VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
Tema: INTRGRALNA ZAŠTITA
KROMPIRA
Mentor: Student:
dr Jelica Živić Miloš Trajković S/Zb 198/12
Prokuplje, Maj, 2014.
Sadržaj:
1.Uvod
................................................................................................................1
2.Teorijski deo
...................................................................................................2
2.1.Značaj krompira
.........................................................................................2
2.2.Morfologija krompira
.................................................................................2
2.3.Agroekološki uslovi za gajanje krompira
.................................................4
2.3.1.Klimatski fakoti.........................................................................................4
2.3.2.Zemljište....................................................................................................5
2.3.3Plodored.....................................................................................................6
2.4.Obrada zemljišta
........................................................................................6
2.5.Đubrenje
.....................................................................................................7
2.6.Izbor sadnog materijala i priprema za sadnju
......................................10
2.6.1.Fiziološke faze semena krompira............................................................11
2.6.2.Upotreba sečenog krompira za sadnju.....................................................12
2.6.3.Naklijavanje krompira.............................................................................13
2.6.4.Veličina semenskih krtola........................................................................14
2.7.Sadnja krompira
.......................................................................................15
2.8.Nega krompira
..........................................................................................17
2.8.1.Suzbijanje korova....................................................................................17
2.9.Navodnjavanje krompira
.........................................................................19
2.10.Selekcija krompira
..................................................................................21
2.11.Sortiment krompira
................................................................................22
2.11.1.Sortna lista.............................................................................................22
2.11.2.Izbor sorte..............................................................................................23
2.12.Bolesti i štetočine krompira
...................................................................23
2.12.1.Viroze.....................................................................................................24
2.12.2.Mikoze....................................................................................................24
2.13.Neinfektivne bolesti krompira
................................................................25
3.Zaključak
.......................................................................................................30
4.Literartura
.....................................................................................................31
1
2.Teorijski deo
2.1. Značaj krompira
Krompir spada u red najznačajnijih i najprofitabilnijih ratarskih kultura pa se svrstava u
veoma značajne poljoprivredno-prehrambene proizvode. Ovakav značaj dobio je širokim
adaptivnim mogućnostima , visokoj reproduktivnoj sposobnosti (5-20 puta) i dobroj
nutritivnoj vrednosti krtola.
Krompir je bogat izvor energije, skroba, vitamina C, B, E, K, mineralnih materija,
organskih kiselina itd. Krompir ima značajnu terapeutsku ulogu u organizmu. Njegova
lekovitost ogleda se u pozitivnom delovanju na mokraćne puteve, bolji rad creva,
smanjenja kiseline u zelucu, pomaže i u lečenju čira na želucu, pri lečenju ožiljaka, u borbi
protiv reumatizma, bolnih zglobova, za pravljenje maski za negu lica itd. Obloge od
izrendanog krompira ili od krompirovog soka imaju veliku moć upijanja toplote i
upotrebljavaju se pri skidanju povišene telesne temperature. Krompir je bogat izvor
kalijuma koji potpomaže izlučivanje vode iz organizma, deluje na smanjenje otoka i protiv
opekotina. On je dijetalna hrana za bolesnike, ali je i veoma kvalitetan obrok sportistima
pred takmičenje.
2.2.Morfologija krompira
Sa gledišta botanike, krompir je višegodišnja, zeljasta, korenasto-krtolasta, samooplodna
biljka. U proizvodnom smislu kromipr je jednogodišnja biljka. Vegatitivni delovi biljke su:
koren, stablo, stoloni, krtole i list.Generativni organi biljke su: cvet, plod i seme.Koren
krompira je žiličastog tipa čini ga mreža sitnih korenića. Najveći deo korenovog sistema je
razvijen u povšinskom delu zemljišta do 25 cm. Korenov sistem je srednje razvijen, pa iz
toga proističe zaključak da se krompir dobro razvija samo u dubokim, strukturnim, dobro
obrađenim zemljištima.Stablo se razvija iz klice i čini ga nadzemni i podzemni deo.
