Семинарски рад
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА У
НОВОМ САДУ
Управљање ризицима од катастрофалних догађаја и пожара
ЕПИДЕМИЈЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
1
Семинарски рад
Нови Сад, 2011.
САДРЖАЈ:
УВОД – ПРИРОДНЕ КАТАСТРОФЕ .........................................................................
1
ЕПИДЕМИЈЕ ...............................................................................................................
... 3
ОПШТЕ
О
ЕПИДЕМИЈАМА ....................................................................................... 3
ИСТОРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ О ЕПИДЕМИЈАМА .................................................. 4
КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПРИМЕРИ ХАЗАРДА – ЕПИДЕМИЈЕ ........................... 5
КУГА .................................................................................................................
..... 5
ЛЕПРА ..............................................................................................................
..... 7
ИНФЛУЕНЦА ВИРУС „А“ ...............................................................................
8
КОЛЕРА ............................................................................................................
.... 10
КОЛЕРА – ХАИТИ 2010.ГОДИНЕ ..................................................................
11
НАУЧЕНА ЛЕКЦИЈА – ЗАКЉУЧАК ........................................................................
17
2
Семинарски рад
Слика 1. Природне катастрофе у 2010.години /извор: EM-DAT International Disaster
Database/
Слика 2. Економска штета од природних катастрофа у 2010.г. /извор: EM-DAT
International Disaster Database/
Послдењих неколико деценија, а нарочито последњих неколико година,
природне катастрофе односе све већи број жртава у целом свету.
4
Семинарски рад
Слика 3. Број погинулих људи у природним катастрофама у 2010.години /извор:
EM-DAT International Disaster Database/
Велик број људи је изложен природним катастрофама и њиховим
негативним утицајима.
5
Семинарски рад
Заразних болести
има много, а најпознатије су:
Активна туберкулоза (Tuberculosis activa), Беснило (Rabies), Ботулизам
(Botulismus), Бруцелоза (Brucellosis), Црни пришт (Anthrax), Црвенка
(Rubeola), Дифтерија (Diphtheria), Дизентерија (Dysenteria), Ехинококоза
(Echinococcosis), Ентероколитис (Enterocolitis), Ентеровирозе (Enteroviroses),
Грип (Influenza), Губа (Lepra), Кламидијаза (Chlamydiasis), Колера (Cholera),
Куга (Pestis), Легионарска болест (Legionellosis), Маларија (Malaria),
Менингококни менингитис, сепса (Meningitis epidemica, sepsis), Менингитис
бактеријски (остали) (Meningitis), Богиње (Morbilli), Пегавац (Typhus
exanthematicus), Салмонелоза (Salmonelloses), Сифилис (Syphilis), Синдром
стеченог недостатка имунитета (SIDA/AIDS), Стрептококна упала грла,
шарлах (Angina streptococcica, scarlatina), Свраб (Scabies), Тетанус (Tetanus),
Трбушни тифус (Typhus abdominalis), Трихинелоза (Trichinellosis),
Туларемија (Tularemia), Упала плућа (Pneumonija, bronchopneumonia),
Вирусна жутица (Hepatitis virosa), Вирусне хеморагијске грознице (Febres
haemorrhagicae virosae), Вирусни менингитис (Meningitis virosa), Заразна
упала мозга (Encephalitis), Заушке (Parotitis epidemica), Жута грозница (Febris
flava) и многе друге.
ИСТОРИЈСКЕ ЧИЊЕНИЦЕ О ЕПИДЕМИЈАМА
За боље разумевање последица и штета од епидемија, потребно је
осврнути се на раније епидемије и начине како су оне утицале на народе,
политику, па чак и на сам ток историје. Од Бубонске куге, која је харала
Европом у XIV веку, па до пандемије инфлуенце 1918-1919. године,
епидемије су прекрајале људска друштва и повремено мењале ток историје.
Епидемије имају велики утицај на заједнице у којима се појављују, а
неретко и на целу светску популацију. Сагледавајући доступне историјске
податке и чињенице о епидемијама, оне имају, значајан утицај на људску
популацију, економију, ратове, политику и друге друштвене функције.
Епидемије имају велико разорно дејство, када болест различито делује
на две популације. Најдраматичнији пример представљају велике богиње
које су Шпанци унели у Централну Америку. С обзиром да су људи једини
извор вируса великих богиња, оне се преносе само са човека на човека, а код
оних који преживе болест ствара се потпун, доживотни имунитет. Сходно
томе, у областима где владају велике богиње преживело становништво је
имуно, док у другим областима где нису постојале велике богиње
становништво је подложно зарази. Урођеничко становништво у обе Америке
није знало за велике богиње. Међутим, око 1500. године, велике богиње су
већ одавно постојале у Европи, тако да је одрасло становништво углавном
било имуно. Године 1520, једна мала експедиција коју је предводио Панфило
де Нарваез кренула је са Кубе за Мексико. Кад се експедиција искрцала,
један морнар је управо имао велике богиње и инфекција се брзо проширила
међу пријемчивим индијанским становништвом. Одатле су се велике
7
