1. УВОД

Поплава је природна појава која означава неуобичајено високи водостај у
рекама и језерима, због кога се вода из речног корита или језерске завале
прелива преко обале те плави околно подручје. Такође означава и нешто
ређу и обично краткотрајнију појаву која се догађа на обалама мора.
Узроци поплава река и језера најчешће су велике падавине, односно нагло
топљење снега и леда, док је код мора и великих језера узрок обично
потрес, неуобичајено снажна олуја или деловање вулкана. Коришћење
благодети   које   доносе   поплаве,   односно   борба   против   њихових
негативних последица, били су значајни фактори у развоју првих људских
цивилизација.
Поплаве представљају једну од највећих опасности за људску заједницу и
имају   значајан   утицај  на   друштвени   и   економски   развој.   Неколико
великих поплава у разним деловима Европе и света у последњој деценији
двадесетог века, праћених високим штетама и губицима људских живота,
вратиле су проблем поплава у жижу интересовања јавности. Такође, уз
чињеницу   да   услед  економског   развоја   постоји   велики   притисак   на
коришћење   простора   поред   река,   постало   је   јасно  да   вековима
примењиван   принцип   "борбе   против   поплава"   мора   бити   замењен
принципом  "живети   са   поплавама".   То   је   нови,   интегрални   концепт
заштите од поплава, који се уклапа у  међународно прихваћени концепт
одрживог развоја. Полазећи од овога, Европска комисија  (

) је преко

својих надлежних институција покренула већи  број пројеката у вези са
моделирањем   речних   сливова,   управљањем   поплавама   и   смањењем
ризика   од   поплава.   Бројни  пројекти,   које   је   подржала   Генерална
дирекција за научна истраживања и развој  (

DIRECTORATE GENERAL OF

SCIENCE RESEARCH AND DEVELOPMENT - DG

), завршени су у последњих

десет година: "Климатологија и природне опасности", "Човекова средина и

клима", "Заштита становништва и природне средине", "Природна средина
и клима" и "Управљање и упорозорења у случају опасности".
Нови концепт  развоја заштите од поплава  се базира на савременим
светским и европским трендовима у области  заштите од поплава, а
уважава актуелно стање система за заштиту од поплава и ограничене
економске могућности наше Републике. У односу на концепт изложен
у Нацрту  Водопривредне основе Републике Србије (1996. године), у
новом   концепту   се   већи   значај  даје   неинвестиционим   него
инвестиционим мерама и радовима.

2. КЛАСИФИКАЦИЈА РАДОВА И МЕРА НА ЗАШТИТИ ОД ПОПЛАВА

Досадашњи развој водопривреде у Србији био је условљен потребама
и   могућностима   претходних   генерација.   Најзначајнији   радови   у
прошлости   извођени   су   у   области   заштите   од   поплава   на
равничарским   теренима   и   речним   долинама   са   циљем   да   се
онемогуће   честа   плављења   и   да   се   ове   површине   преведу   у
високопродуктивна пољопривредна земљишта.
Радови у области заштите од вода треба да омогуће, са одговарајућим
нивоом   прихватљивог   ризика,   безбедност   насеља   и   других
привредних и друштвених система и објеката, земљишта и других
добара од штетног дејства вода.
Заштиту   од   поплава   и   уређење   водотока   треба,   у   првом   реду,
реализовати комбинацијом

инвестиционих

(пасивних и активних) и

неинветиционих

мера заштите, у клопу интегралног комплексног и

јединственог водопривредног система Србије.
Инвестиционе мере могу се у основи поделити на

пасивне

, линијске

системе (насипи, регулације)

