1. УВОД
Право је посебан систем норми, стваран и санкционисан према
посебним процедурама, у коме претежни део норми, без обзира на доносиоца,
проистиче из виших норми. Интереси вредности које тај систем норми штити
су историјски променљиви. У друштвеним формацијама које су претходиле
модерном времену, тај систем норми је осваривао интересе владајућих
друштвених слојева, док се у модерном, посебно у савременом добу штите и
други интереси и вредности.
Повезаност система правних норми са одређеним друштвеним односима
исказана је посебним поимањем права у интегралној правној теорији.
Интегралисти су спојили три посебне појаве у једну целину и назвали је
именом права. Овај приступ није пожељан. Уместо тога, не поричући
посебност норми, друштвених односа и вредности, њихову међусобну
повезаност не треба исказати именом једне од њих, него новим термином –
правни поредак.
1
Међутим, право се може дефинисати на један индуктиван начин тј. да
се наведу основни елементи који чине суштину права. Другим речима без тих
елемената нема права у његовом суштинском значењу. Ти елементи су следећи:
1. Правна норма,
2. Друштвени односи,
3. Друштвене вредности (правда, правичност, морал, слобода, итд.)
Први елемент је нормативан и састоји се из правних норми, други је
фактичан и састоји се из понашања људи по нормама и трећи је вредносни и
састоји се од правних вредности.. Пошто правне норме и друге правне појаве
не могу настати без вредновања, правни поредак обухвата и вредносни
елемент. Елементи правног поретка су поређани логичким редом. Унутрашњу
садржину правног поретка чине правне норме које се остварују у људском
понашању као фактичком елементу. Циљ норми јесте да се остваре у животу и
понашању људи. Правни поредак је састављен тако да почиње стварањем
норми, а завршава њиховим остварењем у људском понашању.
С обзиром да је тема овог семинарског рада „Правна норма и елементи
правне норме“, у наставку ћемо рећи нешто више о томе.
1
http://sr.wikipedia.org/sr/pravne norme (preuzeto 25.3.2010)
2
3. ВРСТЕ ПРАВНИХ НОРМИ
Класификација правних норми има више и оне се врше према
различитим критеријумима. Међутим, у теорији права је уобичајено да се
правне норме деле према два основна критеријума:
Према критеријуму условности на условне и безусловне правне норме, и
Према критеријуму броја субјеката према којима су упућене на опште и
појединачне правне норме.
2.1. Условне и безусловне правне норме
Већ смо споменули да се правне норме према критеријуму условности
деле на условне и безусловне.
Условне норме су оне норме које се доносе за друштвене односе који у
тренутку њиховог стварања још увек не постоје, али се очекује да у будућности
настану. Ове норме се доносе под одређеним условима чије ће испуњење
обезбедити њихову примену.
Безусловне норме се доносе за већ насталу
ситуацију
и примењују се
одмах.
Разуме се да се може замислити правни поредак и без условних
норми,пошто оне нису нужне.Али се он не може замислити без безусловних
норми,пошто су оне нужне,зато што су настале ситуације које се морају
регулисати нормама права.
2.2. Опште и појединачне правне норме
Опште правне норме се доносе унапред за одређен број субјеката права
који би се могли наћи у идентичној ситуацији. За разлику од општих
појединачне правне норме се доносе за тачно одређен број субјеката права и за
тачно одређене ситуације. Између ове две врсте класификација правних норми
постоји веза која се огледа у томе да су у правилу, иако постоје изузеци,
условне норме истовремено и опште, а безусловне појединачне. Опште норме
се односе на неодређен број случајева,односно лица која се односе у истој
ситуацији или могу доћи у исту ситуацију предвиђену нормом.Такве норме су
оне које кажу: сви грађани су дужни да плаћају порез; свако је дужан да служи
војску; родитељ је дужан да васпитава децу; итд. Појединачне норме се односе
4
