Vodič za Organsku Proizvodnju

Priručnik 7

Suncokreta

U saradnji sa:

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

CIP - Каталогизација у публикацији
Народна библиотека Србије, Београд

633.854.78-114.7(035)
631.147(035)

БАЛАЛИЋ, Игор, 1975-

Vodič za organsku proizvodnju suncokreta

/ [autor Igor Balalić]. - Beograd : GIZ-Nemačka organizacija za
internacionalnu saradnju GmbH ; Novi Sad : #Odeljenje za uljane kulture,
#Institut za ratarstvo i povrtarstvo, 2012 (Zemun : Dunav).
- 24 str.
: ilustr. ; 22 cm. - (Priručnik /
[GIZ-Nemačka organizacija za internacionalnu
saradnju GmbH] ; 7)

Kor. nasl. - Podatak o autoru preuzet iz kolofona. - Tekst štampan
dvostubačno. -
Tiraž 750. - Bibliografija: str. 21-23.

ISBN 978-86-87737-58-7 (GIZ)

a) Сунцокрет - Гајење - Приручници b)
Еколошка пољопривреда - Приручници
COBISS.SR-ID 195034892

je da ukoliko proizvođač istovremeno primenjuje kon-
vencionalnu proizvodnju i metode organske proizvodnje,
dužan je da obezbedi prostorno razgraničenje između
površina sa konvencionalnom i površina sa organskom
proizvodnjom, tj. da postavi živi pojas ili drugu fizičku
prepreku kojom se obezbeđuje razgraničenje. Svrha ži-
vog pojasa je da se spreči uticaj sintetičkih sredstava koja
se koriste u konvencionalnoj proizvodnji.

U svetu ima 37,2 miliona hektara poljoprivrednog

zemljišta pod organskom proizvodnjom. Regioni sa
najvećim površinama pod organskom proizvodnjom
su Okeanija (12,2 miliona hektara), Evropa (9,3 miliona
hektara) i Latinska Amerika (8,6 miliona hektara), dok
najmanje ovakvih površina ima u Africi (оko 890 hiljada
hektara). Države sa najviše površina pod organskom
proizvodnjom su Australija, Argentina i SAD. Kod nekih
zemalja povećanje površina pod organskom poljopri-
vredom je naročito značajno: Foklandska ostrva (35,7
odsto), Lihtenštajn (26,9 odsto) i Austrija (18,5 odsto).
Povećanje tih površina je bilo izrazito najveće u Evropi,
gde su one povećane za skoro milion hektara. Poslednjih
desetak godina se u pojedinim zemljama Zapadne Evro-
pe organska poljoprivreda razvila uz godišnji rast čak do
10%. U Evropskoj uniji više od 5,8 miliona hektara je pod
organskom proizvodnjom, a postoji više od 140.000 far-
mi. Država sa najvećim brojem farmi, odnosno najvećim
područjem na kom je zastupljena organska proizvodnja,
je Italija.

1. UVOD

Organska poljoprivreda je sistem ekološkog uprav-

ljanja biljnom proizvodnjom koji čuva i unapređuje bi-
odiverzitet (raznovrsnost biljnog i životinjskog sveta),
prirodno kruženje materija i biološku aktivnost zemljišta.
Očuvanje biodiverziteta daje organskoj poljoprivredi širi i
trajan značaj u okviru mera zaštite ekosistema. U organ-
skoj proizvodnji radi se u skladu sa prirodom. Ona je deo
održivog razvoja, gde vlada uravnotežen sistem između
zemljišta, biljke, životinja i čoveka u proizvodnji hrane.
Glavni zadatak je podsticanje i intenziviranje bioloških ci-
klusa unutar proizvodnog sistema (biotopa), uključujući
mikroorganizme, zemljišnu floru i faunu, biljke i životi-
nje. Za naše uslove je značajno da se u ekološki nenaruše-
nim sredinama razvija organska proizvodnja, specifična
za različite regione. Organska proizvodnja je sistem koji
proističe iz osnovnih standarda formulisanih u okviru
IFOAM (International Federation of Organic Agriculture
Movements, osnovana 1972. godine). Na tim principima
zasnivaju se dokumenta EU (Uredba EK 834/2007 i njeni
prateći propisi), Codex Allimentarius iz 2001. (FAO/WHO),
kao i naša zakonska regulativa (Zakon o organskoj pro-
izvodnji (“Službeni glasnik RS“, broj 30/10) i Pravilnik o
kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metoda-
ma organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS“, broj
48/11) Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj
proizvodnji i metodama organske proizvodnje definisano

Organska proizvodnja po kontinentima

(

Izvor: SOEL-FIBL Survey 2007)

Kontinet

Površina pod organskom proi-

zvodnjom (ha)

% ukupnog poljoprivrednog

područja

Broj organskih farmi

Evropa

6.920.462

1,38

187.697

Afrika

890.504

0,11

124.805

Azija

2.893.572

0,21

129.927

Latinska Amerika

5.809.320

0,93

176.710

Severna Amerika

2.199.225

0,56

12.063

Okeanija

11.845.100

2,59

2.689

Ukupno

30.558.183

0,74

633.891

černozema, ritske crnice i aluvijuma. Ne odgovaraju mu
skeletna plitka zemljišta, a trebalo bi izbegavati i pesko-
vita zemljišta. Suncokret, zbog veoma dobro razvijenog
korenovog sistema, koji duboko prodire u zemljište, za-
hteva duboki akumulativni horizont. Na siromašnim
zemljištima, zahvaljujući dubokom korenovom sistemu
visoke aktivnosti, daje relativno dobre prinose, ali su ti
prinosi znatno niži od onih na normalnim zemljištima.
Najpovoljniji pH za suncokret iznosi 6-8. Ne podnosi ve-
like količine azota u zemljištu, jer se u takvim uslovima
razvija bujna lisna masa i glavica za koje se troši dosta
vode, a biljke su slabo otporne na nepovoljne uslove
(sušu, bolesti).

2.2. Plodored i izbor preduseva

Obavezna mera organske proizvodnje je plodored

(smena useva u vremenu i prostoru). Plodoredi imaju
višestruki značaj u sistemima organskog ratarenja, gde
predstavljaju glavnu agrotehničku meru. Njegovi osnov-
ni zadaci su održavanje plodnosti zemljišta, odnosno
doprinos njegovoj strukturi, sadržaju azota i humusa;
regulacija bolesti, štetočina i korova; smanjenje gubitka
hraniva ispiranjem; sprečavanje i minimalizacija erozije.
Ima posebnu ulogu jer značajno smanjuje pojavu biljnih
bolesti, štetočina i korova. Poštovanjem plodoreda daje
se i podrška očuvanju biodiverziteta u organskoj biljnoj
proizvodnji.

