SADRŽAJ
1.
Uvod............................................................................................2
2.
Uslovi za uspostavljanje deviznog trzista...................................3
3.
Pojam deviznog trzista................................................................4
4.
Poslovi na domacem trzistu....................................................... 6
5.
Rizici na deviznom trzistu...........................................................7
6.
Devizni kurs............................................................................... 8
7.
Specificni poslovi na deviznom trzistu...................................... 9
7.1.
Arbitraza.................................................................................. 9
7.2.
Promptna,terminska kupoprodaja deviza i swap poslovi........10
8.
Medjunarodno trziste deviza.......................................................12
9.
Zakljucak.....................................................................................13
10.
Literatura...................................................................................14
1
1.UVOD
Devizno trziste je skup principa,propisa,pravila i institucija kojima se regulisu devizni
poslovi izmedju privrednih i drugih subjekata u robnom i nerobnom prometu u zemlji i sa
inostranstvom.U seminarskom radu je objasnjeno koji su uslovi neophodni za stvaranje
deviznog trzista,opisani su poslovi na domacem i medjunarodnom deviznom trzistu,rizici koji
se javljaju kao i neki specificni poslovi na deviznom trzistu.
2
3.POJAM DEVIZNOG TRZISTA
Devizno trziste je mesto na kome se susrecu ponuda i traznja, odnosno vrsi kupoprodaja
stranih valuta. Ono nije fizicki ni prostorno ograniceno nego postoji svuda gde se vrsi
razmena valuta
.
To su veliki finansijski centri poput Njujorka, Londona, Pariza, Frankfurta i
oni imaju odlucujucu ulogu u obrazovanju cena valuta-kupovnih i prodajnih deviznih kurseva.
Osnovna svrha deviznog trzista je omogucavanje i olaksavanje medjunarodne trgovine i
medjunarodnog kretanja kapitala. Danas se za sva medjunarodna finansijska trzista moze reci
da su i devizna trzista. Na ovim nestruktuiranim trzistima ekspanzija poslovanja je enormna,
tako da se dnevni obim trgovanja procenjuje na preko 1600 milijardi dolara.
Devizno trziste predstavlja uredjen skup odnosa na kome se putem organizovanog
finansijskog sistema suceljavaju ponude i traznje deviznih sredstava. Na taj nacin dolazi do
formiranja deviznih kurseva, kao cene deviznih sredstava, na osnovu kojih se obavlja
kupovina odnosno prodaja stranih sredstava placanja.
Ukrsteni kursevi valuta na medjunarodnim finansijskim trzistima se kotiraju kao:
KUPOVNI I PRODAJNI KURS.
Kupovni kurs
: pokazuje koliko je jedinica jedne valute neophodno prodati,da bi se kupila
jedna jedinica druge valute.
Odnosno
prodajni kurs
je pokazatelj koliko ce se jedinica jedne valute kupiti ukoliko se
proda jedna jedinica druge valute.
Kupovni kurs uvek je nizi od prodajnog, a raspon izmedju kupovnog i prodajnog kursa naziva
se
spred(spread).
Savremeno bankarsko poslovanje na medjunarodnom trzistu novca zahteva konstantno
koriscenje pojmova kotirane i kotirajuce valute, direktne i indirektne kotacije kao i ukrstenih
kurseva.
Kotirana valuta
(quoted currency) je ona koja u samoj postavci kursa stoji uvek na
prvom mestu i odnosi se na jednu ili sto jedinica druge valute. Valuta koja stoji na drugom
mestu prilikom postavke kursa i pokazuje koliko se njenih jedinica menja za jednu ili sto
jedinica kotirane valute naziva se
kotirajuca valuta
(quoting currency).
