Висока здравствено-санитарна школа струковних студија "Висан" Београд
Предмет: Неурологија
Деменције
СЕМИНАРСКИ РАД
МЕНТОР: СТУДЕНТ
Прим.др.сци.мед. Живорад Савић Ђокић Снежана, 83-II/2013
Пожаревац, децембар, 2014.
САДРЖАЈ
1. Увод.............................................................................................................. 2
1.1 Дефиниција................................................................................................ 2
2. Класификација деменција........................................................................ 4
3. Алцхајмерова болест.................................................................................. 5
3.1 Дијагностички критеријуми................................................................... 5
3.2 Клиничка слика......................................................................................... 6
3.3 Фактори ризика за појаву Алцхајмерове болести.............................. 7
3.4 Поремећај памћења...................................................................................7
3.5 Поремећај језичких функција................................................................ 8
3.6 Поремећаји визуоспацијалних функција............................................. 9
3.7
Поремећаји пажње.................................................................................... 9
3.8 Поремећај понашања............................................................................... 9
3.9 Терапија алцхајмерове болести............................................................. 10
4. Деменција Левијевих тела (ДЛТ)............................................................ 11
5. Пикова болест............................................................................................. 11
6. Деменција здружена са болешћу моторних неурона .......................... 12
7. Примарна прогресивна афазија ............................................................. 12
8. Кортикобазална дегенерација ................................................................ 13
9. Деменција код Паркинсонове болести ................................................. 13
10. Деменција код Хантингтонове болести ............................................. 14
11. Деменција код прогресивне супрануклеарне парализе .................. 14
12. Васкулне деменције ................................................................................15
13. Закључак...................................................................................................16
14. Литература................................................................................................17
1
4.
промене личностi
Према DSM-IV(Дијагностички и статистички приручник за менталне
поремећаје,објављен од стране Америчке психијатријске асоцијације) критеријумима,
даје се предност утицајима когнитивних дисфункција на професионално и социјално
функционисање, а занемарена је неуробиолошка основа деменције. Према
болесниковом свакодневном животном функционисању деменција се може степеновати
у три групе:
1.
Лако дементне особе у стању су да живе самостално уз очувану
способност резоновања
1. Умерено дементне особе нису у потпуности у стању да се брину
самостално о себи. Занемарују неке аспекте основног функционисања и
нису сигурне без присуства особе која брине о њима.
2.
Тешко дементне особе уопште нису у стању да воде самосталан
живот. Константа нега им је неопходна.
Деменција као клинички синдром настаје као последица разних обољења. Та
обољења су најчешће болести и
инфекције
које утичу на мозак (нпр.
менингитис
),
притисак на мозак (постојање
тумора
), недостатак крви и
кисеоника
у мозгу
(услед
можданог удара
).
3
2. КЛАСИФИКАЦИЈА ДЕМЕНЦИЈА
Етиолошка класификација деменција
Према етиологији, деменције су класификоване у дегенеративне и
недегеративне
Чешћа генетичка детерминисаност у поређењу са недегенеративним
деменцијама
За специфичне когнитивне поремећаје и промене понашања одговорна је
различита топографија дегенеративних промена мозга. Неки типови дегенеративних
деменција удружено је са хистопатолошким маркерима а за неке друге пак,
карактеристична је селективна, регионална дистрибуција неспецифичних
патохистолошких промена.
Неуропсихолошка класификација деменција
У овој класификацији деменције се деле на:
кортикалне
субкортикалне и
кортико–субкортикалне деменције
За кортикалне деменције типичне су комбинације афазичних, агностичких и
апраксичних синдрома. Основне сензорне и моторне функције су очуване.
Субкортикалне деменције се карактеришу општим успоравањем свих когнитивних
функција, поремећајима пажње, памћења, мишљења.
Лечиве и не лечиве деменције
Према могућности излечења, деменције се деле на лечиве и нелечиве. Под
утицајем адекватне и правовремене терапије око 15 % оболелих има шансу да се у
потпуности или дедлимично опорави и реституише. Потенцијално излечиве деменције
могу нити изазване широким спектром обољења.
3. АЛЦХАЈМЕРОВА БОЛЕСТ
4