Suncokret ne podnosi monokulturu. Nepovoljan

uticaj monokulure najviše nastaje kao posledica na-
pada bolesti i štetočina. Iz tog razloga suncokret se na
istoj parceli može sejati tek posle svake pete godine.
Stvaranje novih hibrida otpornih na neke prouzrokova-
če bolesti ne rešava u dovoljnoj meri problem bolesti,
pa je zbog preventivne i integralne zaštite neophod-
na preporučena rotacija i pravilna plodosmena. Soja,
uljana repica i grašak imaju neke zajedničke bolesti sa
suncokretom, te vremenski razmak između setve ovih
kultura i suncokreta treba da bude četiri godine. Dobri

predusevi za suncokret su pšenica i druga strna žita,
kao i kukuruz.

U strukturi plodoreda krmne i leguminozne biljne

vrste treba da zauzimaju značajne površine. Krmne i
leguminozne biljke zauzimaju 30-50% plodorednih
površina, što doprinosi čvršćoj vezi između ratarstva
i stočarstva. Izbor useva zavisi od niza činilaca: vred-
nosti useva za održavanje plodnosti, sposobnosti
konzervacije hraniva, mogućnosti suzbijanja korova,
bolesti i štetočina, raspoloživosti radnom snagom, kao
i mehanizacijom.

U pogledu plodoreda potrebno je poštovati osnov-

na pravila: smenjivati useve koji imaju dubok korenov
sistem sa usevima plićeg korenovog sistema; biljke
gušćeg sklopa sa razvijenim nadzemnim delom tre-
ba kombinovati sa biljkama ređeg sklopa; smenjivati
lisnate i korenaste vrste; smenjivati leguminoze (azo-
tofiksatore) sa vrstama koje nemaju osobinu vezivanja
atmosferskog azota; kulture koje sporije niču i koje su
na početku vegetacije osetljivije na korove sejati po-
sle posle onih koje sprečavaju razvoj korova (lucerka,
travno-detelinske smeše i dr.). Ukoliko se ista kultura
više godina uzastopno gaji na istoj parceli dolazi do
premorenosti zemljišta, a posledica toga je opadanje
prinosa i širenje biljnih bolesti, štetočina i korova.

2.3. Obrada zemljišta

Obrada zemljišta je jedna og glavnih pitanja organ-

ske proizvodnje, pošto se uspešna organska proizvodnja
zasniva na zemljištu koje je dobro snabdeveno organ-
skom materijom, dobre strukture i povoljnog vodno-
vazdušnog režima. Cilj obrade je održavanje biogenosti
zemljišta tokom vegetacionog perioda, održavanje po-
voljnog vodno-vazdušnog režima i akumulacija rezervi
vlage. I predsetvena priprema mora da bude u funkciji
kvaliteta setve: ujednačene dubine setve, brzog i ujed-
načenog nicanja biljaka, dovoljnog dotoka vode do bilj-
ke i sprečavanja evapotranspiracije. Sistemi koji teže ka

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

održivoj poljoprivredi u cilju što racionalnijeg pristupa
prirodnim resursima oslanjaju se na sisteme redukovane
obrade zemljišta, pretežno konzervacijskog karaktera.
Obrada zemljišta je po pravilu redukovana, ali primenju-
je se uvek ona koja uz korišćenje mašina neće pogoršati
karakteristike zemljišta, već će uvek poboljšati plodnost.
Zato se u organskoj poljoprivredi često koriste plugovi
sa podrivačima radi rastresanja zemljišta.

Naročito u suvljim godinama, suncokret pozitivno

reaguje na duboku obradu. Na dublje obrađenom ze-
mljištu bolje se razvija korenov sistem i na taj način
formira veći kapacitet za usvajanje hranljivih materija
i vode. U dublje obrađenom zemljištu van vegetacione
sezone dolazi do nakupljanja vlage u zemljištu, koju
suncokret koristi u kritičnim periodima. Duboko oranje
je za suncokret obavezno obaviti tokom jeseni ili rane
zime. Obradom se stvara dubok rastresit sloj koji omo-
gućava akumulaciju vode u dubljim slojevima zemljišta.
Nakon oranja, ili najkasnije pred zimu, preporučuje se
se zatvaranje razora i slogova plugom ili tanjiračom
kako bi se izravnala površina. Za suncokret u organskoj
proizvodnji obavlja se duboko oranje na 25-30 cm u
novembru mesecu.

Na osnovu rezultata istraživanja prinos suncokreta

u organskoj proizvodnji u Švajcarskoj je bio nešto veći
pri redukovanoj obradi. Pri tome je za setvu korišćeno
netretirano seme, a korovi su kontrolisani mehanički
(motika vučena traktorom), kao i ručnim odstranjiva-
njem korova.

Predsetvena priprema za suncokret treba da se oba-

vi setvospremačem pri optimalnoj vlažnosti zemljišta.
Najbolje je to obaviti u dva navrata, rano u proleće i ne-
koliko dana pre setve. U drugom prohodu, neposredno
pred setvu, obavlja se i finalna priprema i uništavaju
klijanci i korovi koji su nikli. Predsetvena priprema se
sastoji iz ravnanja površine kako bi se formirao rastre-
sit sloj do oko 10 cm dubine. Ukoliko se radi o teškim
zemljištima, neophodno je u proleće, pre predsetvene

pripreme, izvesti kultiviranje na veću dubinu. Ako je ze-
mljište uz to i dosta zakorovljeno treba izvesti tanjiranje.

2.4. Đubrenje

U organskoj proizvodnji pridaje se veliki značaj or-

ganskim đubrivima. Organska đubriva su nezamjenjiva
kada je u pitanju poboljšanje fizičkih, hemijskih i bio-
loških osobina zemljišta. Pošto se mineralna đubriva
ne koriste u organskoj proizvodnji veoma je značajno
dugoročno održavanje plodnosti zemljišta. Glavni
preduslov za ostvarivanje osnovnog principa organske
poljoprivrede (“hrani zemljište da bi hranio biljke”)
je povećanje sadržaja organske materije u zemljištu.
Prelazni period (period konverzije) treba maksimalno
iskoristiti da se primenom stajnjaka, komposta, zele-
nišnim đubrenjem i drugim merama poveća sadržaj
organske materije u zemljištu. Pri unošenju organskih
đubriva unose se i korisni mikroorganizmi, a istovre-
meno se aktivira i njihov rad u zemljištu. Razgradnjom,
uneta organska materija se delimično mineralizira, ali iz
produkata razgradnje se sintetizuju nova visokomoleku-
larna organska jedinjenja (humusne materije). Humus
je izuzetno značajan u zemljištu. On utiče na dinamiku i
na sve osobine zemljišta, te se zato i naziva regulatorom
plodnosti zemljišta. Od te regulatorske funkcije posebno
je značajan njegov uticaj na sposobnost zemljišta za
bolje primanje i zadržavanje vode, zatim uticaj na struk-
turu, na vodni, vazdušni i toplotni režim. Teška glinovita
zemljišta unošenjem organske materije postaju rastresi-
tija, a laka peskovita vezanija, više zaštićena od erozije i
deflacije. Mineralizacijom organske materije oslobađaju
se biljna hraniva i ugljen-dioksid, neophodne mate-
rije u procesu fotosinteze. Ugljen-dioksid oslobođen
razlaganjem organske materije doprinosi aktiviranju
hraniva iz postojeće rezerve zemljišta, povećavajući
njihovu pristupačnost za biljke.

