1. Увод
Посебни порези, акцизе један су од најстаријих порезних облика. Сам назив акциза (еxцисе
таx) потиче из 16. Века када су у Холандији посебним порезом који се називао «еxцијесен»
опорезивани пиво, сећер , со и алкохолна пица, а претпоставља се да реч потиче од
старофранцуске речи ассисе (седница, одлука, уговор, намирење рачуна или дуга,
опорезивање) (Меrriам-Wеbsтеr, 2002). У 19. веку акцизе су биле део система општег пореза на
добра и услуге који се од почетка 20. века трансформише у општи порез на потрошњу, односно
од 1960-их у порез на додану вриедност. Данас су у готово свим савременим порезним
системима уведени посебни порези или акцизе. Производе који се опорезују акцизама можемо
сврстати у три основне категорије: алкохолне производе, енергетске и дуванске производе, а
оне се проширују низом других производа и знатно се разликују од државе до државе. Број
уведених акциза креће се од само неколико производа па све до подугачке листе с више од
двадесет различитих производа: кафе, сладоледа, телевизора и видеоапарата, кућних апарата,
шибица, упаљача, лососа, шећера, чаја, козметичких производа, инсектицида, хербицида па до
играћих карата, банана, какаоа и маслиновог уља. Порез се обрачунава у апсолутном износу по
јединици мере производа (килограму, литру, комаду и сл.), или у одређеном проценту продајне
цене. Разлози увођења акциза бројни су (фискални, социјални, здравствени, еколошки).
Предност тих пореза у односу према другима јесте једноставност убирања, мали број порезних
обвезника, а један су од најзначајнијих фискалних прихода.Стопа је код нас одређена у
апсолутном износу (за моторни бензин 23.15 динара по литру, за кафу напр. 10.00 дин по
килограму и сл.). Обвезник је дужан да производ обележи акцизном маркицом, осим
медицинских вина, пива и медовине. Олакшице су везане за робу коју набављају дипломатска
представништва, давање нафте и деривата у хуманитарне сврхе, млазно гориво на
међународним летовима, извоз производа, коришћење етил алкохола у медицинске сврхе и сл.
Акцизе су пореским властима један од најомиљенијих пореза, лако се убирају, систем
обрачуна и наплате је једноставан, евазија је мала а контрола обрачуна и наплате је лака.
Медјутим, акцизе карактерише регресивност (јер јефтиније производе користе шире
категорије потрошача, са слабијом пореском снагом) која се донекле може ублажити (нпр.
одредјивање акцизе у односу на коначну цијену), али се никада не мозе до краја отклонити.
3. Акцизе у ЕУ
Сам систем акциза у Европској унији је регулисан правом Европске Уније. Када
говоримо о праву Европске Уније, мисли се на: примарно, секундарно право и судска пракса.
Примарно право се односи на: Уговор о оснивању Еуропске економске заједнице
(1957.г., тзв. Римски уговор). Овим уговором су се хармонизовани основни елементи овог
прихода: дефинисање акцизних производа, утврдјивање основице и пореских ослободјења. Чл.
99. тзв. Римског уговора гласи: "...На приједлог Комисије и након савјетовања са Европским
парламентом те Економским и социјалним одбором, Вијеће једногласно доноси одредбе о
усклађивању закона о порезу на промет, акциза и осталих облика индиректног опорезивања у
мјери у којој је такво усклађивање потребно да би се осигурало успостављање и
функционисање Унутрашњег тржишта."
Секундарно право се односи на одредбе, смјернице, одлуке, препоруке, мишљења…
Битне смернице које је донела Европска унија, 1992 године су:
- Системска директива: ускладјивање само најважнијих акциза(дуван, алкохол, нафта).
- Структурна директива: утврђује за сваку категорију акцизних добара круг пореских предмета
који подлијежу опорезивању
- Директива о пореским стопама: утврдјује најниже пореске стопе за све пореске предмете који
подлијежу усладјеним акцизам
Уредбе везане за превоз робе: утврђује пратећу документацију за поступак превоза акцизне
робе.Опорезиви производи су предмет опорезивања тј. акцизних обавеза по завршетку
производног процеса(било где у Европској унији) или по извршеном увозу (из земаља које
нису чланице Европске Уније). Исто тако акцизна обавеза се треба извршити у моменту када
долази до финалне потрошње робе која се додатно опорезује. Ако је неки производ увезен у
земљу чланицу, али транспортован у неку другу земљу чланицу ради финалне потрошње,
акцизна обавеза се измирује у земљи чланици гдје долази до потрошње или употребе увезеног
производа. „Земље чланице могу задржати већ постојеће или уводити нове акцизе на неке
друге производе за које свака земља самостално формира систем опорезивања, али уз услов да
промет тих производа при преласку границе не изискује посебне царинске формалности.
Добрима која се опорезују акцизама треба бити омогућено слободно кретање у
прекограничном промету између земаља чланица. Такво слободно кретање условљено је
постојањем царинских складишта и одговарајућих пореских докумената који морају пратити
те производе."
Акцизни производи се опорезују у земљи трошења(начело одредишта), тј. у земљи
купца, када је реч о правним лицима. А када је реч о физичким лицима, који купују производе
за сопствену употребу, онда се примјењује начело поријекла, тј. акциза се плаћа у земљи
куповине. Због разлике у пореским стопама и ради спречавања кријумчарења ограничен је
пренос робе из једне у другу чланицу.
Директивом 2073/2004 се одредјује много јача сарадња сдминистративних служби
земаља чланица. Нарочито царинских и пореских служби. Ова сарадња је много важна за
праведније опорезивање због тога што што се још увијек порески системи и прописи земаља
чланица и даље разликују, па је чест случај да се прописи друге чланице користе ради
избјегавања, или бар смањења обавезе плаћања пореза.
Акцизе(трошарине) на дуванске производе
Припреме за успостављање хармонизованог система опорезивања почеле су још 1985
године, када је Комисија ЕУ "Бијелом књигом" препоручила потпуно ускладјивање пореза на
дуван. Пошто потпуна хармонизација није успела, донете су две смерниице којима се
