СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО
Тема:
Тужилац као једна од страна кривичног поступка
Предметни професор
:
Студент
:
, април 2014
С А Д Р Ж А Ј:
1
1. УВОД
3
2. НАЧЕЛА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
3,4
2.1. Начела акузаторности (оптужно начело)
4
2.2 Начела официјелности кривичног гоњења
4
2.3 Начела легалитета (законотости)
4,5
2.4 Начела непосредности
5,6
2.5 Начела усмености
6
2.6 Начела контрадикторности
6
2.7 Начела јавности
7
2.8 Начела утврђивања истине
8
3. ТУЖИЛАЦ КАО СТРАНКА КРИВИЧНОГ ПОСТУПКА
8,9
3.1 Начела јавног тужилаштва
9
3.2 Стицање својства јавног тужиоца
10
3.3 Надлежност јавног тужиоца
10
3.3.1. Надлежност појединих јавних тужилаца
10,11
3.4 Оштећени супсидијарни тужилац
11,12
3.5 Оптужни акти овлашћеног тужиоца
13
4. ЗАКЉУЧАК
14
ЛИТЕРАТУРА
15
1. УВОД
2
2.1.Начела акузаторности (оптужно начело)
Кривични поступак може се покренути и водити само на захтев овлашћеног
тужиоца. Разликујемо три врсте тужиоца и то: Јавни тужилац који покреће поступак по
службеној дужности. Оштећени или супсидијарни тужилац који се јавља у случају да јавни
тужилац одустане од подизања оптужнице у току саме истраге или да одустане од гоњења
када подигне оптужницу. Приватни тужилац је овлашћени тужилац за кривична дела која
се гоне по приватној тужби.
Начело акузаторности (
lat. accusare-оптужити)
важи од покретања па до
завршетка поступка. Као што знамо јавни тужилац може одустати од кривичног гоњења до
завршетка главног претреса, а то исто може учинити и приватни тужилац. Ако овлашћени
тужилац одустане од гоњења, онда суд обуставља поступак решењем. Уколико је
овлашћени тужиалац одустао од гоњења од почетка главног претреса, онда суд доноси
пресуду којом се оптужба одбија. Иначе, између пресуде и оптужног акта мора постојати
субјективни и објективни идентитет. То значи да се пресуда може односити само на лице
из тужбеног захтева и само за дело које се наводи у тужбеном захтеву.
2.2.Начело официјелности кривичног гоњења
Ово начело подразумева да се кривични поступак покреће по службеној
дужности од стране надлежног тужиоца
( lat. ex officio
).
У нашем кривичном поступку
усвојен је принцип официјелности, пошто се највећи број кривичних дела гони на захтев
јавног тужиоца као овлашћеног тужиоца, тј. по службеној дужности одакле и води порекло
назив овог начела. Дакле у случају да се изврши кривично дело које се води по службеној
дужности, извршилац тог дела ће се гонити без обзира на то да ли оштећени пристаје на то
или не.
Код нас се највећи број кривичних дела гони по захтеву јавног тужиоца.
Одступања од овог начела постоје код оних кривичних дела која се гоне по приватној
тужби ( у тим случајевима, кривично гоњење се препушта вољи приватног лица).
Најкрупније одступање од начела официјелности постоји код оних дела која
су иначе у надлежности јавног тужиоца, а за која је потребна претходна сагласност
оштећеног (на пример, то је кривично дело силовања брачног друга, кривично дело
зеленашења итд). До кривичног гоњења за ова дела неће доћи ако оштећени то не жели.
Ова установа у кривично-процесном праву зове се предлог оштећеног за кривично гоњење.
Ако оштећени за ова дела поднесе предлог за кривично гоњење, то ипак не значи да ће
јавни тужилац аутоматски покренути поступак, јер се жеља оштећеног подвргава оцени
јавног тужиоца.
2
2.3 Начело легалитетеа (законитости)
Начело
легалитета
дефинише обавезу јавног тужиоца по сили закона (
lat.
ex lege
), предузме гоњење када постоји основана сумња да је одређено лице учинило
кривично дело које се гони по службеној дужности. Ово начело важи само за она дела која
се гоне по службеној дужности, те се као такво односи само на јавног тужиоца док се на
друге тужиоце не односи. Ово начело даје једнак третман свим грађанима. Примењује се у
свим земљама Европе, а има примену и ван тог континента. У неким земљама јавни
2
Grubač M., KPP-2006. god, str.143
4
тужилац не смие одустати од гоњења, у другим има то право, али само уз пристанак вишег
тужиоца.
Супротан принцип, принципу легалитета јесте принцип о
портунитета
или
целисходности. Путем овог принципа даје се овлашћење јавном тужиоцу да одустане од
гоњења када када је то корисно. Овај принцип долази до изражаја код кривичних дела са
незнатном друштвеном опасношћу. Ово дело је битно у ситуацији када се као извршилац
кривичног дела јавља малолетно лице, јер у таквим ситуацијама је боље избећи гоњење.
Такође је дозвољено одустајање од кривичног гоњења за кривична дела за која се може
изрећи новчана казна или казна затвора до 3 године или блажа казна, под условом да
осумњечени прихвати једну од следећих обавеза:
1) Да отклони штетну посљедицу насталу извршењем кривичног дјела или да
изврши надокнаду причињене штете;
2) Да плати одређени новчани износ у корист хуманитарне организације, фонда или
установе;
3) Да обави одређени друштвено –корисни или хуманитарни рад;
4) Да испуни доспеле обавезе издржавања;
5) Да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога;
6) Да се подвргне психосоцијалној терапији.
Ово је тзв.
институт одложеног гоњења
. Јавни тужилац има право на
мутабилитет.
То значи да тужилац има право да у току поступка мења свој став у погледу
кривичног гоњења, тј. он може на основу нових доказа закључити да услови за кривично
гоњење не постоје. Другим речима, мутабилитет је променљивост става јавног тужиоца.
2.4 Начело непосредности
значи да се сви докази на којима се темељи судска одлука морају извести
непосредно пред судом. Судије морају својим чулима запазити одређене чињенице,
приликом испитивања окривљеног, сведока и других. То значи да суд треба сам да чује
чује исказе окривљеног, сведока и вештака, да види оптуженог, и сл.
Начело непосредности се оправдава тиме, што суд кад види и чује странке
(посебно окривљеног и сведоке), има прилику да цени и њихово држање, одлучност,
евентуалну несигурност, интонацију, што из списа не може видети, а што може бити
једнако важно као и изговорена реч. Посредно суђење је сумњиво јер је из друге руке и по
туђој причи. Начело непосредности долази до изражаја тек на главном претресу. У том
смислу на главни претрес се позивају оптужени, његов бранилац, тужилац, оштећени и
њихови законски заступници и пуномоћници, сведоци и вештаци.У претходном поступку
нема непосредности или је има изузетно.
Начело непосредности се обезбеђује са више различитих правила. То су
следећа правила, односно установе:
1.
докази за пресуду морају бити изведени непосредно на главном
претресу
. То значи да се пресуда не може засновати на доказу који није
изведен на главном претресу. То је правило. Одступања су могућа, ако су
испитана лица у међувремену умрла, душевно оболела или се не могу
пронаћи (тада се записник о изјавама сведока или других лица прочита на
главном претресу)
2.
суђење на главном претресу, по правилу није могуће у одсуству
странака.
То значи да је присуство странака на главном претресу
обавезно, јер тако суд суди на основу сопственог утиска. Ово је правилу, од
којег Законик предвиђа два изузетка (у погледу окривљеног):
5
