DECA U SUKOBU SA ZAKONOM I POLICIJA REPUBLIKE SRBIJE
I UVOD
Savremeno društvo, a posebno zemlje sa razvijenom demokratijom daju poseban značaj
deci i njihovom sveukupnom razvoju i zaštiti. U nekim slučajevima zbog raznih okolnosti
(društvenih, socijalnih, porodičnih i dr) deca svojim ponašanjem i aktivnostima dolaze u sukob
sa zakonom a samim tim sa organima koji štite zakon. Ovu sam temu izabrala kako bi na jednom
mestu osvetlila osnovne karakteristike dece koja dolaze u sukom sa zakonom kao i postupanje
Policije republike Srbije (u daljem tekstu: Policija) sa decom koja su u sukobu sa zakonom. Ovaj
rad pored zakonske regultive o ovoj oblasto u sadšnjem trenutku sadržaće i kratak osvrt na ovu
pojavu kroz istoriju. Cilj rada je da pokaže kako otklanjanjem okolnosti i uzroka koji decu
dovode u sukob sa zakonom uz poboljšanje i unapređenje rada Policije može se smanjiti broj
dece koja su u sukobu sa zakonom.
U periodu u proteklih 25 godina, Republika Srbija i njeni građani preživeli su izuzetno
teške društvene, socijane i ekonomske situacije. Rat u okruženju, sankcija, nezapamćena inflacija
i ekonomska kriza, bombardovanja Srbije, tanzicija i svetska ekonomska kriza. Sve ovo uslovilo
je gubitak nekih važnih društvenih vrednosti, promenu odnosa u porodici, nemaštinu i
siromaštvo. Težak život i odrastanje mlađih generacija u tim vremenima verovatno su doprinele
da jedan broj mladih misli da se u ovoj zemlji na pošten način ne može ništa napraviti u životu
pogotovo kad uzmemo u obzir koji ljudi u prošlosti i kakav način života smatrali se elitom što se
i danas zadržalo u nekom drugom iskrivljenom obliku.
Konvencija o pravima deteta koja je usvojena 1989. godine sadrže i norme koje se
odnose na zaštitu one dece koja krše pravila ponašanja. Konvencija ovim povodom pravi poseban
model koji se odlikuje na pokušaj skretanja od klasične sudske procedure, postojanja i primena
alternativnih programa prevencije i suzbijanja maloletničkog kriminala, ali i zajedničkog delovanja
svih ovlašćenih službi i nadležnih institucija.
1
Osim toga Konvencija podstiče države potpisnice da
stvaraju postupke , nove organe i ustanove koje će se isključivo baviti decom koja su prekršila
zakon, uz delovanje prema toj deci bez primene standarnog sudskog postupka.
2
Pod detetom prema..... podrazumevamo lice
II. PRAVNI OKVIR U POSTUPANJU DECOM ODNOSNO MALOLETNICIMA KOJA SU U
SUKOBU SA ZAKONOM
1
Škulić M., Maloletnici kao učinioci i kao žrtve krivičnih dela, 2003 – Neophodno je da imate potpunu referencu:
fali vam izdavaš i stran akoju citirate
2
Konvencija o pravima deteta, član 40, stav 3. Stav4.
1
Donošenjem Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravne zaštite maloletnih
lica ("Sl.Glasnik RS" br.85/2005), uređeno je postupanje nadležnih organa prema maloletnim
učiniocima krivičnih dela na potpun i sveobuhvatan način.
Članom 2. ovog zakona propisano je da licu koje je u vreme izvršenja protivpravnog dela, po
zakonu predviđenog kao krivično delo, nije navršilo 14 godina ne mogu se odrediti krivične sankcije
ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon.
Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravne zaštite maloletnih lica (u
daljem tekstu: Zakon) je određen uzrast učinioca i da se odredbe Krivičnog zakona, Zakona o
krivičnom postupku, Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i drugi opšti propisi primenjuju ako nisu
u suprotnosti sa ovim zakonom.
Prema maloletnim učnicionima krivičnog dela mogu se primeniti jedan ili više vaspitnih naloga
za krivično delo za koje je propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 5 godina; vaspitni nalog
prema maloletniku može primeniti nadležni javni tužilac za maloletnike ili sudija za maloletnike;
uslovi za promenu vaspitnog naloga su: priznanje krivičnog dela od strane maloletnika i njegov
odnos prema krivičnom delu i oštećenom (član 5. Zakona).