Za đubrenje se koriste organska đubriva: stajnjak,

kompost, zelenišno đubrivo, glistenjak, drveni pepeo,

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

Mada je koncentracija mineralnih materija u staj-

njaku mala, ipak se u zemljište unose značajne količine
hraniva. Biljna hraniva u stajnjaku su hemijski vezana za
organsku materiju i postepeno se oslobađaju u procesu
mineralizacije. Zato je stajnjak sporodelujuće đubrivo i
on u zemljištu deluje više godina, zavisno od osobina ze-
mljišta, klime, primenjene količine i dubine zaoravanja.
Stajnjak je prvenstveno azotno i kalijumovo đubrivo,
dok je sadržaj fosfora znatno niži. Iz stajnjaka se naj-
brže oslobađa kalijum, zatim azot, dok fosfor sporije
prelazi u pristupačan oblik. Stajnjak zbog postepenog
oslobađanja hraniva ima izraženo produženo dejstvo.
Na teškim zemljištima dejstvo stajnjaka u proseku traje
4-5 godina, na ilovačama 3-4, a na lakim zemljištima
2-3 godine.

Stajnjak ubrzava aktivnost zemljišne mikroflore,

usled čega se popravlja struktura zemljišta, povećava
koncentracija ugljen-dioksida, što utiče na aktiviranje
fosfora iz zemljišnih rezervi. Mineralizacijom stajnjaka,
usled aktivnosti aerobnih bakterija, oslobađaju se i biljni
hormoni, auksini i vitamini, koji deluju stimulativno na
rast i razvoj biljaka.

U aridnim i semiaridnim uslovima i na lakšim ze-

mljištima đubrenje stajnjakom ima poseban značaj jer
povećava snagu držanja vode, a time se u zemljištu po-
većava sadržaj pristupačne vode za biljke i usevi bolje
odolevaju suši.

Đubrenje stajnjakom

Đubrenje stajnjakom u jesen pre osnovne obrade

je povoljno, jer su gubici pri izvoženju svedeni na mi-
nimum i stajnjak se dobro izmeša sa zemljom. Velika
je greška, sa vrlo lošim posledicama, ako se stajnjak
izveze na njivu, rasturi u gomile, ili po njivi i tako leži
nedeljama i mesecima. Za to vreme, pod uticajem sun-
ca, kiše i vetra, sve ono što je najvrednije u stajnjaku
gubi se u nepovrat. Pravilno iskorišćavanje stajnjaka
podrazumeva, pre svega, njegovo ispravno čuvanje na
đubrištu, ali i određen postupak od iznošenja na njivu do
zaoravanja. Da bi se stajnjak što bolje iskoristio, treba ga
istog dana kada se rasturi zaorati, eventualno sutradan.
Optimalno vreme za primenu stajnjaka zavisi od klime,
teksturne oznake i stepena zrelosti stajnjaka. U aridnoj
i semiaridnoj klimi stajnjak može da se primeni znatno
pre setve, a na peskovitim lakim zemljištima primenu
treba što više približiti vremenu setve. Đubrenje staj-
njakom treba organizovati tako da izvoženje, rastura-
nje i zaoravanje budu sinhronizovani. Stajnjak odmah
po rasturanju treba zaorati na odgovarajuću dubinu.
Ako se stajnjak kasnije zaorava nastaju veliki gubici.
Prvenstveno, amonijak se gubi volatizacijom, što znatno
smanjuje fertilizacionu vrednost stajnjaka. Vrednost
odmah zaoranog stajnjaka, posle rasturanja je 100%,
zaoranog 6 sati posle rasturanja je 80%, zaoranog 24
sata posle rasturanja je 70%, a zaoranog nakon 4 dana
posle rasturanja je 50%.

Za suncokret u organskoj proizvodnji stajnjakom đu-

briti zemljiste svake 4-5 godine u količini 30-50 t ha-1.

2.4.2. Kompost

Kompost, poznat kao “braon đubrivo“, je organski

oplemenjivač zemljišta koji nastaje mikrobiološkim ra-
zlaganjem različitih organskih materija (otpaci biljnog
i životinjskog porekla). Kompostiranjem iz organskog
otpada nastaju vredne organske materije koje pobolj-
šavaju strukturu zemljišta, pomažu zadržavanju vlage,
zemljište čine provetrenijim, povećavaju mikrobiološku

aktivnost zemljišta, obogaćuju ga hranjivim sastojcima
i povećavaju otpornost biljaka na bolesti i štetočine.
Kompost mora biti u direktnom dodiru sa zemljom da
bi mikroorganizmi iz zemlje imali nesmetan pristup
kompostištu. Tako se obezbeđuje oticanje suvišne vode
i provetrenost kompostišta.

Mašina za mešanje (aeraciju) komposta

Kao organsko đubrivo koristi se u količini od 0,5 do 6

kg/m² kao deo zemljišne smeše. Mesto gde se priprema
kompost treba da bude u senci i zaklonjeno od vetra.
Na suncu se organski otpaci brzo suše, bakterije koje
učestvuju u kompostiranju brzo uginu i organska masa
ostaje dugo nepromenjena. Pre kompostiranja skine se
površinski sloj zemlje 8-10 cm, postavi drenažni sloj od
grančica ili pruća, a zatim se do željene visine naizme-
nično ređa sloj svežih i suvih biljnih otpadaka (15-20 cm)
i sloj zemlje (5 cm). Po potrebi se dodaje negašeni kreč
uz zalivanje vodom ili osokom. Gomila komposta se ne
sabija, a poslednji sloj humke je od zemlje. Već posle
nekoliko dana, razvija se visoka temperatura (50-60°C),
a potom se kompost hladi i organska materija mine-
ralizuje. Svaka 2-3 meseca gomila se izmeša i prekrije
zemljom (sloj oko 10 cm). Kompost je gotov za 6-12
meseci i tada je jednoličan, mrvičast,
lak i tamnosmeđe boje. Leti je potreb-
no 10-14, a zimi 14-18 nedelja da se
organski materijal raspadne i kompost
bude spreman za upotrebu. Za brže

kompostiranje (4-6 nedelja), humke treba da su niže
(50 cm), a biljni ostaci iseckani. U biljne ostatke stavlja
se iseckana kopriva, preslica, kameno brašno ili odgo-
varajući biološki preparati (na bazi silicijuma, kravlje
balege, kamilice, hrastove kore, maslačka, valerijane).
Biljni otpaci koji se stavljaju u kompostište moraju biti
zdravi, jer izazivači bolesti ne uginu kompostiranjem.
Zbog toga kompost može biti izvor širenja bolesti, ko-
rova i štetočina.

Kompost

Koriste se biljni i drugi organski zdravi otpaci kao

što su ostaci povrća, trava, lekovitog bilja, zatim lišće,
slama, pepeo, rožina, živinski izmet, komina.

U organskoj proizvodnji se u kompost mogu dodati

i gliste koje će ubrzati proces mineralizacije organskih
materija.

