7. ФИСКАЛНА ПОЛИТИКА

Финансијска делатност или јавне финансије су активност државе и њених органа, која за

сврху има прикупљање, расподелу и трошење материјалних средстава, ради остваривања опште
корисних циљева. Финансијска функција државе је једна од најважнијих. Тако држава
обезбеђује новчана средства да би финансирала функционисање законодавне, извршне и судске
власти.

Финансијска делатност је јединствен процес опорезивања, распоређивања и трошења

финансијских средстава.

Процес прибављања друштвених средстава и њихово планско трошење на јавне потребе

чини посебну финансијску привреду.

Држава не послује као предузеће. Њен мотив функционисања није комерцијални. Њен

циљ је задовољавање јавних, општих и заједничких потреба. Својом активношћу држава пружа
јавне услуге, којима задовољава јавне потребе својих грађана.

Појам и инструменти фискалне политике

Фискална политика обухвата политику јавних прихода и јавних расхода једне земље. О

фискалној политици се може говороти као о:

- политици задовољавања личних, заједничких и општих потреба, као и побољшање

животних и радних услова;

- политици прерасподеле дохотка и имовине;
- политици стабилизације, која је усмерена на очување, односно остварење пуне

запослености, стабилности цена и уравнотежења платног биланса земље;

- политици економског раста, која је усмерена на повећање инвестиционе делатности,

побољшање структуре радне снаге, повећање броја запослених и подстицаја техничког
напретка.

Држава може водити активну и неутралну пореску политику.
Под активном се подразумева увођење и примена нових мера, којима се стимулише

економска активност.

Неутрална фискална политика подразумева употребу истих мера фискалне политике које

су раније одабране и утврђене.

Да би у пракси спровела утврђену фискалну политику, савремена држава се служи:
- уграђеним стабилизаторима,
- формулама еластичности и
- дискреционим мерама.
Уграђени стабилизатори обухватају низ мера у оквиру привредног система земље који

аутоматски делују у правцу стабилизације привреде.

Формула еластичности се заснива на унапред утврђеном и законски регулисаном систему

који функционише, односно ступа на снагу кад настану негативне последице – поремећаји у
привреди.

Под дискреционим мерама фискалне политике подразумевају се мере које су у сваком

тренутку на располагању Влади, која их по потреби предузима, а ради остварења економске
стабилизације. Држава има дискреционо право да уводи порезе, да одређује висину пореске
стопе, да одреди пореску основицу и ослобођења.

Држава може да стимулише економски раст користећи се разним рецесијама,

субвенфицијама и олакшицама кроз разна ослобађања или смањења пореских терета, кроз
субвенционисање инвестиција, кроз диференциране фискалне стопе, кроз бенефициране камате
штедних средстава, кроз привилегије појединих капитала и др.

8. ЈАВНИ РАСХОДИ

Јавне потребе

Јавне потребе су потребе које појединац не може да задовољи на индивидуалан начин,

посредством тржишта, и за чију реализацију је потребно постојање државе и њених органа и
институција.

Све јавне потребе могу се груписати у неколико категорија:

функционисање економског и политичког система земље,

међународну безбедност,

националну безбедност,

социјалну сигурност грађана,

функционисање друштвених делатости,

економску политику и привредни развој и

ванредне потребе грађана и државе.

Појам јавних расхода

Јавни расходи су издаци које држава чини у новцу за подмирење колективних потреба, а

у јавном интересу.

Основне карактеристике јавних расхода су:

новчани издаци државе,

јавни интерес,

законска уређеност,

јасно утврђена намена и

међусобна усклађеност и повезаност јавних потреба друштва, грађана и државе.

Класификација јавних расхода

Јавни расходи се најчешће класификују на:

редовне и

ванредне

Редовни расходи су они који се могу унапред предвидети, да је њихова висина мање-више

стална и да се сваке године јављају у буџету.

Ванредни расходи су они који немају сталност и редовност јављања. То су они који

настају услед изузетних, ванредних догађаја и које је немогуће предвидети. Могу се јавити
као последица елементарних непогода, рата и других катастрофа, а на које држава при
њиховом испољавању најчешће не може да утиче.
- рентабилне и

нерентабилне

Рентабилним се сматрају они расходи који доносе приход држави, сразмерно улагању.

продуктивне и непродуктивне

Циљ продуктивних је повећање прихода и унапређење привредних активности државе.
Непродуктивни немају за циљ повећање, ту спадају трошкови државне администрације.

функионалне, инвестиционе и трансферне

Функционални служе за увећање националног дохотка, тј. за набавку материјалних добра и
људских ресурса.

Инвестициони су намењени улагању у неки привредни објекат, чиме се увећава

национални доходак.

9. ЈАВНИ ПРИХОДИ

Јавни приходи, представљају финансијска средства за финансирање опште друштвених и

заједничких потреба, чиме се остварују економске, социјалне и разне финансијске функције
државе. То су средства којима држава задовољава јавне потребе из своје надлежности.

Као доминирајући облик јавних прихода у савременим државама истичу се порези.
Јавни приходи карактеришу се обавезношћу и неповратношћу, што значи да обвезник

даје држави новчана средства на основу њеног суверенитета, без права да му држава та
средства врати.

Држава може ради прикупљања јавних прихода, расписати јавни зајам. Средства по

основу јавног зајма држава враћа правним или физичким лицима, а према правилима утврђеним
приликом расписивања јавног зајма.

Најчешћа подела јавних прихода је на:

- Оригинарни и дериватни
Оригинарни су они приходи које држава остварује својом економском активношћу или на
основу права власништва. Те приходе држава остварује из државне имовине или државних
предузуећа.

Дериватни су они приходи које држава узима силом своје власти од својих грађана,

дакле, из дохотка пореских обвезника.

Јавно-правни и приватно - правни

Јавно – правни приходи су они приходи које држава узима из приватног дохотка својих
грађана, а путем пореза и такси.
Приватно-правни су они приходи које држава остварује у својству предузимача од својих

предузећа или имовине.

Редовни и ванредни

Редовни приходи су они који се редовно наплаћују сваке године и који се по својој
економској природи редовно обнављају.
Ванредни су они приходи које држава наплаћује с времена на време и који се по својој

економској природи не обнављају из године у годину.

Порези и таксе сматрају се редовним приходима, а јавни зајмови ванредним приходима.

Приходи од становништва и приходи од правних лица

Приходи од становништва су они које грађани издвајају од својих грађана за

подмиривање државних расхода.

Приходи од правних лица су они приходи државе које она убира од привредних

предузећа, задруга и других правних лица.

Повратни и неповратни приходи

Подела је извршена по томе да ли те приходе држава враћа или не.

Наменски и ненаменски приходи

Наменски су они за које је тачно утврђена намена трошења средстава.
Ненаменски су они приходи који служе за задовољавање свих друштвених потреба, што

значи да сврха њихове употребе није унапред одређена.