VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAČA
Subotica, Banijska 67.
Tel. +381 (0) 24-547-870, 547-860
Fax.+381 (0) 24-547-870
www.vsovsu.rs
Seminarski rad iz mentalne higijene
Tema: Narkomanija
Mentor: Student:
dr Erika Balog Marina Mukic 722/09
Subotica,2011
Sadrzaj :
Uvod u mentalnu
higijenu....................................................................
Narkomanija......................................................................................
Droge.................................................................................................
Prevencija i
lecenje..............................................................................................
Empirijski deo.................................................................................
Zakljucak...........................................................................................
Literatura..........................................................................................
Narkomanija
Šta je zavisnost od droge?
Tačna definicija narkomanije, to jest zavisnosti od droge je prilično teška.
Pogotovo što razne ljudske kulture različito vrednuju zloupotrebu ovih sredstava.
Danas posedovanje, gajenje i trgovina opojnim drogama predstavlja krivično delo.
Interesantno je napomenuti da se samo uživanje (nakon unošenja u organizam) ne
smatra krivičnim delom ni u jednoj državi. Uprkos svim teškoćama u definiciji, danas
smatramo da zavisnost od droge označava takvo psihičko i fizičko stanje organizma i
karakteristične poremećaje ponašanja koji se javljaju nakon uzimanja duže vremena
određene droge. Karakteristična je za ovo stanje nesavladiva glad za drogom,
neodoljiva unutrašnja prisila za nabavku i korišćenje novije doze, stalni rast
individualne potrebe za drogom i fatalne štetne posledice.
Za definiciju zavisnosti od droge korisno je upoznati sledeće tri pojave:
- tolerancija
- telesna zavisnost
- psihička zavisnost
Tolerancija
Tolerancija je u stvari sposobnost podnošenja. Tolerancija na opojna sredstva
se uvek pojavljuje nakon kraćeg ili dužeg uzimanja droge. Za ovo nije dovoljno
neredovno i povremeno unošenje droge u organizam. U takvim slučajevima
mogućnost pojave tolerancije je manja, a s tim i mogućnost da se razvije navika i
zavisnost.
Suština tolerancije ili sposobnosti podnošenja droge je u tome da količinu
unešene droge treba stalno povećavati, da bi se postigao željeni efekat. Osnova svega
ovoga je sposobnost ćelija i metabolizma da prihvati ili ne, ugradi u svoju funckiju ili
ne, drogu, bez koje u buduće više nije u stanju da funkcioniše. Prisustvo ili odsustvo
ove sposobnosti odlučuje o tome da li će se pojaviti ili ne tolerancija, a kasnije
zavisnost.
Telesna zavisnost
Suština telesne zavisnosti je prilagođavanje organizma na uzimanje droge,
karakteriše se pojačanom tolerancijom, sa jedne strane, a sa druge strane pojavom
simptoma apstinencije, ukoliko osoba ne može da unosi nove količine opojnih
sredstava. Ukoliko dolazi do nemogućnosti unošenja droge neizbežno se pojavljuju
apstinencijalni znaci. Oni se manifestuju u obliku karakterističnih i dobro primetnih
telesnih znakova. Kakvi su ti znaci i na kojem organu se manifestuju, zavisi od vrste
unošene droge.
Psihička zavisnost
Najprihvatljivija definicija – prema proporuci Svetske Zdravstvene
Organizacije (WHO) – bi bila ona koja karakteriše ovo stanje, kao stanje
zadovoljstva, psihičke svežine, bezbrižnosti, prijatnog raspoloženja, euforije,
razdraganosti, pomoću koje se osoba uspešno rastereti od briga, problema i stresova
svakodnevnog života- Možemo reći da buđenje takvih potrebe u osobi, pokreće
lavinu zavisnosti od droge, kada oseća da su joj dosadašnji odbrambeni mehanizmi
otkazali u funkcionisanju.
Ličnost narkomana
Ponašanje čoveka je određeno na više faktora i to su: fiziološki, psihološki,
kulturološki, socijalni, istorijski, društveni itd. Radi rešavanja nekog unutrašnjeg
konflikta, ličnost mobiliše raspoložive odbrambene mehanizme. U datoj situaciji to
može biti alkohol ili pak droga. Koji odbrambeni mehanizam će izabrati, prvenstveno
zavisi od roditelja dobijenih identifikacionih obrazaca. Sasvim pojednostavljeno: ako
na raspolaganju stoji obrazac koji određuje da se problemi rešavaju bežanjem od njih,
onda ličnost u razvoju to smatra prirodnim, te se ponaša shodno tome. Neretko se to
viđa kod pojave alkoholizma: deca alkoholičara isto koriste alkohol u problematičnim
životnim situacijama, ali ne iz razloga, kako se to često pogrešno misli, što je
sklonost ka alkoholizmu urođena.
Ličnost narkomana je ensigurna, napeta, zabrinuta sa promenljivim
raspoloženjem, depresivna, nesigurna u svoj identitet, zbunjena, sumnjičava. Svaki
neuspeh doživljava kao tešku traumu, neugodsnosti svakodnevnog života su za nju
nepodnošljivi, što pokušava ublažiti unošenjem droge. To privremeno i uspeva, dok
se pod uticajem droge, da bi posle toga problemi delovali još teži, što naravno dovodi
do potrebe za ponovno uzimanje droge. Osećajna komunikacija ovih osoba je hladna,
beživotna, bezosećajna, sebična. Zadovoljavanje nagona je često bizarno i
funkcioniše po principu „ovde, sada i odmah“. Samopoštovanje, samopouzdanje im
je manjkavo, kao i sposobnost za prilagođavanje društvenim normama. Zbog toga se
najčešće nalaze na periferiji društva, osećaju se izgubljenim, bezvrednim, idbačenim.
