TRANZICIJA INDUSTRIJE SRBIJE U EVROPSKIM INTEGRACIJAMA
Strana: 1
UVOD
Početna faza tranzicije je uvek praćena brojnim problemima. Jedan od najvećih
je istovremena pojava inflatornih tendencija i pada industrijske proizvodnje. Takvo
stanje ne predstavlja novinu u Srbiji, već je to jedna dugoročna pojava u okviru koje
gotovo svi bitni ekonomski indikatori ostvaruju negativne vrednosti. Izlaz iz ovakve
situacije je obično bolan i zahteva suštinske promene miljea u kojem privreda
funkcioniše. Fenomen izraženog pada proizvodnje u privredama Centralne i Istočne
Evrope u periodu transformacije njihovih privrednih sistema jedan je od najviše
istraživanih i najkontroverznijih u savremenoj ekonomskoj nauci. Termin "recesija
transformacije" označava da je pad proizvodnje više rezultat promene ekonomskog
sistema nego sprovođenja mera politike tranzicije. Međutim, ovakav pad proizvodnje
nije zadesio privrede Kine i Vijetnama, uprkos činjenici da su i u tim zemljama
sprovedene fundamentalne promene u ekonomskom sistemu. Stoga se može
zaključiti da pad proizvodnje ne predstavlja samo posledicu transformacije sistema
kao takvog, već zavisi i od brzine kojom se transformacioni procesi odvijaju.
TRANZICIJA INDUSTRIJE SRBIJE U EVROPSKIM INTEGRACIJAMA
Strana: 2
TRANZICIJA
Tranzicija predstavlja radikalnu reformu sistema kako bi se ostvarila
liberalizacija trgovine i finansijskih tokova, privatizacija privrede i razvoj integralnog
tržišta u čijem se centru nalazi tržište kapitala. U pitanju je dug i duboko
destabilizirajući proces.
O destabilizirajućem karakteru tranzicije govori efekat tranzicione stagflacije
(pad nivoa aktivnosti uz rast inflatornog pritiska). Zato je bitno da tranzicija traje što
kraće kako bi se umanjilo dejstvo tranzicione stagflacije. Nažalost, tranzicija u Srbiji
je spora i sa evidentnim kašnjenjem u odnosu na druge privrede. Da bi se dobio
uvid u poziciju Srbije, formiran je uzorak zemalja za poređenje (Tabela 1).
U tabeli 1 su prikazani nivoi aktivnosti (BDP – bruto društveni proizvod),
odabranih zemalja, u odnosu na pretranzicioni period (1989. godina). U navedenoj
tabeli se vidi da su Srbija (sa Crnom gorom) na 56% aktivnosti, da je Hrvatska blizu
pretranzicionog nivoa, odnosno 97%, dok su ostale zemlje iz uzorka prevazišle
pretranzicioni nivo [1].
Tabela 1: Nivo aktivnosti za odabrani uzorak zemalja
BDP
01
/BDP
89
BDP
02
/BDP
89
BDP
03
/BDP
89
BDP
04
/BDP
89
BDP
05
/BDP
89
Srbija
(sa Crnom Gorom)
0,47
0,50
0,51
0,54
0,56
Mađarska
1,09
1,12
1,15
1,20
1,25
Slovenija
1,14
1,19
1,20
1,25
1,30
Hrvatska
0,85
0,88
0,91
0,93
0,97
Rumunija
0,83
0,88
0,91
1,00
1,05
Stopša inflacije u Srbiji tokom 2005. Godine iznosi 16,2%, što je ne samo
najviša stopa inflacije u Evropi, već i stopa inflacije koja je mnogo veća od prosečne
stope inflacije posmatranog uzorka za poređenje (4,6%). Na slici 1 je prikazana
komparatina analiza stopa inflacije za 2005. godinu. Poređenjem nivoa aktivnosti i
stope inflacije može se odrediti trajanje efekta tranzicione stagflacije, ova analiza
dovodi do zaključka da u Srbiji efekat tranzicione stagflacije još uvek traje za razliku
od drugih privreda iz uzorka za poređenje [1].
TRANZICIJA INDUSTRIJE SRBIJE U EVROPSKIM INTEGRACIJAMA
Strana: 4
Kruševca, Prva petoletka iz Trstenika, KAP itd. Ministarstvo ekonomije je u 2008.
godini napravilo agendu privatizacije najvećih javnih preduzeća menutim, usled
svetske ekonomske krize sve privatizacije ovih velikih javnih preduzeća su stopirane
i odložone za neko bolje vreme. Jako je neizvesna dinamika dalje privatizacije velikih
privrednih sistema u uslovima globalne finansijske krize i oskudice kapitala za
investiranje. Vlada Srbije pokušava da lakša dalju privatizaciju tako što se otvara
mogućnost kupovine preduzeća u više rata. U uslovima smanjenja interesovanja
investitora za privatizaciju, Vlada Srbije mora da izvrši profesionalizaciju
menadžmenta u svim ne privatizovanim preduzećima i da putem jačanja
mehanizama kontrole poboljša ekonomsku efikasnost i performanse ovih preduzeća.
Privatizacija malih preduzeća
, Srbija je još iz perioda SFRJ imala inicijalno
dobre uslove kada je u pitanju mala privreda, jer je još 1989. godine u vreme Vlade
dozvoljeno osnivanje malih privatnih preduzeća. Od početka tranzicije postignuti su
dobri rezultati u privatizaciji malih i srednjim društvenih preduzeća, medjutim,
zabrinjava visok procenat neuspešnih i poništenih privatizacija. Negativno je to što
se proces privtizacije društvenih preduzeća stalno odlaže iz godine u godinu i što se
ne krene sa primenom Zakona o stečaju čijom bi se efikasnijom primenom oslobodili
značajni resursi koji bi se iskoristili za efikasniju upotrebu.
Restrukturisanje preduzeća
, nakon početnog restrukturisanja koje se
ogledalo pre svega u izdvajanju sporednih od matične delatnosti u najvećim javnim
preduzećima i izvesnog smanjenja broja zaposlenih radnika došlo je do izvesnog
usporenja u ovom segmentu da bi u toku 2008. godine došlo do ponovnog pomaka
kod restrukturisanja i unaprenenja korporativnog upravljanja. Vlada Srbije je nakon
propadanja tendera za privatizaciju Jat Airwaysa donela odluku da se jedini
nacionalni avio prevoznik restrukturira i da ostane u državnom vlasništvu. Kako je
došlo do odlaganja privatizacije najvećih javnih preduzeća potrebno je da se učine
dodatni napori kako bi se unapredilo poslovanje javnih preduzeća i kako bi se kroz
poboljšanje svoje ekonomske efikasnosti ostvarili bolji poslovni rezultati. Posebnu
pažnja mora se posvetiti lokalnim komunalnim preduzećima koja su usled političke
trgovine u poslednjih nekoliko godina zapošljavala veći broj radnika od potrebnog što
je značajno uticalo na smanjenje efikasnosti poslovanja.
