Увод
Пораст броја ванредних ситуација у последњих двадесетак година, и то како
природних тако и оних изазваних човеким деловањем, имао је за последицу губитке
људских живота, уништавање привредне и друштвене инфраструктуре, значајне
штете у животној средини, итд. Даље погоршање ситуације се очекује са порастом
учесталости и интензитета екстремних метеоролошких догађаја (олује, невремена,
врели таласи, итд) а као последица укупних климатских промена.
1
Према постојећим прописима РС обављање послова цивилне заштите је у
надлежности Министарства унутрашњих послова (Сектор за ванредне ситуације).
Основни пропис који регулише ова питања је Закон о ванредним ситуацијама
(„Службени гласник РС“, бр. 111/09).
2
Овоме треба додати Закон о заштити од
пожара („Службени гласник РС“, број 111/09), Закон о експлозивним материјама,
запаљивим течностима и гасовима („Службени гласник СРС“, бр. 44/77, 45/85,
18/89), Закон о промету експлозивних материја („Службени лист СФРЈ“ бр. 30/85,
6/89 и 53/91, „Службени лист СРЈ“ бр. 24/94, 28/96, 68/2002), Закон о превозу
опасних материја („Службени лист СФРЈ“ бр. 27/90, 45/90, „Службени лист СРЈ“,
бр.24/94, 28/96, 21/99, 44/99,68/2002). Процењује се да је усвајањем Закона о
ванредним ситуацијама требало да се оствари усклађивање са следећим прописима
ЕУ: Одлуком Савета 2001/792/ЕЗ, Еуратом; одлуком Савета 2004/277/ЕЗ, Еуратом;
Одлуком Савета 1999/847/ЕЗ; Одлуком Савета 2007/162/ЕЗ, Еуратом и Одлуком
Суда бр. 12/2005.
3
Склоништем се подразумјева двонаменски објекат или посебан објекат који
се користи за заштиту људи и материјалних добара од зрачних, ракетних, топовских,
минобацачких и других напада, употребе радиоактивних, хемијских и биолошких
средстава, односно настанка опасности од тих средстава услед техничко –
технолошких несрећа као и за смештај евакуираних грађана у случају природне и
друге несреће. Склоништа се граде као склоништа основне заштите и као склоништа
допунске заштите.
Склоништа се, у правилу, граде у склопу објеката или као посебни објекти.
Као двонаменски објекат, односно двонаменска просторија сматра се грађевински
објекат, односно део грађевинског објекта који се у миру може користити за
одређене привредне или друге намене, а у рату за склањање људи и материјалних
добара.
Организовање простора и опреме склоништа за мирнодопске намене мора
бити прилагођено брзом уклањању (монтажно - демонтажни елементи прилагођени
једноставном манипулисању), тако да се у случају опасности склониште може одмах
прилагодити условима кориштења за склањање људи и материјалних добара.
1
Communication from the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic
and Social Committee and the Committee of the Regions - A Community approach on the prevention of
natural and man made disasters {SEC(2009)202} {SEC(2009)203}, /* COM/2009/0082 final */, p. 3.
2
Prema odredbi člana 152. Zakona o vanrednim situacijama, danom početka primene ovog zakona prestaju
da važe odredbe čl. 49. do 66. Zakona o odbrani („Službeni list SRJ“, br. 43/94, 11/95, 28/96, 44/99, 3/02,
116/07 i 72/09) i podzakonska akta za njihovo izvršavanje, čl. 73. do 86. Zakona o odbrani („Službeni
glasnik RS“, br. 45/91, 58/91, 53/93, 67/93 i 48/94) , odredbe čl.77. do 79. i čl. 80. stav 1. tačka 21), odredbe
čl. 74. do 79. Zakona o zaštiti od požara („Službeni glasnik SRS”, br. 37/88 i „Službeni glasnik RS”, br.
53/93, 67/93, 48/94 i 101/05), Zakon o zaštiti od elementarnih i drugih većih nepogoda („Službeni glasnik
SRS“, br. 20/77, 24/85 i 52/89 i „Službeni glasnik RS“, br. 53/93, 67/93, 48/94 i 101/05).
3
NPI, op. cit. str. 599.
2
Општина може поверити вођење стручних послова везаних за ревизију и
оверу пројеката склоништа одговарајућем стручном телу уколико нема стручно тело
које може квалификовано да обавља ове послове.
