везама терена и урбанистичким карактеристикама (врста градње,
густина насељености). Катастрофе могу имати веома широк опсег последица, од
мањих где су захваћени ужи региони до глобалних какви су нпр. светски ратови.
При масовним несрећама настаје паралелизам између погођене зоне и осталог
дела заједнице, при чему је у жаришту несреће битно поремећено свакодневно
функционисање, док остали део заједнице треба нормално да функционише,
пружајући помоћ угроженој зони. По месту јављања катастрофе могу бити
убиквитарне, дакле могуће на сваком месту (нпр. ратови), или локалне (нпр.
несреће у рудницима). По узроку, масовне несреће могу бити искључиво природне
(нпр. земљотрес, олујни ветрови), са искључиво људским узрочним фактором (нпр.
рат, нуклеарни или хемијски акцидент), или мешовитог могућег узрока (нпр.пожари,
епидемије, поплаве). Здравствене последице масовних несрећа огледају се у
преовлађивању физичке трауме (фрактуре, бласт и краш повреде, ране настале
дејством ватреног и хладног оружја, опекотине) која прво мора да се медицински
збрињава. Потом се јављају превентивно$медицински проблеми у виду отежаног
смештаја, снабдевања пијаћом водом, исхране и личне хигијене. Карактеристичне
су и масовне психо - реактивне манифестације у виду панике или ступора,
што отежава акције самоспасавања и узајамног спасавања. У катастрофама се
могу интензивирати и социо - медицински проблеми сирочади, трудница и
одојчади, старих и изнемоглих, криминалитета, проституције, силовања и
венеричних болести. Здравствена служба прилагођава се новонасталој ситуацији
по организацији и методу рада. С обзиром на отежан или потпуно онемогућен рад
здравствених установа организују се пољске амбуланте и болнице у шаторима или
монтажним објектима, као и покретне медицинске екипе за пружање помоћи
унесрећенима на лицу места: 1) општемедицинска, 2) хируршка, 3)превентивно -
медицинска, 4) социјално - медицинска, 5) ментално - хигијенска, 6) судско -
медицинска, 7) ДДД, 8) санитетски транспорт и 9) збрињавање збегова и смештаја.
При пружању медицинске помоћи и санитетском транспорту мора се поштовати
принцип тријажирања постепену хитности, с обзиром да број повређених и
оболелих којима је потребна помоћ вишеструко превазилази тренутне могућности
здравствене службе. Здравственаслужба у катастрофама координира своје
активности са војно - санитетском службом и службом цивилне заштите.
Поред здравствених последица, катастрофе могу веома
неповољно деловати и на целокупну животну средину, када се масивно конта
минира ваздух, вода и земља и угрожава опстанак целокупне биоценозе
2
Врло је тешко појмовно одредити шта је то несрећа а шта је катастрофа
тако да су дефиниције ова два појма често идентична али је размера
жртава и штете главна одредница за одређивање ова два појма.
Да би се неки поремећај прогласио катастрофом, мора проузроковати
велике жртве и штете. Већина држава катастрофом сматрају догађаје који
за последицу имају:
•
штету једнаку 1% бруто националног дохотка или већу,
•
број угрожених људи 1% или више од целе популације,
•
број погинулих (100 или више људи).
2.4. Појам несреће
Несрећа је озбиљан прекид функционисања заједнице или друштва
узрокујући размерама велике људске, материјалне, економске или
еколошке губитке који превазилазе могућности погођене заједнице да се са
насталим последицама носи властитим ресурсима.
2.5. Природне несреће и катастрофе
Природне катастрофе настају деловањем природних сила, а манифестују
се као настајање потреса, пожара (укључујући и шумске пожаре), поплаве,
суше, снежне лавине, олујног невремена, одрона и клизања тла, орканских
ветрова, вулканских ерупција и др. Једна од заједничких карактеристика
природних угрожавања, која се односи на већину њих, је изненадност
настанка (нпр. потреси, одрони и клизање тла, пожари отвореног простора и
др.), иако се кроз научна достигнућа и модерну технологију, данас већ може
предвидети настанак неке од природних катастрофа по месту и времену
(нпр. поплаве, урагани, ниске температуре, суша, туча и сл.).
Садржаји митова често причају о све светским пропастима које окончавају
сав или готово сав живот. Врло је вероватно да су оне израсле из несрећа
мањега опсега које су преувеличане у сећању и које су доживеле нова
преувеличавања у легенди. Најраније су цивилизације, на пример, настале
у речним долинама, а речне долине повремено су изложене
катастрофалним поплавама. Људи су се кроз хиљаде година еволуције
развили у најмоћнију живу силу, многи од нас сматрају се господарима
нашег планета који, ако изузмемо божанску присутност, немају коме
одговарати. Можда је управо такав став неких од нас разлог због којег нас
Земља повремено сама подсети на то да нисмо господари планете Земље.
Катастрофе и велике несреће настале деловањем природних сила могу се
сагледати као узрочне опасности природних несрећа и посљедице по
становништво, материјална и културна добра те околина и према узроку
настајања могу се разврстати на следеће:
Атмосферски – олујни вјетар, суша, град, снежни наноси, Геолошки –
земљотреси, цунами, одрон/тоњење тла, активирање вулкана, и др;
Хидролошки – речне поплаве, дизање нивоа мора...Еколошки – пожар,
деградација тла, загађења...Биолошки – епидемије заразних болести,
најезда биљака, животиња и кукаца
4
