Berze i berzansko poslovanje
Ispitna pitanja
1. Pojam i značaj berze
2. Pojam i vrste berzi
•
Berza je definisana i kao organizovano tržištu na kome ovlašćeni berzanski
posrednici, trguju određenim, standardizovanim tržišnim materijalom, po unapred
poznatim pravilima, a sve propraćeno standardizovanom dokumentacijom. Pored
propisa i pravila Berze i poslovnih običaja razlikuju se četiri osnovne vrste berzi:
- Valutno-devizne berze
- Efektne berze
- Produktne ili robne berze
- Uslužne berze
•
Pored pomenute podele, postoji podela i prema predmetu trgovanja gde ubrajamo :
1.
Robne ili produktne berze,
na kojima se trguje robom. One su specijalizovane robne
berze za trgovinu robom, kao što su zlato, vuna i pamuk u Londonu, šećer u Hamburg i
Njujorku, žitarice i obojeni metali u Njujorku i Čikagu,i druge.
2.
Novčana ili devizna berza
je namenjena trgovini stranom valutom, gde se kao glavni
prodavci pojavljuju velike svetske banke.
.
Berze usluga
su specijalizovane za promet različitih vrsta usluga. Medju najpoznatijim
uslužnim berzama su berze efekata. One predstavljaju specijalizovano tržište kapitala na
kome se vrši kupovina i prodaja hartija od vrednosti kapitalnog karaktera, koje se iz tih
razloga i nazivaju – efektima.
4. Berza efekata
ima određene karakteristike i to:
– rad berze je na sastancima, koji se održavaju u tačno određeno vreme.
– berzanski poslovi se obavljaju preko posrednika ili neposredno sa članovima berze.
– berza efekata radi po strogim i unapred utvrđenim pravilima.
– članovi berze mogu biti samo registrovani berzanski trgovci ili
berzanski posrednici.
Prema načinu rada i korišćenja elektronskih sredstava za poslovanje, sve berze delimo
na :
-
Klasične berze
raspolažu berzanskim službenim prostorom, koji se naziva pit,
parket ili ring, na kome se trguje materijalima u okviru berzanskog sastanka,na aukcijski
način i po pravilu uz obavezno prisustvo berzijanaca – posrednika.
-
Elektronski
tip berze je potpuno kompjuterizovan i automatizovan, što omogućava
kontinuirano funkcionisanje berze, nezavisno od ograničenja (vremenskog, geografskog
itd).
3. Uloga i značaj berzi
•
Uloga berze, izmedju ostalog, je i obezbeđenje uslova i načina utvrđivanja objektivne
cene akcija, što ne znači da cene akcija utvrđuju zaposleni na berzi, već da se na
berzi obezbeđuju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom
akcijom, po unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte.
•
Kompanije se oslanjaju na aktivno sekundarno tržište, koje im pomaže da prikupe
novac uložen na primarnom tržištu.
. Berzansko poslovanje
Postoje tri vrste sistema poslovanja koje sam vec napomenula. Kod nas se primenjuje
anglosaksonski sistem kombinovan sa germanskim sistemom posredovanja. Prema
anglosaksonskom sistemu, članovi berze vrše funkciju berzanskih posrednika. Ovde imamo
dve vrste berzanskih posrednika, brokere i dilere, koji kao u anglosaksonskom sistemu,
moraju biti članovi berze da bi mogli da trguju na berzanskom tržištu.
Berzanski posrednik koji nije član berze može da zaključuje ugovore o prodaji u o kviru
vanberzanske trgovine, dok broker koji je član berze, ne može da učestvuje u ovoj trgovini.
Berzanski posrednici mogu da zaključe berzanske poslove samo uz posredovanje
brokera berze, kao posebnih službenika berze. Kupci i prodavci na berzi se po pravilu ne
poznaju, i ugovori se zaključuju preko posrednika, a forma ugovora je propisana
berzanskim pravilima.
•
Prema predmetu berzanski poslovi se dele na:
– službene berzanske poslove koji imaju za predmet berzanski materijal, koji je zvanično
pušten u berzanski promet i kojim se trguje na zvaničnom berzanskom sastanku, i,
– slobodne berzanske poslove koji mogu da imaju za predmet materijal koji se nalazi na
zvaničnoj i na nezvaničnoj listi berze, a trgovina se obavlja na nezvaničnim sastancima.
