Kriminalističko-policijska akademija. Beograd
___________________________________________________________________________
barut
SADRŽAJ
I. UVOD str.
1. Eksplozivne materije....................................................................................1
2. Eksplozija.....................................................................................................1
3. Eksploziv......................................................................................................2
II.
1. Pojam baruta.................................................................................................4
2. Klasifikacija
baruta................................................................................................................4
3. Istorijat crnog
baruta................................................................................................................6
4. Sastav i
dobijanje...........................................................................................................7
III.
1. Karakteristike i upotreba
baruta............................................................................................................... 8
2. Balističke karakteristike baruta....................................................................9
3. Fizičko hemijske karakteristike baruta........................................................10
IV. Barutno punjenje.......................................................................................10
V. Barutni pritisak............................................................................................11
VI. Bezdimni barut...........................................................................................12
___________________________________________________________________________
školska 2009/2010
Kriminalističko-policijska akademija. Beograd
___________________________________________________________________________
VII. Zaključak...................................................................................................13
VIII. Literatura..................................................................................................14
I. UVOD.
1. EKSPLOZIVNE MATERIJE
(8) Eksplozivne materije
predstavljaju nestabilna čvrsta, tečna i gasovita
hemijska jedinjenja ili smeše, koje pod uticajem odredjenih spoljnih uticaja
(udar, trenje, toplota) prelaze u stabilnije stanje, pri čemu se u kratkom
vremenskom intervalu stvaraju gasoviti produkti velike enenrgije, sposobni da
izbrše ogroman rad nad okolinom.
Pod pojmom
eksplozije
podrazumeva se veoma brz fizički, hemijski ili
nuklearni proces promene stanja eksplozivnih materija, praćen promenom
potencijalne energije materije u kinetiču energiju elementarnih čestica tj. u
mehanički rad. Neke eksplozivne materije su otkrivene veoma davno, ali je
intenzivniji razvoj ovih sredstava ostvaren tek u drugoj polovini XX veka
2. EKSPLOZIJA
Proces veoma brzog stvaranja toplotne i
mehaničke energije uz oslobađanje gasova
naziva se
eksplozija.
Eksploziju
prate
zvuk, svetlost, mehaničko
dejstvo
i slične pojave, koje ostavljaju
snažan utisak na čoveka.
Sagorevanjem 1 kg petroleuma oslobađa 46000 KJ, ako se sagorevanje vrši na
primer u lampi ova energija se postepeno prenosi u okolinu, bez ikakvog
mehaničkog dejstva. Međutim, ako se pomeša 1 kg petroleuma sa dovoljnom
količinom tečnog kiseonika i paljenje izvrši inicijalnom kapislom, nastaće velika
eksplozija u kojoj se trenutno (hiljaditi deo sekunde) oslobađa oko 46.000 КЈ,
temperature dostiže i do 4.000 *C, izaziva se i pritisak od oko 100 tona po
kvadratnom centimetru (podrazumeva se da udarni talas ima razorno dejstvo).
___________________________________________________________________________
školska 2009/2010
1
Kriminalističko-policijska akademija. Beograd
___________________________________________________________________________
Molekul eksploziva je
endoterman
onda kada nastaje iz elemenata uz vezivanje
toplote. Ovakvi eksplozivi obično ne sadrže kiseonik, a toplota se oslobađa
isključivo raspadanjem molekula na svoje elemente.
Molekul eksploziva je
egzoterman
kada se stvara iz elemenata uz oslobađanje
toplote. Molekul sadrži kiseonične grupe, NO
2
i O, i do oslobađanja energije
dolazi sagorevanjem samog molekula, odnosno reakcijom vodonika i ugljenika
sa jedne i kiseoničnih grupa sa druge strane. Pri tome nastaju ugljen-dioksid,
ugljen-monoksid i voda.
Takođe je potrebno da kiseonik u molekulu nije direktno vezan za ugljenik da bi
jedinjenje bilo eksplozivno. U ovu gupu eksploziva ulaze i eksplozivne smese
koje se uvek sastoje iz jednog tela koje potpomaže sagorevanje (nitrati, hlorati,
kiseonik itd.) i jednog sagorljivog tela (ugalj, ugljovodonici, nitro derivati itd.).
