1.
OIKONOMIA
– grčka reč
Pravila o radu u gazdinstvu
2 ekonomska zahteva:
Efektivnost – maksimalna realizacija ciljeva u okviru datih resursa
Efikasnost – ostvarenje postavljenih ciljeva uz minimalno trošenje resursa
EKONOMIJA - Naučna disciplina koja izučava ekonomske zakonitosti u privredi
OSNOVNE EKONOMSKE KATEGORIJE
Osnovni oblici ekonomskih aktivnosti:
a)Proizvodnja
b)Potrošnja
c)Raspodela
d)Razmena
Proizvodnja je osnovni oblik ekonomskih aktivnosti. Rezultati proizvodnje su
materijalna dobra (vrednosti) sa kojima se zadovoljavaju materijalne potrebe.
Ostale ekonomske aktivnosti su izvedene iz proizvodnje
Proizvodnja je ekonomska aktivnost u kojoj čovek svojim radom i pomoću sredstva
za rad odvaja delove prirode koje preradjuje i prilagodjava za zadovoljenje svojih
potreba.
Elementi procesa proizvodnje
* ljudski rad
* sredstva za rad
* predmeti rada
Ljudski rad je pokretač svakog proizvodnog procesa. Pod radom se podrazumeva
svaka svrsishodno osmišljena aktivnost čoveka prema prirodi, koja se temelji na
prethodno stečenim znanjima i iskustvima o odredjenoj aktivnosti
Sredstva za rad (alati, mašine, uredjaji, itd.). Danas pod sredstvima za rad se
podrazumevaju mnogi kompjuterizovani visoko tehnološki uredjaji koji su
neophodni u proizvodnom lancu
Predmeti rada su delovi prirode na koje čovek deluje sredstvima za rad da bi ih
prilagodio za zadovoljenje svojih potreba
Potrošnja je oblik ekonomske aktivnosti tokom koje se troše rezultati proizvodnje i
zadovoljavaju ljudske potrebe. U zavisnosti od toga da li se troše sredstva za život ili
sredstva za proizvodnju, razlikuju se:
1. neproizvodna
2. proizvodna potrošnja
Neproizvodna potrošnja sastoji se iz:
a) lične
b) javne potrošnje
Raspodela je oblik ekonomske aktivnosti rasporedjivanja materijalnih dobara koja
su stvorena u procesu proizvodnje izmedju pojedinih društvenih grupacija i
pojedinaca
Novostvorena materijalna dobra se rasporedjuju:
1. izmedju vlasnika sredstava za proizvodnju
2. izmedju vlasnika sredstava za proizvodnju i neposrednih proizvodjača-
primarna raspodela
3. izmedju proizvodnog i neproizvodnog dela stanovništva - sekundarna
raspodela
Razmena proizvoda je oblik ekonomske aktivnosti u kome se uspostavlja veza
izmedju proizvodnje i potrošnje
U naturalnoj privredi su se povremeno razmenjivali samo odredjeni viškovi nekih
vrsta proizvoda. To je oblik razmene koji se zove trampa
Vršeći posredničku ulogu u razmeni, novac je dobio funkciju prometnog sredstva ili
sredstva za razmenu svih drugih roba. Tada razmena proizvoda postaje stalno
obnavljajući proces. Kao stalno obnavljajući proces razmena proizvoda postoji
samo u robno-novčanoj, odnosno tržišnoj privredi
2
.
BEČKA (PSIHOLOŠKA) ŠKOLA
Bečku, odnosno psihološku školu ekonomske misli teorijski su utemeljili sledeći
ekonomisti:
Eugen von Bem-Baverk
Karl Menger
Fridrih Vizer
Navedeni predstavnici psihološke škole u potpunosti napuštaju teoriju radne
vrednosti. Vrednost odnosno cenu robe objašnjavaju psihološkim momentima
Pod psihološkim momentima oni podrazumevaju subjektivnu ocenu koju potrošači
imaju o vrednosti odredjenog proizvoda
Teorija vrednosti koju oni zastupaju naziva se teorijom subjektivističke vrednosti
Glavni predstavnik psihološke škole bio je Bem-Baverk. Bem-Baverk odbacuje
teoriju radne vrednosti. Teoriju radne vrednosti on konfrontira sa teorijom
subjektivnih vrednosti ostalih marginalističkih teoretičara
Korisnost i retkost odredjuju da li neki proizvod ima vrednost. Proizvodi koji su i
korisni i retki predstavljaju „ekonomska dobra“
Pored ekonomskih postoje i „slobodna dobra“. To su, primera radi, voda i vazduh.