•
Prema broju prodajnih ugovora, berzanski poslovi se dele:
– na proste berzanske poslove koji imaju samo jedan ugovor o prodaji, to su promptni i
terminski poslovi, i
– na složene berzanske poslove koji se sastoje od dva ili više ugovora o prodaji, takvi su
arbitražni, produžni-reportni i svop berzanski poslovi.
•
Arbitraža je takav promptni ili terminski posao, koji se sastoji iz kupovine i prodaje
radi sticanja profita. Nalazi se u osnovi svih arbitražnih transakcija, koji se zasniva
na razlici kurseva u datom momentu između dve berze ili između dva termina.
•
Postoje dve vrste ciljeva pri zaključivanju ugovora o berzanskim poslovima:
– stvarni poslovi koje ugovorne strane žele stvarno da izvrše, recimo kao klasična
kupoprodaja, i
– špekulativni poslovi gde ugovorne stranke rade fiktivno u nameri da zarade na razlici u
ceni materijala, do čega dolazi na berzi usled njihovih promena u prostoru i vremenu.
6. Makroekonomska funkcija berze
9. Oblici državne regulative
•
Državne regulative se odnose i na finansijsko tržište, u cilju sprečavanja
malverzacije i prevare učinjene na štetu učesnika na berzanskim poslovima.
•
Ovim se definišu osnovni principi ponašanja različitih tržišnih učesnika u radu berze
u cilju zaštite investitora, obezbeđenja efikasnog berzanskog, odnosno finansijskog
tržišta i smanjenja sistemskog rizika, malverzacija i prevara.
Osnivanje i poslovanje berzi i berzanskih posrednika u našoj zemlji je regulisano Zakonom
o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata
•
Sredinom 2001. godine, u vreme donošenja novog zakona o privatizaciji, na
Beogradskoj berzi skoro da nije bilo prometa akcija. Predmet trgovine uglavnom su
bile dužničke hartije, prvenstveno obveznice NBJ i kratkoročne hartije od vrednosti.
•
Berzansko tržište i tržište kapitala u našoj zemlji bilo je nerazvijeno kao posledica
ekonomske izolacije i tranzicije.
. Finansijski ambijent I tržište kapitala
. Tipovi berze efekata
. Promptne i terminske berze efekata
Osnovna obeležja i vrste efekata
. Berzanski promet efekata
. Primarno trziste -emisiono
. Sekundarno tržište -promptno
23. Emitent I prospekt
Osnovni elementi svake akcije su:
- oznaka da je akcija,
- oznaka vrste akcije,
- firma, odnosno sedište izdavaoca akcije,
- firma, odnosno ime kupca akcije ili oznaka na koga glasi akcija,
- ukupan novčani iznos na koji se izdaju akcije i broj akcija,
- rokovi isplate dividende,
- mesto, datum izdavanja i serijski broj s kontrolnim brojem akcije,
- faksimil potpisa ovlašćenih lica izdavaoca akcije kao i prava iz akcije.
Kupon za naplatu dividende sadrži sledeće osnovne elemente:
- redni broj kupca za uplatu dividende,
- broj akcije po kojoj se dividenda isplaćuje,
- naziv izdavaoca akcije,
- godina u kojoj se dividenda isplaćuje,
- faksimil potpisa ovlašćenih lica - izdavaoca akcija.
25. Berzansko i vanberzansko tržište
26. Hartije od vrednosti
•
Hartija od vrednosti
-je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da
ispuni obavezu koja je upisana njenom zakonitom imaocu. Ona je pismeni dokument
ili isprava koja onom, ko je poseduje daje određeno imovinsko pravo, a može se
koristiti samo pod uslovom zakonskog vlasništva nad tom hartijom od vrednosti. U
hartiju od vrednosti mora da bude inkorporirano pravo na osnovu dužničkop
overilačkih odnosa, koje se ne može ostvariti ni preneti na drugog, bez same te
isprave. Pod hartijom od vrednosti podrazumevaju se one isprave koje ispunjavaju
sledeće uslove:
– da je hartija od vrednosti uvek i samo „pismena isprava“,
– da hartija od vrednosti sadrži „pismenu obavezu izdavaoca“, kao I
– da se pismena obaveza, koja je uneta u hartiju od vrednosti, „mora po zakonu ispuniti“
zakonitom imaocu navedene hartije.
•
Hartija od vrednosti
-Trgovina i distribucija serijskim hartijama od vrednosti vrši se,
po pravilu, na osnovu javne ponude i na organizovanom berzanskom tržištu.