и активне мере

(акумулације, ретензије,

У  оквиру   Плана   за   управљање   водним   режимом   потребно   је
предвидети   могућност   коришћења   акумулација   и   ретензија   у
одбрани од поплава.
Дугорочан задатак је и санација свих ерозионих и бујичних жаришта
и конзервација и рекултивација сливова (као елемент комплексног
газдовања   водом   и   земљиштем).   Код   заштите   сливова   приоритет
имају   сливови   акумулација,   а   посебно   акумулација   за
водоснабдевање   становништва,   као   и   остали   посебно   заштићени
простори.   Предност   код   антиерозионих   мера   заштите   имају
биолошке   мере   заштите   (пошумљавање   и   мелиорација   шумских
пашњака).
Ради обезбеђења од еолске ерозије потребно је реализовати шумско-
заштитне појасеве.
Код транзитних токова утицаји на режим великих вода на нашим
просторима   су   ограниченог   домета,   а   мере   заштите   претежно
пасивног карактера.
Раније усвојена стратегија заштите од великих вода реке Саве мора се
преиспитати,   с   обзиром   на   то   да   је   сасвим   неизвесно   коришћење
предвиђених   ретензија   за   пријем   поплавних   таласа.   При   овом   се
мора узети у обзир могућност коинциденције великих вода Саве и
Дрине.
Слично важи за друге транзитне водотоке код којих се, због радова у
сливовима   (искључивање   инундација,   регулације,   акумулације,
изградња насеља), велике воде могу значајно повећати, док се мале
воде могу још више смањити. Оптимално решење може се наћи само
у   рационалним   и   јединственим   мерама   на   читавом   сливном
подручју, сарађујући са суседним земљама.
Код свих водопривредних грана, односно радова на водама и око њих,

потребно је применити и одговарајуће неинвестиционе мере, чиме се
омогућава   постизање   основних   водопривредних   циљева   на
најрационалнији начин.
За   реализацију   усвојених   циљева   потребно   је,   поред   изградње
објеката и постројења, у оквиру реализације неинвестиционих мера
адекватно   законски   регулисати   ову   област,   извршити   одговарајућу
институционалну и другу организованост, формирати одговарајући
логистички систем подршке и на одговарајући начин укључити јавно
мњење.

3. ЗАШТИТА ОД ПОПЛАВА У СРБИЈИ - НОВИ ПРИСТУП

3.1. КРАТАК ПРИКАЗ ПРОЈЕКАТА

ИЗ ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ОД

ПОПЛАВА

Пројекти

су се бавили следећим областима:

• Примена метеоролошких радара и сателита
• Хидрометеоролошки модели
• Прогноза поплава
• Модели речног басена
• Површински и речни нанос
• Процена ризика од поплава

Основна одлика скоро свих наведених пројеката

, чији је кратак

приказ  дат  у  наставку,  је  да  су  базирани  на  коришћењу  података
мерења   у   природи,   а   не   на   екперименталним   и   теоријским
истраживањима.   Из   тога   проистиче   њихова   практична   вредност   и
релевантност. Такође, многи од  пројеката су резултирали израдом
прототипа, у сарадњи са надлежним агенцијама и институцијама.

У сливовима бујичних водотока (површине мање од 100 км

) наилазак

поплава се мора најавити неколико сати раније. Стога је најбоље да се
прогноза   поплава   заснива   на   квантитативној   прогнози   падавина,
базираној   на   метеоролошким   радарским   и   сателитским
осматрањима   у   реалном   времену   и  моделима   развоја   и   кретања
олујних облака.
У случају малих сливова је потребна чвршћа веза између хидрологије
и   метеорологије   као  научних   дисциплина,   јер   је   потребно   да   се
превазиђе проблем у несразмери обима информација које се користе
у метеоролошким и хидролошким прогнозама. У том циљу покренут
је пројекат

TELFLOOD

, а и напред поменути пројекти

HYDROMET

MEFFE

су се том проблематиком бавили.

Циљ пројекта

TELFLOOD

је био развој и тестирање научне основе за

прогнозу поплава у планинским сливовима (на више сливова у
Ирској, Шведској и Италији). У оквиру

HYDROMET

-а је разрађена

шема   за   краткорочну   квантитативну   прогнозу   падавина,   која
омогућава  повезивање   података   са   земаљских   метеоролошких
станица   са   подацима   радарских   и   сателитских  осматрања.   Циљ
пројекта

MEFFE

је било побољшање метода за процену интензитета

падавина,  уз   коришћење   података   радарских   и   сателитских
осматрања.   У   њему   су   такође   испитиване  могућности   повезивања
података   осматрања   метеоролошких   сателита   и   радара
(појединачних   или  умрежених)   са   концептуалним   хидролошким
моделима.
Пројектом

FRIMAR

је обухваћена проблематика ризика од поплава у

планинским подручјима,  као и коришћење информација добијених
применом   модела   струјања   у   атмосфери   за   хидролошке  прогнозе.
Повезивање   хидролошких   и   климатолошких   модела   је   такође