Дипломски рад
ELISA, ако се утврди присутност одређених антитела која се везују за биомолекуле HIV
вируса, онда са сигурношћу можемо да кажемо да особа има HIV вирус.
Један од најважнијих врста протеина су ензими. Ензими су природни
катализатори, и имају велику улогу у кинетици биолошких реакција, тј према потреби
могу да убрзају или успоре реакцију. Веома су специфични, и везују се за само унапред
одређене биомолекуле.
Протеин је ланац направљен од амино киселина. Амино киселина се састоји
од угљениковогатома који је повезан за четири групе. Једна група је Амино група , —
NH2, друга група је карбоксилна киселина, —COOH, трећа група је
једноставан водоников атом, -Н, и четврта група се обележава са -R и по тој групи се
амино киселине разликују једна од друге. Амино киселине су повезане пептидним
везама.
Липиди су једињења која имају различите улоге и особине, а једна од битнијих
особина је да су неполарни, мада има и велики број поларних липида. Под поларним се
подразумева да имају афинитет ка води, тј да су хидрофилни, док неполарни липиди
значе да немају афинитет према води и да су хидрофобни. Познати липиди су восак,
фосфолипиди, гликолипиди, терпеноиди и стероиди. Могу бити циркуларног или
линеарног облика, као и флексибилни или ригидни.
Нуклеинска киселина је комплекс биохемијских макромолекула високе
молекуларне масе који се састоји од нуклеотидних ланаца који преносе генетичке
информације. Најпознатије две нуклеинске киселине су Дезоксирибонуклеинска
киселина DNK и Rибонуклеинска киселина RNK. Нуклеинске киселине се налазе у
свим живим ћелијама и вирусима.
4
Дипломски рад
2. Биохемија хромопротеида
2.1. Хромопротеиди
У хромопротеиде спадају протеини који садрже неко обојено једињење и деле
се и три групе:
1. хемохромопротеиде,
2. флавопротеиде,
3. металпротеиде.
Хемохромопротеиди - У њих спадају сви комплексни протеини који као
непротеински део имају хем, и у њих спадају:
1. хемоглобин,
2. миоглобин,
3. цитохроми,
4. цитохроми P
450
5.
азот – моноксид синтаза,
6. гуанил циклаза.
2.1.1. Флавопротеиди
У њих спадају сложени протеини код којих је везан флавин мононуклеоид или
флавиданенин динуклеоид. У ова једињења спадају цитохром P
450
редуктаза,
адренодоксин редуктаза, азот – моноксид синтаза и други ензими.
Они у свом молекулу поред просте протеине садрже групу лактофлавина који
представља дериват изоалоксазина, хетероцикличног кондезованог прстена за који је
везан риптол и фосфорна киселина.
Они су састав групе фермената – флавиндехидрогенеза. Састав флевин – адеин –
динуклеоида чине један молекул витамина б, молекул рибитола, молекул рибозе, два
молекула фосфорне киселине и један молекул адемина. Флавопротеиди су име добили
по својој жутој боји.
2.1.2. Металпротеиди
Ова група протеина уз себе садржи везан метални катјон који је значајан због
њихове биолошке функције.
Pоред порфиринских протеида, велики број метал – протеина изоловани из
организма човека и животиња. Они не садрже порфиринске простетичке групе већ су
атоми метала различитим типовима веза везани за пептидни ланац протеинског
молекула.
5
Дипломски рад
Цереброкупреин је издвојен из мозга човека и сисара, садржи 0,25 – 0,30 %
бакра.
Лактокупреин је изолован из млека и има 0,19 % бакра.
Хемоцијанини се налазе у хемо – лимфи бескичмењака молуска, крустацеа и
атропода. Садрже 0.15. – 0,22 % бакра и код њих кисеоник в езује за два атома бакра.
2.2. Хемохромопротеиди
2.2.1. Хемоглобин
Хемоглобин представља главну протеину еритроцита и његова основна улога је
у транспорту кисеоника од плућа до ткива и CO
2
од ткива до плућа.
Он је металопротеин који преноси кисеоник који садржи гвожђе и налази се у
црвеним крвним зрнцима код кичмењака. Он преноси кисеоник из плућа у остале
делове тела и има велику улогу у преносу CO
2
и водоникових јона.
Хемоглобин је глобуларни протеин који садржи хем групу која се састоји од
органског дела и атома гвожђа помоћу којег се везује кисеоник.
Формула хемоглобина код људи је :
C
2952
H
4664
N
812
O
832S8
Fe
4
Хемоглобин се код људи сатоји од четири протеинске подјединице. Свака
подјединица се састоји од протеинског ланца који је везан са непротеинском хем
групом.
У средишту порфирског прстена се атом гвожђа у хем групи везује са четири
атома азота. Места на којима се везују зову се пето и шесто координационо место, а
оксидациони број атома гвожђа у хему може бити +2 и +3.
Хемоглобин се сатоји од четири пептидна ланца, што значи да постоје четири
места на којима се веже кисеоник, а сваки ланац садржи један хем. Ланци су један за
други везани соним мостовима, водоничним везама и хидрофобним интеракцијама.
Главни хемоглобин код одраслих састоји се од два пара међусобно једнаких
ланаца који се зову ά- ланци, односно ß- ланци.
Молекул хемоглобина је скоро кугласт. Тетраедарски су распоређена четири
ланца. Хемови су смештени у процепима близу површине молекула, по један у свакој
подјединици, а везивна места за кисеоник су веома удаљена.
Тешко је одредити стање оксидације хемоглобина зато што је оксихемоглобин
дијамагнетик, а ниско-енергијске конфигурације су парамагнетичне.
7