2.4.3. Zelenišno đubrivo

Zelenišno đubrenje (sideracija) predstavlja zaora-

vanje sveže nadzemne mase biljaka koje se posebno
gaje za ovu namenu sa ciljem da se zemljište obogati
organskom materijom u cilju poboljšavanja fizičkih,
bioloških i hemijskih osobina zemljišta. Ove biljke su
sposobne da u relativno kratkom vremenskom periodu
obrazuju mnogo organske mase, mogu da usvajaju i
teže pristupačna hraniva, zahvaljujući dubokom korenu

Mikrobiološko đubrivo pod nazivom SLAVOL čini

kombinaciju šest bakterija Azotobacter chrooococcum,
Azotobacter vinelandi, Derxia sp, i fosfomineralizatori
Bacilus licheniformis, Bacillus subtilis i Bacilus mega-
terium. Te bakterije su selekcionisane za obavljanje
procesa azotofiksacije i produkciju enzima fosfataze,
koji razlažu organske fosfate u zemljištu. Ovaj preparat
se koristi i u ratarskoj proizvodnji, uključujući i organsku
proizvodnju suncokreta. Primenom Slavola biljke imaju
jači korenov sistem, deblje stablo i veću lisnu površinu,
čime se povećava i fotosinteza.

Pimenom smese biofertilizatora, biostimulatora i

biopesticida može se povećati mikobiološka aktivnost
u zemljištu, kao i prinos biljaka. Tako se ispitivanjem
uticaja smeše bakterija (Azotobacter chrooococcum,
Azotobacter vinelandi, Azospirillum lipoferum, Bacillus
megaterium i Bacillus subtilis) kod tri hibrida suncokreta
(NS-H-111, NS-H-17 i NS-H-45) došlo do rezultata da je
bakterizacijom najviše povećan prinos suncokreta kod
hibrida NS-H-111. Povećanje je iznosilo 441 kg ha-1. U
rizosfernom zemljištu došlo je do povećanja ukupnog
broja mikroorganizama, brojnosti amonifikatora, akti-
nomiceta, azotobaktera oligonitrofilnih bakterija, de-
hidrogenazne aktivnosti, a smanjenja brojnosti gljiva.
Primenom bakterizacije poljoprivredna proizvodnja
suncokreta bila bi ekonomičnija i ekološki prihvatljivi-
ja, jer bi se dobila veća količina ekološki visoko vredne
i kvalitetne hrane.

2.5. Sortiment

Hibrid treba odabrati prema ciljevima gajenja i

zahtevima tržišta, kao i mogućnostima za prodaju na
tržištu “zdrave hrane“. Hibride treba testirati kao i u
konvencionalnoj proizvodnji.

Na osnovu glavnih agronomskih svojstava, predlažu

se sledeći hibridi suncokreta podeljeni u nekoliko grupa:

A. Za setvu na parcelama gde je uočeno prisustvo

volovoda

(Orobanche cumana)

Novosađanin,

mleveni treset, sitno seckana slama i seno, otpaci od
prerade iz poljoprivrede. Za uspešnu proizvodnju glista
potrebno je obezbediti optimalne uslove za njihov rast
i razviće. Voda je važan činilac u proizvodnji glista, jer
one traže stalno visoku vlažnost supstrata u toku ra-
zvoja. Međutim, preobilna, kao i nedovoljna vlažnost,
često su uzrok što gliste napuštaju leglo u potrazi za
povoljnijim uslovima. Optimalna vlažnost trebalo bi da
se održava oko i malo ispod 80% (kada se u šaci stisne
materijal, voda treba da se cedi u kapljicama). Mada
gliste traže vlažniju sredinu, za uspešnu proizvodnju je
potrebna i dobra provetrenost. Pošto gliste ne podno-
se protresanje, ne može da se obavlja prevrtanje, već
samo okretanje gornjeg sloja glistenjaka. Optimalna
temperatura za gliste iznosi oko 20°C. Gliste su naročito
osetljive na kiselost podloge. Najbolje je da podloga,
odnosno hrana koja se daje glistama, bude neutralne
reakcije (pH 6,5-7,5). Ukoliko su pH vrednosti niže ili više,
potrebno je dodavati, u slučaju kiselosti, kalcijum-kar-
bonat, odnosno ako je reakcija bazna suv papir i treset.

Glistenjak se može koristi kao osnovno organsko

đubrivo, ali i za spravljanje hranljive smeše. Bogat je
humusom (do 25%), fosforom (2.400 mg/100g), ka-
lijumom (1.400 mg/100g), kao i mnogim značajnim
mikroelementima (cink, bakar, mangan, gvožde), dok
je siromašniji u mineralnom azotu (1 - 1,7%). Osim
izuzetno povoljnih hemijskih osobina, glistenjak ima i
visok mikrobiološki naboj, a to znači i bržu razgradnju
organske materije kao i bolje iskorišćavanje hraniva.

U organskoj proizvodnji suncokreta za đubrenje se

preporučuje smeša od 10 kg stajnjaka i 1 kg glistenjaka.

2.4.5. Mikrobiološka đubriva

Mikorobiološka đubriva imaju ulogu biofertilizatora.

Oni obogaćuju zemljište mikroorganizmima čija je uloga
u zemljištu da sintetišu i razlažu humus, osiguravaju
kruženje hranjivih elemenata, kontrolišu fitoparazite
kao i da menjaju fizičko-hemijske oobine zemljišta.

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

Branko, Baća, Duško, Gigant, NS Oskar, NS
Orfej, NS Novak

NS Fantazija.

Posebno bi

trebalo istaći da su hibridi Duško i NS Orfej otporni
i na plamenjaču.

B. Za setvu na parcelama gde nije prisutan volo-

vod najbolji izbor su hibridi:

Sremac, NS-H-111

Velja.

C. Hibridi specijalne namene:

• Za proizvodnju hladno ceđenog ulja i biodizela

visokooleinski hibrid

Oliva

• Za proizvodnju proizvoda od jezgre suncokreta

hibridi

Vranac

Cepko

, kao i hibridi najnovije

generacije

NS Slatki

NS Gricko.

D. Za setvu krajem maja i u prvoj polovini juna me-

seca treba sejati rani hibrid

Dukat

E. Za ptičiju hranu preporučuje se hibrid

Labud

belom bojom ljuske.

Proizvođač iz Ljutova u okolini Subotice (Josip

Mamužić) bavi se organskom proizvodnjom od 2003.
godine. Na 19 ha, seje 25 različitih biljnih vrsta. U or-
ganskoj proizvodnji gaji konzumne hibride suncokreta
nove generacije, za dobijanje hladno ceđenog ulja. Sa
ovim hibridima postiže prinose i preko 3 t ha-1.

Organska proizvodnja suncokreta kod Josipa Mamužića u
Ljutovu

Hibrid “Duško“ u organskoj proizvodnji kod Branka Kozića u
Stajićevu

U organskoj proizvodnji osim kvaliteta, treba naro-

čito obratiti pažnju na otpornost hibrida (sorti) prema
bolestima, ekonomičnost u usvajanju i iskorišćavanju N,
P i K. Hibridi moraju biti prilagođeni klimatskim streso-
vima i otporni na bolest i štetočine. Seme mora da se
proizvede u organskoj proizvodnji i bez zaprašivanja
hemijskim sredstvima. Ne treba zanemariti ni procenu
potrošačkih navika tržišta i očekivani finansijski rezultat
tokom plasmana. Svakako bi trebalo voditi računa i o
kupovnoj moći potrošača.

