Univerzitet u Novom Sadu
Prirodno-matematički fakultet
Departman za hemiju, biohemiju
i zaštitu životne sredine
SEMINARSKI RAD
Tema
:
Buka kao poseban oblik opterećenja okoline
Predmet: Fizicki principi zaštite životne sredine
Mentor: prof. dr Dušan Mrđa
Studenti: Vanja Dragan 382/14, Doboši Tibor 737/14
4
Buka kao poseban oblik opterećenja okoline Seminarski rad
1 UVOD
Čovekova životna sredina je jedinstvena i nedeljiva celina kao što je i biosfera
nedeljiva. To je složen i uravnoteženi sistem koji kao integrisana celina prima
pojedinačno udarce i povrede koje joj nanose brojni zagađivači.
U biosferi čovek je postao jedan od najmoćnijih ekoloških faktora. Čovek je na
različite načine delovao na svoju životnu sredinu i na biosferu kao celinu.
Neke od tih aktivnosti bile su pozitivne, ali je većina od njih, krajnje negativna.
Za relativno kratko vreme svog postojanja izgradio je svoj okvir života i
odredio pravac promena u ekosistemima i biosferi kao celini. Nikad ranije u
istoriji ove planete njena tanka površina, koja je nosilac života, nije bila
izložena takvim različitim, novim i moćnim silama. To potvrđuje niz značajnih
događaja koji su se desili u poslednjih nekoliko decenija počev od oštećenja
ozonskog omotača iznad Antarktika i neobjašnjivog izumiranja brojnih biljnih
i životinjskih vrsta, pa sve do ekstremnih vremenskih uslova koji preovlađuju
nad velikim delom Zemljine kugle.
Poslednjih decenija smo svedoci naučno tehničke revolucije. Čovek je
ovladao atomskom energijom, osvoio jednim delom kosmička prostranstva i
uveo u svoj život najširu primenu mehanizacije i automatizacije. Zbog toga i
životna sredina postaje važan element svakodnevnog života. Naučno tehnička
revolucija ima uticaja na dinamiku i karakter migracije ljudi, na demografske
promene i na njihov svakodnevni život čoveka. Javljaju se mnogi faktori
5
Buka kao poseban oblik opterećenja okoline Seminarski rad
različite prirode i porekla, koji kvalitativno menjaju životnu sredinu čoveka. Ti
faktori mogu biti mehaničke prirode (buka i vibracije), zatim poremećaj
električnosti u smislu izmenjene jonizacije vazduha, dejstvo magnetizma i sl. ,
što sve ukazuje da se životna sredina čoveka, u gradovima, izmenila i da
zahteva kompleksno proučavanje i preduzimanje preventivnih mera u smislu
zaštite zdravlja ljudi. Ko koristi energiju i masu na kraju umire od energije i
mase.
1
2 Buka kao poseban oblik opterećenja okoline
2.1 ZVUK
Da bi smo razumeli buku moramo se ptvo upoznati sa zvukom.
Zvuk nastaje titranjem čestica vazduha oko ravnotežnog položaja, usled
čega dolazi do promene (oscilacija) pritiska vazduh oko vrijednosti
atmosferskog pritiska. Frekvencije tih titranja primećuje ljudsko uho i one se
nalaze u području od 16 Hz do 16 kHz. Zvuk se ne širi sam po sebi već se
titranje prenosi sa čestice na česticu. Iz toga proizilazi da u vakumu nije
moguće rasprostiranje zvučnih talasa. Zvučni talas u blizini izvora je sfernog
oblika a na većoj udaljenosti, ima izgled ravnog talasa
1
Nikolić M. , BUKA , Medicinska knjiga, Beograd – Zagreb ,1985
7
Buka kao poseban oblik opterećenja okoline Seminarski rad
uzroka kompleksnog oštecenja zdravlja, narocito u velikim, gusto naseljenim
gradovima. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno na organ sluha,
ali je danas na osnovu opsežnih i sistematskih ispitivanja ustanovljeno da je
njeno dejstvo mnogo složenije.
2
Pod određenim uslovima i relativno tihi zvuci mogu da predstavljaju buku,
tako da ona sadrži pored fizičkih i psihološke, tj. subjektivne elemente. Ocena
da li je neki zvuk buka ili nije, sasvim je subjektivna: ono što je jednom čoveku
buka, to nekom drugom ne mora biti, iako se radi o istom zvuku. Njena
osnovna karakteristika je ometajući faktor koji zavisi od više veličina: jačine,
raspodele
tonova,
ritma
ponavljanja i subjektivne sklonosti
osobe. Na primer, muzika koja se
izvodi u diskoteci preko zvučnika,
iako na prisutne ne deluje kao
neželjeni zvuk, dovodi nepobitno
do oštećenja sluha u svim
slučajevima kada se prekorači
određena granica zvučnog nivoa.
Sve brži tempo života u velikim urbanim sredinama predstavlja
mnogostruki izvor buke, time ona postaje prvorazredno važan komunalni
problem. Od nastanka velikih gradova i pojave buke, pomno se prati i izučava
ovaj problem i konstatovano je da buka predstavlja nepredvidljivo opasno zlo
po zdravlje stanovništva, i to u više aspekata. Fenomenu buke odavno je
objavljen rat, ali ni jedna značajna bitka nije dobijena.
3
Najbolja akusticka sredina za čoveka je normalan razgovor od 40 do 50
decibela (dB). Totalna tišina, uprkos uvređenom mišljenju, nije tako korisna
2
Vidaković Z. , Buka , Zavod za javno zadavlje , Subotica , 2007
3
Vidaković Z. , Buka , Zavod za javno zadavlje , Subotica , 2007
Slika2: subjektivna ocean buke