Трошкове прегледа пројектно - техничке документације сноси инвеститор.
На изграђеном делу ужег урбаног подручја општине може се вршити
прилагођавање погодних просторија за склониште допунске заштите. Одлуку о
прилагођавању погодних просторија за склањање, на предлог општинске службе
цивилне заштите и општинска службе за просторно и урбанистичко планирање,
доноси општинско веће.
Склоништа основне заштите граде се као самостални објекти или као делови
грађевинског објекта.
Степен заштите склоништа осигурава се поштовањем параметара, и то:
1) заштитна особина;
2) величина (капацитет – број особа који борави у склоништу);
3) време могућег непрекидног боравка.
Заштитне особине склоништа одређују се отпорношћу на дејства које
склоништа издрже, а да не би била оштећена њихова функција, и то:
1) механичко дејство - величина надпритиска ваздушно ударног таласа
експлозије (у даљем тексту: надпритисак) и тежина урушеног материјала;
2) радиоактивном дејству - с јачином и интензитетом радиактивног зрачења;
3) топлотно дејство - с интензитетом и количином топлоте;
4) Хемијско и биолошко дејство - с концентрацијом отровних материја у
спољном окружењу.
Заштитне особине склоништа изражавају се величином надпритисак при чему
се у обзир узимају и заштитне особине у погледу дејстава (у даљем тексту: обим
заштите).
Склоништа се разликују по обиму заштите, који одређују њихове заштитне
особине, и то:
1) склониште допунске заштите мора имати:
- обим заштите до 50 kPa надпритисак;
- функционално уређене просторије за 24 сатни непрекидни боравак до 50
људи.
2) склониште основне заштите мора имати:
- обим заштите од 50 до 100 kPa надпритисак;
- функционално изграђене просторије опремљене за седмодневни непрекидни
боравак до 300 људи и више.
Склоништа основне заштите изграђују се у објектима који су намењени за
потребе:
1) здравствене установе с више од 50 лежаја;
2) васпитно - образовне установе за више од 50 деце;
4
3) редовито образовање за више од 100 ученика образовног програма;
4) јавно - телекомуникацијским центрима;
5) телевизије и радио станице и другим објектима овакве намене ако се граде
на подручју Републике;
6) жељезничким и аутобуским станицама;
7) аеродромима;
8) важнијим енергетским и индустријским објектима који ће у случају рата
обављати послове од посебног значаја за одбрану и заштиту;
9) хотелима;
10) установе за заштиту добара културно - историјског наслеђа (музеји,
галерије, архиве, библиотеке и други објекти од историјског значаја).
Склоништа основне заштите граде се и у војним објектима као што су
стационарни - телекомуникациони објекти, уређени положаји и седишта
оперативних команди.
2. Мерила и критеријуми за изградњу склоништа
Величина склоништа одређује се тако да се осигура склањање:
1) у објектима намијењеним здравственим установама: за број запослених у
најбројнијој смени и предвиђен број болесника, односно у обиму који омогућава
обављање најнужније медицинске делатности;
2) у обдаништима, основним, средњим, високошколским установама: за
штићеника, ученика, ђака или студената у смени и за 2/3 запослених у најбројнијој
радној смени;
3) у хотелима: најмање за 1/2 укупног броја лежаја и за 2/3 запослених у
највећој смени;
4) у објектима жељезничких и аутобуских станица и аеродромима: за
просечан једночасовни број путника на тим местима и за 2/3 запослених у
најбројнијој смени. Просечан једночасовни број путника израчунава се тако да се
половина попуњености седишта у возу, аутобусима и авионима који дневно долазе и
одлазе, дели бројем 16;
5) у објектима намењеним јавним телекомуникацијама, телевизији и радију и
оваквим сличним објектима који се граде на подручју Републике Србије, важним
енергетским и индустријским објектима у којима ће се обављати делатност од
посебног значаја за обрану и заштиту, за 2/3 запослених и за процењени број
посетиоца;
6) у установама за заштиту добара културно - историјског наслеђа: за 2/3
запослених у најбројнијој смени и за 2/3 предвиђеног броја посетиоца;
7) за јавна склоништа - према процењеном броју становника који се могу
затећи на јавном месту, у полупречнику гравитације тога склоништа.
Јавна склоништа се граде као склоништа основне заштите и требају
испуњавати следеће услове:
5