2.6. Setva

U organskoj biljnoj proizvodnji u zavisnosti od stanja

parcele i potrebnih hemijskih analiza (uključujući i kon-
trolu načina korišćenja zemljišta u prethodne tri godine
i proizvodni program za prelazni period), određuje se
prelazni period (konverzija) u trajanju od 2 do 3 godi-
ne. Samo parcele, koje nisu korišćene u poslednje dve
godine, mogu se, ako ispunjavaju ostale uslove, odmah
koristiti za organsku poljoprivredu.

Predsetvena priprema treba da se obavi pri opti-

malnoj vlažnosti zemljišta. Najbolje je to obaviti u dva
navrata, rano u proleće i nekoliko dana pre setve. U
drugom prohodu, neposredno pred setvu, obavlja se i
finalna priprema i uništavaju klijanci i korovi koji su nikli.

Setva suncokreta se obavlja kada je temperatura

zemljišta na dubini setve ustaljena (8 do 10oC). To je
najčešče prva dekada aprila, a ukoliko su proleća toplija
može se sejati već i krajem marta. Voditi računa da se
obezbedi optimalna gustine useva i vegetacioni prostor
za svaku biljku. Setvu organskog suncokreta najbolje je
obaviti početkom aprila, pneumatskom sejalicom na

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

Za nastiranje zemljišta u organskoj poljoprivredi

mogu se koristiti prirodni materijali (seno, slama, stru-
gotina drveta ili biorazgradive folije). Danas postoje i
nove generacije folija i agrotekstila koje su i antivirusne
(s ugrađenim filterom za UV zrake određene talasne
dužine) koje posredno, sprečavajući (odbijajući, dezor-
jentišući) napad štetočina smanjuju mogućnost i pojavu
virusa. Različita obojenost i kvalitet gornje površine
PE folija i agrotekstila (belo/crna, žuto/crna, srebrno/
braon) reflektuju određeni spektar, smanjuju napad
nekih štetočina (lisne vaši).

2.7.4. Biološka kontrola štetnih organizama

Suštinu zaštite biljaka u organskoj proizvodnji sun-

cokreta čine metode integralne zaštite, uz primenu
različitih bioloških sredstava za zaštitu. Biljne bolesti,
štetočine i korovi suzbijaju se: pravilnim izborom sor-
ti tj. hibrida, pravilnim plodoredom, odgovarajućom
obradom zemljišta, zaštitom korisnih biljaka i životi-
nja i stvaranjem povoljnijih uslova za razvoj prirodnih
neprijatelja štetočina, uništavanjem korova fizičkim i
mehaničkim putem.

Nedostatak efikasnih strategija za kontrolu korova

je jedna od glavnih prepreka u dobijanju većih prinosa
u organskoj proizvodnji. Povećanje gustine useva je bio
najefikasniji način u suzbijanju korova, a što je uticalo na
dobijanje većih prinosa, kako navode istraživači u Kana-
di. Borba protiv korova može se vršiti i navodnjavanjem
pre sadnje (isprovocira se rast korova), a zatim obradom
zemljišta, tako da usev koji sledi za svoj razvoj dobija
prednost u vremenu. Borba protiv korova u organskoj
proizvodnji suncokreta može se obavljati međurednom
kultivacijom i ogrtanjem, okopavanjem, kao i košenjem
pre nego što korovi proizvedu seme.

Zaštita suncokreta od bolesti i štetočina u ekološ-

koj poljoprivredi podrazumeva primenu indirektnih
(preventivnih) i direktnih mera. Indirektne mere po-
drazumevaju odgovarajuću primenu agrotehničkih po-

stupaka (pravilan plodored, izbor tolerantnih hibrida
tj. sorti, optimalan sklop biljaka, umereno i pravilno
đubrenje, blagovremena setva). Direktne mere borbe
podrazumevaju primenu biopesticida, koji se zasnivaju
na korišćenju mikroorganizama i produkata njihovog
metabolizma, pri čemu se stvaraju toksini, kristali,
spore, antibiotici, koji antagonistički deluju na bolesti
i štetne insekte, a ekološki su bezbedni za ljude i živo-
tinje. Ove preparate čine bioinsekticidi, biofungicidi i
bioherbicidi.

Poznato je da su mikroorganizmi prouzrokovači niza

bolesti na biljkama. Ali, u biološkoj kontroli brojni mi-
kroorganizmi (gljive, bakterije i virusi) mogu poslužiti
kao antagonisti za suzbijanje štetnih mikroorganizama.
Preparati na bazi gljivice Pytium oligandrum uspešno
suzbijaju patogeneodiz roda Pyitium, Phytophtora,
Rhizoctonia, Verticillium, Sclerotinia.

Podešavanjem rokova setve i žetve može da se iz-

begne masovni napad štetočina. Poštovanjem osnovnih
principa plodoreda u mnogome se smanjuje brojnost
štetočina i umanjuje napad na gajene biljke.nost

Za suzbijanje štetočina u organskoj proizvodnji po-

trebno je vršiti stalan monitoring ekonomski značajnih
štetočina, obavezno primenjivati sve preventivine agro-
tehničke mere, primenjivati mehaničke mere borbe i
kao krajnju meru, primenjivati dozvoljene biopesticide.

U organskoj proizvodnji dozvoljena je upotreba

utvrđenih sredstava za zaštitu bilja (na primer: insek-
ticidi - biljna ulja, piretrin iz buvača, kvazija, ratenon,
biološka sredstva na bazi bakterija, virusa, gljivica - kao
što je Bacillus thurigiensis, feromoni, bakarhidroksid,
kalijev sapun, kalijum permanganat, sumpor i dr.) od
kojih neka mora da odobri inspektor. U slučaju potrebe
(izrazit napad štetočina ili bolesti) inspektor za organ-
sku poljoprivredu može dozvoliti (uz pismenu sagla-
snost) i primenu nekih biocida, koji se nalaze na „zelenoj
listi“. Lista dozvoljenih sredstava se redovno analizira,
revidira i proširuje.

Od štetočina u organskoj proizvodnji suncokreta pro-

tiv žičnjaka (grčica) najefikasniji oblik borbe je plodored.
Protiv napada zečeva i srna priprema se rastvor krom-
pira, belog luka, rena i paradajza. Vreže ovih biljaka se
samelju, potope se u vodu, ostave 10 do 25 dana da
fermentiraju i zatim se tretiraju mlade biljke suncokreta
svaki drugi dan.