Značajno je da je članom 6. Zakona propisana svrha vaspitnih naloga da se ne pokreće krivični
postupak prema maloletniku ili da se obustavi postupak, odnosno da se primenom vaspitnog naloga
utiče na pravilan razvoj maloletnika i jačanje njegove lične odgovornosti kako ubuduće ne bi činio
krivična dela.
Vrsta vaspitnih naloga propisanih članom 7. Zakona su:
1) poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način
otklonile, u celini ili delimično, štetne posledice dela;
2) redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao;
3) uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili
ekološkog sadržaja;
4) podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom
alkoholnih pića ili opojnih droga;
5) uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili
savetovalištu.
Pri izboru vaspitanog naloga nadležni javni tužilac za maloletnike i sudija za maloletnike uzeće
u obzir interes maloletnika i oštećenog, vodeći računa da se primenjivanjem jednog ili više vaspitnih
naloga ne ometa školovanje ili zaposlenje maloletnika. Vaspitni nalog može da traje najduže 6
meseci, može se zameniti drugim vaspitnim nalogom ili ukinuti, a izbor i primenjivanje vaspitnog
naloga vrši se u saradnji sa roditeljima, usvojiocem ili staraocem maloletnika i nadležnim organom
starateljstva. Napred navedeneo ukazuje koliko je ovim odredbama Zakona posvećeno pažnje uzrastu
maloletnih ućinioca krivičnog dela i dat značaj na njihovom vaspitanju i potrebi da se uključe u
normalan društveni život.
2
3) da redovno pohađa školu ili ne izostaje sa posla;
4) da se osposobljava za zanimanje koje odgovara njegovim sposobnostima i sklonostima;
5) da se, bez naknade, uključi u rad humanitarnih organizacija ili u poslove socijalnog, lokalnog ili
ekološkog sadržaja;
6) da se uključi u određene sportske aktivnosti;
7) da se podvrgne odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom
alkoholnih pića ili opojnih droga;
8) da se uključi u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili
savetovalištu i da postupa po programima rada koji su za njega sačinjeni u tim ustanovama;
9) da pohađa kurseve za stručno osposobljavanje ili da se priprema i polaže ispite kojima se
proverava određeno znanje;
10) da ne može da napusti mesto prebivališta ili boravišta, bez saglasnosti suda i posebnog odobrenja
organa starateljstva.
Prilikom izbora pojedinih obaveza sud će posebno voditi računa da one budu prilagođene
ličnosti maloletnika i prilikama u kojima živi, odnosno ceniti njegovu spremnost da sarađuje u
njihovom ostvarivanju.
Navedenim zakonom određeni su organi za vođenje postupka, odnosno njihova nadležnost (Čl.
42-45), krivični postupak prema maloletnicima (Čl. 46-85), primena vaspitnih naloga i krivičnih
sankcija (čl.86-137).
Posebno je potrebno obratiti pažnju na odredbe člana 150. Zakona kojim je određeno da veće,
koji predsedava sudija koji stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivično pravne zaštite
maloletnih lica, sudi punoletnim učiniocima za određena dela propisana krivilnim zakonom, ako je
oštećeni u krivičnom postupku maloletno lice. Takođe u ovakvom postupku javni tužilac koji je
stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i krivični pravne zuaštite maloletnih lica pokreće i
postupak i protiv punoletnih učinilaca drugih krivični dela propisanih krivičnim zakonikom, saglasno
odredbama ovog dela zakona, ako oceni da je to potrebno radi posebne zaštite ličnosti maloletnih lica
kao oštećenih ukrivičnom postupku. Od člana 151-157. ovog Zakona uređen je postupak kada su
maloletna lica oštećena u krivičnom postupku. Značajno je naglasiti da je krivični postupak za
krivična dela iz člana 150. Zakona je hitan.
Takođe je zakonom određeno da se Pravosudni centar za obuku i stručno usavršavanje u saradnji
sa resornim ministarstvima Vlade Republike Srbije u saradnji sa nadležnim naučnim ustanovama i
udruženjima stara o sticanju posebnih znanja i stručnom usavršavanju lica koja rade u oblasti prava
deteta, prestupništva maloletnika i krivičnopravne zaštite maloletnih lica. Propisano je i koje vrste
aktivnosti obavlja centar kao i da o obavljenim proverama znanja i stručnim usavršavanjima izdaje
odgovarajuće sertifikate.
III. POLICIJA U RADU SA DECOM UČINIOCIMA KRIVIČNIH DELA
4