Predmet javne ponude na organizovanom berzanskom tržištu mogu da budu:
– akcije,
– obveznice (dužničke hartije od vrednosti),
– druge hartije od vrednosti izdate u seriji koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne
vrednosti ili nominalne vrednosti sa kamatom, kao i druga prava,
– varanti za kupovinu akcija i obveznica,
– depozitne potvrde.
Emisija i trgovina serijskim hartijama od vrednosti vrši se uz
prethodni i naknadni nadzor koji obavlja Komisija za hartije od
vrednosti.
28. Akcije
Akcija predstavlja pismenu ispravu o vlasništvu, o sredstvima uloženim u preduzeće, banku, drugu
financijsku organizaciju, organizaciju za osiguranje i drugo pravno lice koje može sticati dobit.
U zavisnosti od vrste akcije, ista može glasiti na dinare ili na stranu valutu. Prema važećim zakonskim
propisima akcije se u Srbiji na tržištu kupuju i prodaju za dinare. Akcije se uplaćuju u novcu a mogu se
uplatiti i u stvarima i pravima koja se iskazuju u novčanom iznosu.
Sam akt kupovine akcija može se izvršiti uplatom odjednom ili u obrocima. Ukoliko je uplata u obrocima,
tada kupac dobiva privremenu akciju s tim što se svaka naredna uplata upisuje i potvrđuje na
privremenoj akciji. Kada imalac privremene akcije uplati ukupni iznos svog udela, tada se privremena
akcija povlači i zamenjuje sa stalnom akcijom. Ukoliko nije postignut ukupni iznos sredstava na koji se
izdaju akcije, tada izdavalac akcije može odustati od njihovog izdavanja pri čemu je dužan da uplatiocima
vrati uplaćena novčana sredstva uvećana sa kamatom koja se obračunava od dana uplate do dana
povrata sredstava.
Imalac akcije stiče pravo na deo ostvarene dobiti (dividendu). Ukoliko se sprovodi specijalni postupak
nad izdavaocem akcija, tada imalac akcije ima pravo na pripadajući deo stečene mase. Odgovarajući
organ upravljanja u preduzeću izdavaoca akcije utvrđuje visinu dividende i način njene isplate.
- likvidacioni ostatak
Razlika između akcija i obveznica je u tome što su obveznice
dužničke hartije od vrednosti, i sa sobom nose obavezu izdavaoca
da investitoru vrati pozajmljena sredstva, dok sredstva uložena u
akcije sadrže rizik da ne budu vraćena, ukoliko na primer dođe do
likvidacije preduzeća. Sa druge strane, akcije pružaju i veću
mogućnost ostvarivanja dobiti na uložena sredstva, bilo po osnovu
porasta cene akcija bilo po osnovu dividende koja se distribuira
akcionarima ukoliko preduzeće ostvari pozitivan finansijski
rezultat.
•
Akcije sa pravom glasa
Jedno od osnovnih prava koje vlasnici akcija imaju jeste pravo glasa
na skupštini akcionara. Veliki broj odluka koje su od značaja za
poslovanje preduzeća donose se na skupštini akcionara, što je
uglavnom propisano statutom preduzeća. Najčešća situacija je da jedna
akcija donosi jedan glas na skupštini akcionara, ali nije retkost da, u
zavisnosti od statuta i vlasničke strukture preduzeća, jedan glas bude
predstavljen većim brojem akcija.
29. Vrste akcija
•
Prioritetne akcije
- One ne nose pravo glasa na skupštini akcionara. Kao i obične
akcije, one predstavljaju deo kapitala preduzeća, ali ne pružaju mogućnost učešća u
donošenju odluka koje su u nadležnosti skupštine akcionara. Preduzeća prioritetne
akcije obično emituju kada žele da obezbede dodatna sredstva za finansiranje
proizvodnje, ali nisu spremni da obezbede drugim akcionarima da učešće u
odlučivanju. Sa druge strane, da bi se investitori motivisali da ulažu u prioritetne
akcije i bez prava na upravljanje, ove akcije imaju prioritet prilikom isplate dividende i
eventualno likvidacionog ostatka, kao i ponekad, fiksni, garantovani iznos dividende.
•
Konvertibilne akcije
- iako se konvertibline akcije još uvek ne koriste na domaćem
tržištu kapitala, one predstavljaju još jedan od poznatih oblika finansiranja
preduzeća. Naziv su dobile po činjenici da se po odluci investitora mogu konvertovati
u obične akcije koje sadrže pravo na upravljanje, dividendu i likvidacioni ostatak.
