Радни однос је основна најважнија институција радног права. Рад као резултат свесног
човековог деловања је основ за развој човечанства,и то у свим друштвено-економским
формацијама. Рад је основни услов целокупног живота. Рад је створио човека, али човек
не поступа одвојено,него природа рада захтева да човек наступа у друштву. Дакле, током
обављања рада у току производног процеса радници ступају у међусобне односе,који
стварају посебну економску категорију производних односа. Међутим, тек у капитализму
тј. појавом најамног радника, слободног радника који располаже само радном снагом,
појавила се потреба за правним уређењем производних односа путем посебних прописа.

Уговором   о   раду   заснива   се   радни   однос,   па   је   правна   природа   уговора   о   раду   уско
повезана   са   правном   природом   радног   односа.   У   теорији   радног   права   постоји   више
схватања природе и суштине радног односа, па се различито схватала и природа уговора о
раду.   Нека   од   тих   схватања   одређују   радни   однос   као   најамни   однос,   затим   као
социјететни однос, као ортаклук, као лично правни однос.

У свом најширем значењу, радни однос, као врста друштвених односа, настаје са појавом
капиталистичке производње. Треба, међутим, истаћи и да је пре тога времена постојала
нека врста рада за другога. Наиме, у римском праву постојала је правна фикција о
одвајању радне снаге радника од његове личности. Далллковој теорији радни однос је
схваћен као најамни однос, а уговор о раду је био класични уговор облигационог права,
уговор о најму радне снаге -

locatio-conductio operarum

Према законској одредби, уговор о раду закључују запослени и послодавац. Као што се
види из претходно наведеног, уговор о раду је двострани уговор, јер постоје две уговорне
стране,односно тражи се сагласност воља две уговорне стране, а то су запослени и
послодавац (директор, предузетник).

Из грађанског права је позната подела на једностране и двостране правне послове. Подела
на једностране и двостране правне послове извршена је према броју воља потребном за
настанак пуноважног правног посла. Код једностраних правних послова за њихов
постанак довољна је изјава воље једне странке у правном послу, па да се могу произвести
одређене правне последице, док код двостраних правних послова или уговора потребна је
сагласна изјава воље обе или више страна које учествују у правном послу да би наступиле
одређене правне последице. С тим у вези, уговор о раду је такав правни посао код кога се
захтева сагласност воља уговорних страна у вези са заснивањем радног односа. Уговор о
раду је, дакле, двострани уговор, али исто тако је и двострано обавезни, јер ствара обавезе
за обе уговорне стране.

С обзиром на то, да уговор о раду закључују запослени и послодавац, можемо рећи да
уговор о раду спада у групу личних правних послова. Лични правни послови -

intuitu

personae,

су послови који се закључују управо због личних квалитета једне или обе

уговорне стране у правном послу. Правни послови су нелични када за њихово закључење
и извршење није одлучујући квалитет једне или обе уговорне стране. Јасно је да су код

Висока железничка школа струковних студија 1