Ekstrakt višegodišnje zeljaste biljke buhača (Pyret-

hrum cinerariaefolium) predstavlja prirodni piretin,
koji se koristi se u zaštiti organskog suncokreta. On je
idealan insekticid, jer ekstrakti imaju relativno malu
toksičnost. Svojstvo buhača je biorazgradljivost. Pod
dejstvom sunčevog svetla razgrađuje se i gubi aktiv-
nost. Da bi se produžilo delovanje buhaču se dodaju
stabilizatori koji ujedno služe i kao sinergisti (pojačavaju
dejstvo buhača).

Mešavina belog luka i koprive primenjuje se u ranim

fazama rasta biljaka protiv gljivičnih oboljenja (Fusari-
um sp.) kod suncokreta.

Biološka kontrola štetnih organizama zahteva više

znanja, poznavanje biologije i ekologije štetočina, više
truda, češći pregled useva, praćenje kretanja i razmno-
žavanja štetočina, kao i više mehaničkog i ljudskog rada.
Potrebno je blagovremeno i pravilno izabrati i primeniti
najefikasnije metode protiv pojedinih štetnih vrsta.

2.8. Dopunsko oprašivanje

Pošto je suncokret stranooplodna (95%) entomo-

filna biljka potrebno je obezbediti dovoljno insekata

oprašivača. Preporučuje sa da na 1 ha bude prisutno
2 košnice pčela. Ovim se ostvaruje dvostruka korist,
sigurnija je proizvodnja suncokreta, a s obzirom da je
suncokret jedna od važnijih medonosnih biljaka dobija
se i značajan prinos meda.

2.9. Desikacija

U godinama kada postoji opasnost da se žetva ne

može obaviti na vreme što može dovesti do gubitaka
usled razvoja bolesti, poleganja, napada ptica, osipa-
nja zrna; desikacija može da se obavi sa 5% rastvorom
sirćetne kiseline. Zavisno od hibrida sa merom se može
otpočeti kada vlažnost zrna padne ispod 35 %.

2.10. Žetva suncokreta

Počinje sa kada je vlaga zrna 10-14 %. Svako kašnje-

nje sa žetvom dovodi do značajnog smanjenja prinosa.
Optimalno vreme žetve suncokreta je u prvoj dekadi
septembra, ako za to postoje povoljni uslovi.

Žetva suncokreta

Dopunsko oprašivanje

cije tj. inspekcije, odnosno neophodna je sertifikaciona
procedura.

U Srbiji je trenutno registrovano oko 80 proizvođača

organske hrane. U Institutu za ratarstvo i povrtarstvo,
u Novom Sadu, u Odeljenju za organsku poljoprivredu i
biodiverzitet započeta su intenzivna istraživanja razvoja
tehnologije gajenja najvažnijih ratarskih i povrtarskih
biljaka i alternativnih biljnih vrsta po principima or-
ganske poljoprivrede. Na oglednom polju Instituta,
koje je sertifikovano za organsku proizvodnju, među
prvima u Srbiji započeta je proizvodnja deklarisanog
sortnog semena ozime pšenice, spelta pšenice, soje,
pasulja, prosa. Dugoročni ciljevi su da se pored razvoja
tehnologije gajenja u budućnosti ponuda organskog
sortnog semena proširi i na druge biljne vrste. Uvođe-
njem u proizvodnju novih NS sorti i hibrida stvorenih
u skladu sa osnovnim principima i načelima organske
proizvodnje, zainteresovanim korisnicima i proizvođači-
ma organske hrane biće omogućeno dobijanje značajnih
količina organskih proizvoda, kao
veoma tražene robe na domaćem i
svetskom tržištu, povećanje izvoza
i obezbeđenje kvaliteta dobijenih
proizvoda.

I naša vlada u poslednje vreme čini napore da zaštiti

proizvode srpske tradicije i da ohrabri njihovo dobijanje
organskim putem kroz različite projekte. U tom smislu
je i konkurs koji je raspisala NLB Banka Beograd kao
društveno odgovorna kompanija, u cilju podsticanja or-
ganske proizvodnje hrane (15. maj do 15. august 2012.)
za izbor najboljeg projekta za organsku proizvodnju
hrane. Cilj ovog konkursa je višesutruk: da podrži i
pomogne organsku proizvodnju i preradu u Srbiji; da
podstakne nove i postojeće poljoprivredne proizvođače
i prerađivače da prošire svoja znanja i mogućnosti u ovoj
oblasti; da pomogne proizvođačima organske hrane da
prošire svoju proizvodnju.

Žetva suncokreta

3. Zaključak

Danas se organska poljoprivreda u svetu razvija br-

zim koracima kao reakcija na sve izraženije narušenu
životnu sredinu, pogoršanje kvaliteta hrane i sve većeg
ugrožavanja zdravlja ljudi. Potrošnja organski proizve-
dene hrane, u razvijenim zemljama je u porastu, dok
ponuda ne može da zadovolji rastuću tražnju. To otvara
mogućnost zemljama sa nižim stepenom razvoja, gde
u ruralnim područjima postoje optimalni ekološki uslo-
vi, da povećaju proizvodnju organske hrane, a zatim je
usmere na međunarodno tržište, gde bi mogli ostvariti
višestruko veći profit u odnosu na izvoz konvencional-
no proizvedene hrane. Pri tome treba znati da je cena
proizvoda organske poljoprivrede veća nego iz konven-

cionalne proizvodnje za 25
do 30%.

Organski dobijene na-

mirnice iz nezagađenih
zemalja imaju veliku šan-
su u industrijski zagađenim
zemljama. U našoj zemlji
postoje značajni prirodni
resursi (pre svega zemljišta
i vode) koji nisu zagađeni.

Dakle, oni predstavljaju pravu moguć-
nost za proizvodnju zdrave i bezbed-
ne, odnosno organske hrane. Kako bi

se proizvod mogao nazvati organskim, najmanje 95%
njegovih sastojaka mora biti proizvedeno organskim
metodama. U cilju dokazivanja da je proizvod organski,
poljoprivredni proizvođač mora proći proces sertifika-

Suncokretovo
ulje iz organske
proizvodnje
(Nemačka)

Oznaka za sertifikovan organski proizvod

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

4. Prilozi

Prilog broj 1.
Spisak dozvoljenih sredstava za ishranu biljaka i oplemenjivača zemljišta u organskoj proizvodnji u skladu sa Pravilnikom o kon-
troli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje (“Službeni glasnik RS” br. 48/11)

Naziv

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi upotrebe

Stajsko đubrivo

Proizvod koji sadrži mešavinu životinjskih ekskremenata i biljnog materijala
(prostirka za životinje)
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Osušeno stajsko đubrivo i dehidrirano živinsko
đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani životinjski ekskrementi, uključujući
živinsko đubrrivo i kompostirano stajsko đubrivo

Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Tečni životinjski ekskrementi

Upotreba nakon kontrolisane fermentacije i/ili odgovarajućeg razblaživanja
Zabranjeno poreklo iz intenzivne, odnosno industrijske proizvodnje