2
Nadzemno stablo je ugaonog poprečnog preseka, rađe okruglog, različith nijansi zelene
boje, ali po nekad ljubičasto pigmentirano. Stablo je najčešce poluuspravnog tipa manje ili
više razgranato, a vremenom dobija polupolegljivu formu. Opšti izgled arhitekture stabla
može uticati na otpornost biljke prema suši i plemenjače.Stoloni su deo podzemnog stabla,
na čijim se krajevima uglavnom formiraju krtole. Po nekad se srće i gusta mreža dugih
stolona, u prvom redu u uslovima klime dogog dana, usled preterane upotrebe azota, i to je
nepoželjna sortna osobina. Za stabilnost prinosa u našim područijima najpoviljnije su sorte
sa kratkim i srednje i dugim stolonima (do 12cm). Krtola se nalazi na zadebljalom vrhu
stolona. Ona je izvor energije u ishrani ljudi i životinja, a u proizvodnom smislu
predstavlja seme krompira jer omogućava njegovo repodukovanje. Oblik, boja, veličina i
hemijski sastav krtole su manje ili više promenljive sorne osobine. Pokožica krtola je
najčešće u različitim nijansama žute boje, ređe u nijansama crvene, braon i ljubičaste bolje.
Meso krtola je najčešće u nijansama žute boje, ređe krem ili belo. Veličina krtola zavisi od
sorte, strukture zemljišta primenjene agrotehnike itd. Na krtolama se nalaze udubljena okca
iz kojih se preko,klica razvija nova biljka. List krompira je složen, neparno perast, bledo
zelene do tamno zelene boje. Površina lista može biti ravna ili naborana, sa manje ili više
izraženom nervaturom. Uzavisnosti od toga kolika je veličina lista i ukupna lisna površina
zavisi nivo fotosinteze, kao i pokrovnost,zemljišta.Cvet krompira se sastoji od 5 čašičnih i
kruničnih listića 5 prašnika i tučka. Cvet najčešće čini nakolika cveta u cvasti. Cvetovi su
bele, roze, ljubičaste, plave boje ili nijansi ovih boja, i ne privlači puno insekte radi
oprašivanja. Mnoge sorte slabo cvetaju, a stepen oplodnje je veoma nizak. Krompir je
samooplodna biljka. Za proizvodjače je značajno da se na istoj parceli mogu uporedo saditi
raličite sorte.Plod krompira je bobica zelene boje uii u njoj se nalazi do 300 semenki.Pravo
seme krompira prvenstveno služi za stvaranje novih sorti, a u nekim zemljama se koristi u
proizvodnji, ali se u tom slučaju dobija opšte šarenilo roda, krtoli su različitog oblika,
različite boje pokožice i mesa.
3
2.3.2. Zemljište
Za optimalni razvoj krtola ,njihov pravilan oblik ,za dobijanje visokog i kvalitetnog
prinosa , krompir kao i ostale korenasto-krtolaste biljke, zahteva plodna,
duboka,strukturna, umereno vlažna zemljišta. Najpodesnija su zemljišta slabo kisele
reakcije pH (5,5-6,5), a zemljišta u ekstremnim granicama (4,5 ili 7,5) deluju veoma
nepovoljno na prinos i kvalitet krtola. Veoma kisela zemljišta su uglavnom niske plodnosti
i u njima je otežana pristupačnost mnogih mikro i makroelemenata. Na alkalnim
zemljištima (PH >7) se mogu pojaviti problemi sa krastavošću krtola. Proizvođači bi
trebalo da povremeno urade analize plodnosti zemljista u poljoprivrednim stanicama i
institutima, jer će im to pomoći da racionalno koriste zemljište i upotrebe odgovarajuca
đubriva u optimalnim količinama. Izbegavati plitka i peskovita zemljišta, jer su ona manje
plodna i osetljiva na sušu. U poslednjih 20-ak godina krompir se puno gaji na našim
prilično plitkim zemljištima brdskog i brdsko-planiskog područja. Ova zemljišta su tom
prilikom prvi put razorana , tako da je viševekovna plodnost koja se u njima akumulira
mogla da obezbedi dobijanje visokih prinosa. Međutim, ukoliko se na zemljištima u većim
nagibima češće gaji krompir i druge okopavine, ili ostaju zapuštena ona brzo gube
plodnost i lako se erodiraju. Za očuvanje plodnosti ovih zemljišta neophodno je zasejati
kvalitetne trave i zaorati stajsko đubrivo kada se sadi krompir.
Krompir zahteva provetrena, dobro osvetljena zemljišta. Ako se sadi u blizini krošnji
većeg drveća ili pored šuma razviće se bledunjave , krhke biljke, koje daju veoma nizak
prinos, a biće i dosta rizika za veoma ranu pojavu plamenjače. Žbunasto rastinje pored
njiva treba poseći kako bi biljke imale dovoljno svetlosti i toplote. Na parcelama između
reka i potoka, zbog veće vlažnosti, usev je prilično bujan i izuzetno osetljiv na napad
plamenjače.
5