Navedena dobra su korisna, ali nisu retka
Veličina vrednosti proizvoda zavisi od količine nekog dobra i intenzivnosti potrebe
koja se zadovoljava tim dobrom. Ukoliko je veća intenzivnost potrebe koja se
zadovoljava nekim dobrom, veća je i vrednost tog dobra. Istovremeno, ukoliko je
veća količina nekog dobra, utoliko je manja vrednosttog dobra
3
.
LOZANSKA (MATEMATIČKA) ŠKOLA
Lozanska škola je dobila naziv po gradu Lozana (Švajcarska), u kome je Leon
Valras osnivač ove škole
Lozanska škola se još zove škola privredne ravnoteže
Značajna ličnost ove škole bio je Vilfredo Pareto
Osnovna karakteristika škole privredne ravnoteže je stvaranje sistema takozvane
„čiste ekonomije“ i primena matematičke logike
Primenjujući matematičku logiku, Valras i Pareto su smatrali da i ekonomija može
da bude egzaktna nauka kao i fizika
3. TEORIJA RASPODELE
Po Maršalovim shvatanjima, isti faktori koji određuju vrednost, odnosno cenu
ekonomskih dobara, određuju vrednost, odnosno cenu faktora proizvodnje: rada,
kapitala, zemlje i proizvodne organizacije.
Cene faktora proizvodnje su:
1) najamnina kao cena rada je dohodak radničke klase
2) kamata kao cena kapitala je dohodak vlasnika kapitala
3) renta kao cena zemlje je dohodak vlasnika zemlje
4) profit odnosno preduzetnička dobit kao cena preduzetnika je dohodak
preduzetnika.
Kao i svako ekonomsko dobro, tako i faktori proizvodnje imaju svoju tražnju i
ponudu. Proizvođač ekonomskog dobra će uposliti neki faktor proizvodnje samo do
granice do koje mu se to isplati
5
.
SAVREMENA POSTMARŠALIJANSKA
(NEOKLASIČNA)
MIKROEKONOMSKA ANALIZA
Savremena postmaršalijanska (neoklasična) mikroekonomska analiza i savremena
makroekonomska analiza, predstavljaju dva osnovna sastavna dela opšteg sistema
savremene ekonomske analize
Savremena postmaršalijanska mikroekonomska analiza odnosi se pretežno na
analizu cena i raspodele i predstavlja razvijen i korigovan sistem maršalijanske
ekonomije
Predmet istraživanja:
1) mehanizam ponude i tražnje
2) faktori koji određuju razmenski odnos, odnosno relativne cene pojedinačnih
dobara
3) determinante koje određuju cene faktora proizvodnje
Analiza raspodele treba da odgovori i na pitanje: kako međusobno deluje ponuda i
tražnja u određivanju svih vrsta ličnih dohodaka od rada, rente, kamate i profita
6. PONAŠANJE I IZBOR POTROŠAČA
Teorija ponašanja potrošača je u stvari teorija tražnje. Potrošnja može da bude u
funkciji proizvodnje drugih dobara ili u funkciji zadovoljenja određenih ljudskih
potreba, odnosno potreba potrošača
Potrošači su ljudi koji kupuju dobra i usluge radi zadovoljenja svojih potreba.
Stepen zadovoljavanja neke potrebe, ostvaren potrošnjom nekog ekonomskog
dobra, naziva se korisnost
Sposobnost potrošača da svoje prihode troše u skladu sa svojim individualnim
preferencijama (željama, sklonostima, potrebama) uz maksimiziranje sopstvene
korisnosti, naziva se racionalnost izbora i odluke potrošača