Kompostirani ili fermentisani otpaci sa gazdinstva

Proizvod dobijen od izdvojenog kućnog otpada koje je podvrgnuto komposti-
ranju ili anaerobnoj fermentaciji u proizvodnji biogasa
Samo biljni i životinjski otpad sa gazdinstva
Samo ukoliko se proizvodi u zatvorenim i kontrolisanim sistemima saku-
pljanja uz kontrolu ovlašćene organizacije
Maksimalne koncentracije u mg/kg suve materije: kadmijum 0,7; bakar 70;
nikl 25; olovo 45; cink 200; živa 0,4; hrom (ukupni): 70, hrom (VI): 0

Treset

Upotreba ograničena na hortikulturu (tržišno baštovanstvo, cvećarstvo,
gajenje drveća, rasadnici)

Ostaci nakon gajenja pečurki

Početni supstrat može da sadrži samo proizvode dozvoljene ovim pravilnikom

Izmet glista (vermikompost) i insekata
Guano
Kompostirana ili fermentisana smesa biljnih
materija

Proizvod dobijen iz mešavine biljnih materija koje su kompostirane ili podvrg-
nute anaerobnoj fermentaciji za proizvodnju biogasa

Proizvodi ili nus-proizvodi životinjskog porekla:
Krvno brašno
Brašno od kopita
Brašno od rogova
Koštano brašno ili deželatonizovano koštano brašno
Riblje brašno
Mesno brašno
Brašno od perja, dlake i „chiquette“
Vuna
Krzno
Dlaka
Mlečni proizvodi

Maksimalna koncentracija u mg/kg suve materije hroma (VI): 0

VODIČ ZA ORGANSKU PROIZVODNJU SUNCOKRETA

1. Supstance biljnog i životinjskog porekla

2. Mikroorganizmi koji se koriste u biološkoj kontroli štetočina i bolesti

3. Supstance koje proizvode mikroorganizmi

4. Supstance koje se koriste u klopkama i/ili raspršivačima

• zamke i/ili raspršivači moraju sprečiti dospevanje supstanci u okolinu i sprečiti kontakt supstanci sa usevima
• zamke moraju da se sakupe nakon upotrebe i bezbedno uklone sa gazdinstv

5. Preparati koji se raspršuju između gajenih biljaka

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Azadirahtin ekstrakt iz Azadirachta indica (drvo nim)

Insekticid

Pčelinji vosak

Sredstvo pri rezidbi

Želatin

Insekticid

Hidrolizovani proteini

Atraktant, isključivo za ovlašćenu upotrebu u kombinaciji za drugim
odgovarajući supstancama sa ove liste

Lecitin

Fungicid

Biljna ulja (npr. ulje mente, bora, kima)

Insekticid, akaricid, fungicid i inhibitor klijanja

Piretrin ekstrahovan iz Chrysathemum cinerariaefolium

Insekticid

Kvazija ekstrakovana iz Quassia amara

Insekticid, repelent

Rotenon, ekstrahovan iz Derris spp. I Lonchacarpus spp. i
Terphrosia spp.

Insekticid

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Mikroorganizmi (bakterije, virusi, gljivice)

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Spinozad

Insekticid
Isključivo ukoliko su preduzete mere radi smanjenja rizika za ključne
parazitoide i smanjenja rizika od razvoja otpornosti.

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Diamonijum - fosfat

Atrakant, samo u zamkama

Feromoni

Atrakant, sredstvo za ometanje seksualnih nagona; samo u klopkama
i raspršivačima

Piretroidi (samo deltametrin ili lambda cihalotrin)

Insekticid,samo u klopkama sa specifičnim atrakantima; samo protiv
Bactrocera oleae i Ceratitis capitata korova

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Olovni fosfat (fero (III) ortofosfat)

Moluskocid (protiv puževa)

6. Ostale supstance za tradicionalnu upotrebu u organskoj proizvodnji

7. Ostale supstance

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Kalcijum hidroksid

Fungicid
Samo za stabla voćaka, uključujući i sadnice, radi suzbijanja Nectria galligena

Kalijum bikarbonat

Fungicid

Ime

Opis, zahtevi u pogledu sastava, uslovi za upotrebu

Bakar u obliku bakar-hidroksida, bakar-oksihlorida,
bakar-sulfata, bakar-oksida, bakar-oktanoata

Fungicid.
Do 6 kg bakra po hektaru godišnje.
Za višegodišnje zasade države članice mogu, uz odstupanje od prethodnog
stava, propisati da se može prekoračiti granica bakra od kg u određenoj godini
pod uslovom da prosečna količina koja se koristi tokom petogodišnjeg peri-
oda, uključujući spomenutu godinu i četiri prethodne godine, ne prelazi 6 kg

Etilen

Uklanjanje zelene boje (sazrevanje) kod banana, kivija i kakija; Kod agruma
isključivo kao deo strategije za zaštitu voća od štete koju prouzrokuje voćna
muva; izaziva cvetanje kod anansa; inhibira klijanje krompira i luka

Kalijumove soli masnih kiselina (meki sapun)

Insekticid

Kalijum aluminijum (aluminijum sulfat) (Kalinit)

Sprečavanje zrenja banana

Krečni sumpor (kalcijum polisulfid)

Fungicid, insekticid, akaricid

Parafinska ulja

Insekticid, akaricid

Mineralna ulja

Insekticid, fungicid;
Samo za stabla voćaka, vinove loze, stabla maslina i tropskih useva (banana)

Kalijum permanganat

Fungicid, baktericid, samo za stabla voćaka, maslina i vinove loze.

Kvarcni pesak

Repelent

Sumpor

Fungicid, akaricid, repelent

5. Literatura

Benaragama DI, Shirtliffe SJ (2012): Integration of

cultural and mechanical weed control strategies enhan-
ce weed control in organic cropping systems. Canadian
Organic Science Conference and Science Cluster Strategic
Meetings Winnipeg, Manitoba, Canada, February 21-23,
2012. Proc. pp105.

Bekić B, Jeločnik M, Ivanovic L (2007): Organska pro-

izvodnja - proizvodnja u skladu sa životnom sredinom.
Tematski zbornik - prva knjiga: “Multifunkcionalna poljo-

privreda i ruralni razvoj II - očuvanje ruralnih vrednosti“,
Beograd, Institut za ekonomiku poljoprivrede, pp. 44-150

Berner A, Hildermann I, Fliessbach A, Pffifner L, Niggli

U, Maedre P (2008): Crop yield and soil fertility response to
reduced tillage under organic management. Soil&Tillage
Res 101: 89-96

Cvijanović D, Cvijanović G, Subić J (2007): Ecological,

economic and marketing aspects of the application of
biofertilisers in the production of organic food. In: Envi-
ronmental Technologies - New Developments, Vienna,
ARS, pp. 25-40

Milošević, N., Jarak, M: (2005): Značaj azotofiksacije u

snabdevanju biljaka azotom. U: R. Kastori (ed.) Azot - agro-
hemijski, agrotehnički, fiziološki i ekološki aspekti, Naučni
institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, 305-352

Milošević M, Mikić A, Marjanović-Jeromela A, Milošević

D (2012): Organic agriculture and food production. Proc XVI
International Eco-Conference 26th -29th September 2012
“Safe food”, 33-50