U ovu grupu spada većina eksploziva.
II.
1. Pojam baruta
(7) Eksplozivne materije mogu biti gasovite, tečne i
čvrste.
Baruti
spadaju u čvrste eksplozivne materije.
Barut je izvor energije kojom se ostvaruje kretanje
zrna u cevi vatrenog oružja.
Kod njih je deflagracija
osnovni vid eksplozivnog razlaganja.
2. Klasifikacija baruta
Razlikujuemo
dve vrste
baruta i to:
Kompozitne i kaloidne barute.
Kompozitni baruti
nastaju mešanjem mineralnih jedinjenja bogatih kiseonikom
i veziva organskog poreklać u ovu vrsti baruta spadaju crni barut i kompozitni
raketni baruti. Crni barut je mehanička smesa šalitre, drvenog uglja i sumpora u
srazmeri 75:10:15.
Kaloidni baruti
su vrsta baruta koji nastaju želatizacijom molekula
nitroceluloze dejstvom pogodnog rastvarača. Ovi baruti su poznatiji pod
nazivom malodimni ili bezdimni baruti.
___________________________________________________________________________
školska 2009/2010
3
Kriminalističko-policijska akademija. Beograd
___________________________________________________________________________
Baruti
su eksplozivne materije u kojima se hemijsko razlaganje vrši isključivo
termičkom provodljivošću, pri čemu sagorevanje može da bude različite brzine,
od nekoliko milimetara do nekoliko centimetara u sekundi. Pri takvim brzinama
moguće je iskorišćavanje gasova, proizvoda sagorevanja, za pokretanje
projektila u cevi oružja, ili raketnog projektila.
Prema broju eksplozivnih sastojaka
kaloidni baruti se dele na
jednobazne,
dvobazne i trobazne.
Kod
jednobaznog baru
ta glavni i jedini nosilac energije je nitroceluloza (NC),
pa se zato zove i netrocelulozni barut a koristi se kao osnovna sirovina za
punjenje artiljerijske i streljačke municije.
Dvobazni baruti
su izradjeni od dve aktivne komponente, nitroceluloze i tečnog
eksploziva-nitroglicerina.
Prema hemijskom sastavu poznate
vrste dvobaznih
baruta su
balistiti, korditi
i
tzv.
Topovski ,,hladni i topli “ baruti
. Prema obliku ppznat je dvobazni
sferični barut.
Topovski hladni baruti primenjuju se kao punjenja kod protivavionskih,
protivoklopnih i drugih orudja sa dugačkim cevima i velikim početnim
brzinama.
Topovski topli baruti upotrebljavaju se za izradu barutnih punjenja nerotirajućih
projektila koji se ispaljuju iz topovskih neižlebljenih cevi
Sferični tj. loptasti dvobazni barut nalazi sve širu primenu kod savremonog
streljačkog oružja čija je odlika metak manjih dimenzija i velika početna brzina
zrna (do 1000m/s)
Pirotehničke smeše
su mehaničke smeše male eksplozivne moći koje
intenzivnim sagorevanjem stvaraju željeni efekat. Treba još pomenuti i
takozvane pirotehničke smese, koje predstavljaju smesu eksplozivnih jedinjenja
i oksidansa. Pirotehničke smese reaguju egzotermno tako što proizvode
specificne efekte: dim, plamen, udarni talas, svetlost, gasove, zvuk ili toplotu.
Prema nameni ili željenim efektima koje proizvode,
pirotehničke smese mogu
da budu:
pripalne,
inicijalne,
osvetljavajuće,
dimne,
zapaljive i
sa zvučnim signalima.
Za dobijanje obojenih svetlosnih efekata dodaju se razni aditivi, kao što su
bakar(II)-oksid za plavu boju, soli barijuma i borne kiseline daju zelenu boju,
___________________________________________________________________________
školska 2009/2010
4