U praksi se najcesce primenjuje princip kotirajuce valute, pri cemu se domaca valuta nalazi na
drugom mestu prilikom postavke kurseva, pokazujuci koliko je jedinica domace valute
neophodno dati za jednu ili sto jedinica strane , odnosno kotirane valute. Ovakvo kotiranje
domace valute od strane monetarnih vlasti naziva se direktno kotiranje, ono se primenjuje i u
nasoj zemlji.
Osnovna potreba za kupovinom strane valute najcesce potice iz poslovnih transakcija
izmedju rezidenata razlicitih zemalja, odnosno odnosno iz potreba placanja u stranoj valuti.
Medjutim najveći broj kupovina i prodaja deviza na medjubankarskom trzistu potice iz
sledecih razloga:
Hedzinga,
odnosno kupovine i prodaje stranih sredstava plaćanja u cilju minimizacije
nastanka rizika od gubitka usled promene vrednosti deviznog kursa,u odnosu na
osnovnu valutu i
Spekulacija
, odnosno drzanja odredjene valute u portfelju uz ocekivanje porasta kursa
radi ostvarenja profita
4
Funkcionisanje devizne trgovine uslovljeno je ne samo privrednim prilikama i
ekonomskim odnosima pojedinih zemalja sa inostranstvom (cije bi valute mogle da budu
predmet devizne trgovine) već i prilikama koje vladaju u medjunarodnoj monetarnoj i
finansijskoj oblasti. Devizne transakcije su daleko slozenije i komplikovanije nego sto bi to
moglo da izgleda na prvi pogled. Za njihovo obavljanje su potrebni visoko kvalifikovani
strucni kadrovi. Potrebno je odlicno poznavanje i stalno pracenje svih zbivanja i promena koje
se desavaju kako u domacoj privredi tako i u medjunarodnoj ekonomskoj i monetarnoj
oblasti. Prilikom zakljucivanja bilo kakvih deviznih ili kreditnih poslova sa inostranim
partnerima, neophodno je u svakom konkretnom slucaju proceniti da li je ugovorna valuta
eventualni kandidat za devalvaciju ili revalvaciju, odnosno da li je u pitanju dugovanje ili
potrazivanje.
Kupovina i prodaja deviza
, odnosno inostranih sredstava placanja, vrsi se po utvrdjenim
deviznim kursevima. Motivi su razliciti:
obezbedjenje odredjene valute radi izvrsavanja odredjene obaveze prema
inostranstvu,
zamena jedne strane valute u drugu u cilju zastite od kursnih razlika,
odnosno ostvarivanje devizne zarade uskladjivanje ponude i traznje deviza i
regulisanje deviznih kuseva putem intervencije centralne banke,na trzistu
kratkorocnih depozita i kredita, inostranih hartija od vrednosti i srednjerocnih,
odnosno dugorocnih kredita, vrsi se praktično medjunarodna razmena kapitala.
Kao subjekti na deviznim trzistima
pojavljuju se:centralne banke, komercijalne-
poslovne banke, razne finansijske ustanove, investicione firme, velike medjunarodne
korporacije, fizicka lica i brokeri. Uloga brokera na deviznim trzistima je specificna i ona se
sastoji u povezivanju aktivnih ucesnika na deviznim trzistima. Najveci obim trgovine odvija
se izmedju banaka koje trguju direktno ili preko brokera
.
Osnovna uloga brokera u trgovanju
devizama je da po nalogu banke klijenta, kao posrednika, na trzistu nude najbolju mogucu
cenu tj. ugovori kupovinu po najnizim troskovima, odnosno prodaju po najboljim uslovima
na trzistu. Prednosti rada banaka preko brokera su u tome sto se ovim putem postizu najbolji
uslovi, odnosno susretanje ponude i traznje za pojedinim devizama. Na drugoj strani prednost
trgovanja devizama direktno sa drugom bankom je dobijanje fiksnog kursa i saznanje o
stepenu kreditnog rizika, koji nosi njen partner-banka u tansakciji, što nije slucaj u radu preko
brokera.
5