Milošević N, Cvijanović G, Tintar B (2006): Herbicides

effects on microbial activity on agricultural soil. Herbologia
7(2): 57-71

Mirecki N, Vehinger T, Repić P, Jakić M (2011): Priručnik

za organsku proizvodnju - za osoblje savjetodavne službe.
Biotehnički fakultet Podgorica, 12-193

Molnar I (2004): Opšte ratarstvo. Izdavač: Poljoprivredni

fakultet u Novom Sadu, pp 478

Organska proizvodnja i biodiverzitet: I otvoreni dani bi-

odiverziteta, Pančevo, 29, jun 2011. godine Zbornik referata
(urednici Filipović V, Ugrenović V)

Pavlović M, Nikolić O, Jovanović Lj (2011): Tehnologija

proizvodnje strnih žita u ekološkoj poljoprivredi. Ecologica
18(64): 665-670

Pejanović R, Rodić V, Zekić V (2009): Osnovni ekonomski

problemi organske poljoprivredne proizvodnje. Magazin
poljoprivreda 50:10-15

Prodanović S, Šurlan-Momirović G (2006): Genetički

resursi biljaka za organsku poljoprivredu. Monografija.
Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd
pp 125

Pujol JL (coord.) 2012: Rio+20: research for sustainable

development. Dosiers de l’ environnement de I’ INRA, Paris,
France, 32, pp 168

Oljača S, Kovačević D, Dolijanović Ž (2002): Agro - biodi-

verzitet u organskoj poljoprivredi. Tematski zbornik - Mono-
grafija. Organska proizvodnja - zakonska regulativa, 83-93

Subić J, Bekić B, Jeločnik M (2010): Značaj organske po-

ljoprivrede u zaštiti okoline i savremenoj proizvodnji hrane.
Škola biznisa 3: 50-56

The World of Organic Farming - Statistics and Emer-

ging Trends 2007., International Federation of Organic
Agriculture Movements - IFOAM, Bonn, Germany &
Research Institute of Organic Agriculture FiBL, Frick,
Switzerland, ISBN IFOAM: 3-934055-82-6, ISBN FiBL
978-03736-001-9

Thrupp LA (1998): Cultivating diversity: Agrobio-

diversity and food security. World Resources Institute
(Washington, DC), pp. 80

Sekulić P, Šeremešić S, Milošev D (2008): Biološki pro-

cesi i njihov značaj u organskoj poljoprivredi. U: Organska
poljoprivreda (Urednici: Lazić B, Babović J), 123-152

Subić J, Bekić B, Cvijanović D (2008): Doprinos organ-

ske poljoprivrede očuvanju životne sredine u ruralnim
područjima. „13. Savetovanje o biotehnologiji”, Zbornik
radova, Kragujevac, Univerzitet u Kragujevcu, Čačak,
Agronomski fakultet 13(14): 31–37

Subić J, Bekić B, Jeločnik M (2010): Značaj organske

poljoprivrede u zaštiti okoline i savremenoj proizvodnji
hrane. Škola biznisa 3: 50-56. UDC 631.147:502.2

Ugrenović V, Filipović V, Glamočlija Đ, Jovanović B

(2010): Organsko seme - proizvodnja i sertifikacija na
oglednom polju Instituta “Tamiš“ Pančevo. Selekcija i
semenarstvo16(1): 55-62

Ugrenović V, Filipović V, Glamočlija Đ, Subić J, Kostić

M, Jevđović R (2012): Pogodnost korišćenja morača za
izolaciju u organskoj proizvodnji. RatPov 49: 126-131

Willer H (2011): Organic agriculture worldwide - The

results of FiBL/IFOAM survey. In: (Eds. Willer H, Kilcher L)
The world of organic agriculture, statistics and emerging
trends 2011 FiBL/IFOAM report, IFOAM Bonn and Fibl Frik,
34-60

Znaor D (1996): Ekološka poljoprivreda - poljoprivreda

sutrašnjice. Nakladni zavod Globus, Zagreb, pp 469

ACCESS je program koji implementira GIZ u ime Ne-
mačkog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj
(BMZ). Cilj programa je unapređenje ekonomskog ra-
zvoja Srbije radi bržeg pristupa Srbije EU, a u skladu
sa Nacionalnom strategijom za razvoj malih i srednjih
preduzeća i preduzetništva i Nacionalnim programom
za integraciju Srbije u EU.

Ovaj program se realizuje u saradnji sa Ministarstvom
poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Ministar-
stvom ekonomije i regionalnog razvoja, kao i sa dru-
gim organizacijama u Srbiji. ACCESS program podr-
žava razvoj malih i srednjih preduzeća u odabranim
sektorima i regionima, radi što efikasnijeg korišćenja
proizvodnog i ljudskog potencijala, a sve u cilju pora-
sta konkurentnosti i boljeg pristupa novim tržištima
kako u regionu jugoistočne Evrope tako i u EU.

ACCESS program se sprovodi kroz zajedničke aktivnosti
sa predstavnicima privatnog sektora, Vladom Republi-
ke Srbije, univerzitetima, civilnim društvom, kao i sa
učesnicima u sektoru organske proizvodnje. Najvažni-
je aktivnosti i ciljevi programa su sledeći:

• Podrška u kreiranju adekvatnog političkog ambijenta

koji će omogućiti otvoreno tržište, podsticati investi-
cije u privatni sektor, ali i rodno ravnopravan pristup
svim učesnicima u proizvodnji i stvaranju prihoda;

• Promovisanje stručnih institucija i naučnih istraži-

vanja u poljoprivredi kako bi se zahvaljujući novim
saznanjima proizvođačima omogućilo što bolje kori-
šćenje raspoloživih resursa i tržišnih prilika;

• Osnaživanje proizvođača i organizacija u ruralnim

sredinama radi što efikasnijeg učešća na tržištu, sma-

njenja transakcionih troškova, primene tehnologije
za povećanje produktivnosti i korišćenja relevantnih
informacija o nacionalnom, regionalnom i global-
nom tržištu;

• Podrška uvođenju i unapređenju proizvodnih stan-

darda i mera kontrole kvaliteta s ciljem zadovoljenja
zahteva EU tržišta u pogledu bezbednosti i kvaliteta
hrane, što je, ujedno i put ka razvoju proizvoda visoke
vrednosti;

• Asistiranje u pogledu kreiranja adekvatnih mera

marketinga koje će omogućiti poljoporivrednim pro-
izvođačima bolji pristup nacionalnom, regionalnom i
globalnom tržištu;

• Asistiranje u razvoju uloge javnog sektora u pogledu

regulisanja i nadziranja, ali i pružanja različitih uslu-
ga;

• Podrška unapređenju istraživanja i obrazovanja u

sektoru organske proizvodnje, kao i privlačenje do-
datnih izvora finansiranja kroz integraciju srpskih
istraživačkih programa u istraživačke programe EU.
Izmedju ostalog olakšava se i razmena znanja između
srpskih i evropskih naučnika sa stručnih univerziteta
i instituta i promoviše se organska proizvodnja kroz
članstva u različitim međunarodnim asocijacijama za
organsku proizvodnju.

ACCESS- PROGRAM ZA RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA U SRBIJI