V I S O K A T E H N I Č K A Š K O L A
N I Š
SEMINARSKI RAD
Zaštita od korozije izborom materijala
Predmet: Korozija i zaštita materijala
Mentor:
Student:
mr Slađana Nedeljković
Ivana Đorđević
Milan Pavlović
RZPP 26/12
2
1. UVOD
Pod korozijom se podrazumeva neželjeno razaranje materijala koje nastaje pri fizičko-
hemijskom ili elektrohemijskom dejstvu sa okolnom sredinom. Reč korozija potiče od latinske
reči „corrodere“ što znači nagrizati. Pod korozijom metala podrazumeva se njegovo razaranje
usled hemijskog ili elektrohemijskog dejstva spoljašnje sredine pri čemu metal/komponenta
legure prelazi u oksidno (jonsko) stanje. Kao rezultat odvijanja ovog procesa javlja se postepeni
a često i nagli gubitak osnovne funkcije elemenata sistema ili sistema u celini. Pored metala
korozionom razaranju podležu nemetali (beton, staklo, keramika i dr) i materijali organskog
porekla (drvo, plastične mase itd.) Korozija nemetala je obično povezana sa drugim
mehanizmima razaranja (starenje, drobljenje, bubrenje) i zove se degradacija nemetala.
1.1 PODELA KOROZIJE
Korozija može da bude izazvana različitim uzročnicima i može da ima više pojavnih oblika
zbog čega i postoji veliki broj različitih klasifikacija korozije najčešće po mehanizmu i uslovima
odvijanja. Prema mehanizmu procesa korozija se deli na hemijsku koroziju koja se odvija u
neelektrolitima i elektrohemijsku koroziju koja se odvija u elektrolitima. Prema geometrijskom
obliku korozijskog razaranja razlikujemo opštu, selektivnu, interkristalnu, i lokalnu koroziju koju
možemo podeliti na pegastu, rupičastu, potpovršinsku, i kontaktnu (galvanska i korozija u
procepu). Korozija u zavisnosti od agresivnog medijuma može biti atmosferska, u tlu, i u vodi i
vodenim rastvorima. U odnosu na eksploatacijske uslove postoji korozija zbog mehaničkog
naprezanja, vibracija i korozijskog zamora, i korozija nastala pod uticajem lutajućih struja.
1.1.1 HEMIJSKA KOROZIJA
Hemijska korozija se odvija u neelektrolitima, pri čemu nastaju jedinjenja metala sa
nemetalima (najčešće oksidi i sulfid). Hemijska korozija nastaje u vrelim gasovima (npr. u
vrelom vazduhu ili u dimnim gasovima) i u nevodenim rastvorima (npr. u nafti i njenim
derivatima) koji nisu provodnici. Po definiciji hemijska korozija podrazumeva uklanjanje atoma
materijala posredstvom hemijske reakcije između materijala i okoline. Specifičnost hemijske
korozije je obrazovanje i vezivanje produkata korozije na metalnim površinama, a debljine
obrazovnog sloja mogu biti vrlo velike. Produkti hemijske korozije na površini metala mogu da
formiraju oksid, koji ukoliko je kompaktan, neporozan i pokriva celu površinu metala, poseduje
dobra zaštitna svojstva i usporava ili zaustavlja dalju koroziju (npr. oksidni sloj aluminijuma,
hroma i cinka).
4
Sl.3.
Opšta korozija
1.1.4 SELEKTIVNA KOROZIJA
Selektivna korozija predstavlja vid korozije pri čemu dolazi do selektivnog rastvaranja manje
plemenite komponente legure. Selektivna korozija napada samo jednu od faza ili komponenti
višefaznog ili višekomponentnog materijala. Selektivna korozija može biti fazna samo na
višefaznim materijalima (grafitizacija sivog liva), a komponentna u višekomponentnim
materijalima (bronza, mesing), pa su najvažniji primeri selektivnog rastvaranja decinkacija
mesinga i grafitizacija sivog liva.
Sl.4.
Decinkacija CuZn legura
1.1.5 INTERKRISTALNA KOROZIJA
Interkristalna korozija se najčešće javlja kod nerđajućih čelika i na legurama. Ova vrsta
korozije je najopasniji oblik korozije jer može dugo ostati neprimećena, a naglo smanjuje
čvrstoću i žilavost materijala. Napreduje nevidljivo duž granica zrna, po granicama se izlučuju
nečistoće i različiti spojevi legiranih elemenata različitog elektropotencijala u donosu na okolna
zrna. Konačna posledica interkristalne korozije je lom ili čak raspad materijala u zrna.
5
Sl.5
.
Intekristalna korozija
1.1.6 LOKALNA KOROZIJA
Lokalna korozija metala nastaje pri stvaranju odvojenih korozionih spregova. Pri lokalnoj
koroziji rastvaranje metala može da se odvija na jednom mestu, redukcija na drugom mestu, a
stvaranje korozionih produkata na trećem. Lokalna (mestimična) korozija zahvata deo površine
metala, zbog čega se koroziona oštećenja koncentrišu na određenim delovima a ona može da
bude :
1. Pegasta - ograničena na pojedinim žarištima kojima je površina relativno velika u
odnosu na dubinu (pegasta).
2. Rupičasta - usko lokalizovana sa žarištima približno kružnog preseka na površini, pri
čemu je dubina oštećenja relativno velika, a oštećenja mogu ponekada da prodiru i
kroz čitavu debljinu cevi.
3. Potpovršinska - širenje žarišta u dubinu materijala raslojavajući ga.
4. Kontaktna
a) Galvanska korozija -
nastaje kada se dva različita metala dovedu u električni
kontakt i, uz prisutnost elektrolita, nastaje galvanski članak.
b)
Korozija u procepu -
umesto rupica kod rupičaste korozije ima procepe. Između
dva konstrukciona elementa (procepa) nastaje razlika u koncentraciji elektrolita.
