Семинарски рад
Естонија
2
УВОД
Република Естонија, или Естонска (естонски: Еести Вабариик или Еести) се
налази у најсевернијем делу Балтичке области. Њен највећи део лежи на полуострву
између Ришког и Финског залива, а мањи део смештен је на острвима. Од Финске на
северу је одваја узани Фински залив а од Шведске на западу средњи део Балтичког
мора.
1
Естонија има копнене границе са балтичком државом Летонијом на југу и
Русијом на истоку. Након што је Естонија поново стекла независност, 1991. уследила је
јавна дебата око изабраног енглеског имена за Естонију. Суфикс –
ониа
у имену
Естониа (раније такође Естхониа) је латинског порекла, и неки сматрају да подсећа на
источну Европу. Многи Естонци се више идентификују са северном Европом, и више
би волели да њихова земља има име које звучи нордијскије. Најпознатија алтернатива
имену у енглеском језику је Естланд (Естланд), што је и назив за ову земљу у већини
германских језика (на пример у немачком, данском, норвешком, и шведском). Естонија
је држава чланица Европске уније од 2004.
Слика 1:
Основни подаци о Естонији
1
Државе света
, Младинска књига, Београд, 2006.
Главни град (и највећи град)
Талин
Званични језик
Естонски
Државно уређење
Парламентарна демократија
Проглашење независности
24. фебруара 1918.
Призната независност
02. фебруара 1920.
Окупирана од СССР-а
16. јуна 1940.
Поновно проглашена независност
20. августа 1991.
Приступила Европској унији
1. маја 2004.
Површина
45.100
км²
Становништво (1996)
1.476.301
Етнички састав
Естонци 65,3%
Руси 28,1%
Украјинци 2,5%
Белоруси 1,5%
Финци 1%
Остали 1,6%
Густина насељености
33
/км²
БДП – укупно
$ 26,85 милијарди
БДП – по глави становника
$ 20.300,00
Валута
Естонска круна (ЕЕК)
1 € = 15,65 ЕЕК
Временска зона
ЕЕТ (UTC+2)
Семинарски рад
Естонија
4
Естонија је парламентарна држава, чији парламент се бира сваке четири године.
Владу чине премијер и 14 министара. Парламент Риигикогу се састоји од 101
заступничкога места.
2
Естонија је подељена на 15 округа:
Слика 3:
Окрузи у Естонији
2. Геоморфолошке карактеристике рељефа
У рељефном смислу, ово је углавном равничарска низијска земља, која се простире
на висинама од 50 до 318 метара где се сместио највиши врх Естоније – Суур
Мунамаги. Естонија има изузетно разведену обалу с око 1500 острва, али се поноси и с
мноштвом језера. Нафта из шкриљаца и налазишта кречњака, заједно са шумама које
покривају 47% земље играју кључне економске улоге у овој земљи, иначе сиромашној
ресурсима.
Естонија има велики број глацијалних језера, формираних задржавањем воде у
депресијама између плеистоцених морена. Језера су углавном мала, а највећа су:
Чудско (на граници са Русијом), Виртсјарва и Нарва. Ова језера су међусобно повезана
реком Нарвом која се улива у Фински залив. Реке Естоније су кратке, али богате водом.
По дужини се истиче и река Пјарну, која се улива у Ришки залив. Под плитким
језерима, мочварама и тресетишта је 22% територије Естоније, а под шумама 42%.
Естонија је низијска држава са брежуљцима и платоима, између којих су речне
долине.
Северни део је представљен пешчаном и замочвареном низијом, док је југ нешто
виши и има таласаст изглед. На југу се налази највиша тачка Естоније, која не достиже
ни 200 м надморске висине и овај део државе располаже са нешто плоднијим
земљиштем. У рељефу доминирају глацијални наноси, са благим депресијама између
2
Естонија је увела могућност гласања преко интернета, што је први пут реализовано на прошлим
локалним изборима и биће један од начина гласања на идућим парламентарним изборима.
Округ
Становништво
(2004)
Површина
(км²)
Седиште
округа
Валга
35.059
2.044
Валга
Виљанди
56.854
3.422
Виљанди
Виру
38.967
2.305
Виру
Ида-Виру
174.809
3.364
Јихви
Јарга
38.255
2.623
Паиде
Јигева
37.647
2.604
Јигева
Љаене
28.101
2.383
Хапсалу
Љаене-Виру
68.090
3.627
Раквере
Пилва
31.954
2.165
Пилва
Пјарну
89.660
4.807
Пјарну
Рапла
37.093
2.980
Рапла
Саре
35.356
2.673
Куресаре
Тарту
148.872
2.993
Тарту
Харју
521.410
4.333
Талин
Хију
10.289
989
Кардла
Семинарски рад
Естонија
5
морена. Естонији припадају бројна острва у Балтичком мору, а највећа су: Саарема,
Муху, Хијума, Вормси и
Кихну.
Слика:
Ришки залив
је део Балтичког мора између Летоније и Естоније. Са балтичким морем
је повезано преко Ирбенског и Муху пролаза. Границу између Ришког залива и Балтичког мора
преставља острво Сарема. Има површину од 18.000 км² и максималну дубину од 54 метра.
Највеће реке које се уливају у њега су Западна Двина, Лијелупе, Гауја, Пјарну. (Преузето са
www.visitestonia.com
)
Фински залив
има површину од 30.000 км2 а дужина му је 400 км, с
различитим ширинама: од 73 км, па све до 130 км, на улазу у залив. Релативно је
плитак, а дубина му се смањује од улаза према континенту; највећа промена дешава се
у близини естонског града Нарва-Јõесуу, због чега се то и назива Нарвиним зидом.
Просечна дубина је 38, а максимална досеже до 100 м. Дубина Невског залива мања је
од 6 м, због чега је на дну ископан канал због сигурности пловидбе. Због великог
дотока слатке воде, нарочито из Неве (2/3 укупног дотока), вода у заливу има врло
низак салинитет - између 0.2 и 5.8 ‰ на површини и 0.3–8.5 ‰ близу дна. Просечна
температура воде износи близу 0 °Ц зими; лети је 15–17 °Ц на површини и 2–3 °Ц на
дну. Залив је обично залеђен од краја новембра до краја априла; замрзавање почиње на
истоку и постепено се помера ка западу. Потпуна залеђеност дешава се обично крајем
јануара, а у блажим зимама могуће је да до ње и не дође. Северна обала залива висока
је и кривудава, с обиљем малих залива и хриди; има само неколико мало већих залива
(Вyборг) и полуострва (Ханко и Порккала). Обала је већином стрма; има доста
пешчаних дина с понеким боровим стаблима. Јужна обала је равна и плитка, али целом
њеном дужином протеже се тзв. Балтички клинт (ерозијски кречњачки одрони и
наноси), чија висина досеже до 55 м.
У палеозоику, пре 300-400 милиона година, читаву територију данашњег
Финског залива прекривало је море. Данашњи његов рељеф настао је као резултат
активности ледењака. Његово повлачење формирало је Литоринско море чији је ниво
