РЕПУБЛИКА СРПСКА

УНИВЕРЗИТЕТ СИНЕРГИЈА

ФАКУЛТЕТ ЗА БЕЗБЈЕДНОСТ И ЗАШТИТУ

БАЊА ЛУКА

Појам угрожавања безбједности

- СЕМИНАРСКИ РАД

Ментор: Студент:

Доц. др Зоран Кековић 344/07

Бања Лука, 2011. године.

САДРЖАЈ

1. Увод......................................................................................................2

2. Појам угрожавања безбједности........................................................3

3. Извори угрожавања безбједности......................................................5

4. Носиоци угрожавања безбједности...................................................7

5. Облици и видови угрожавања безбједности....................................8

6. Објекти угрожавања безбједности и његове вриједности..............9

7. Посљедице угрожавања безбједности............................................10

8. Повратно дејство посљедица на извор и носиоца угрожавања..12

9. Закључак...........................................................................................14

10. Литература......................................................................................15

2. ПОЈАМ УГРОЖАВАЊА БЕЗБЈЕДНОСТИ

       Угрожавање безбједности се у  разним наукама и сферама природе и друштвене
стварности тумачи различито и одређује. У социолошком и криминолошком смислу,
појаве небезбједности људског поријекла одређују се као социјалне девијације, злочини
и   делинквенција.   Социјалне   девијације   подразумјевају   понашање   људи   које   у
значајнијој мјери одступа од друштвених норми и изазива неодобравање. Даље, злочин
је  појединачно криминално понашање којим се крши кривични закон  и а манифестује
се   чињењем или нечињењем. Најзад, делинквенција је укупност у правном поретку
забрањених дјела у које убрајамо кривична дјела, прекршаје, привредне преступе и
дисциплинске кривице.

Кривично дјело је протуправно дјело које је законом прописано као кривично дјело,
чија су обиљежја прописана законом и за које је законом прописана кривичноправна
санкција.

Нема кривичног дјела уколико је искључена кривица или противправност,

иако   постоје   сва   обиљежја   кривичног   дела   одређена   законом.  Може   се   извршити
чињењем ( предузимањем радње која је забрањена и производи штетну последицу) и
или нечињењем   ( пропуштањем дасе предузме одређено чињење на које обавезује
закон. Нечињењем може бити учињено и кривично дјело које је законом одређено као
чињење, уколико је учинилац пропуштањем дужног чињења остварио обиљежја тог
кривичног дјела.
    Пратећи свјетске трендове у кривичном праву, у Босни и Херцеговини је доношење
новог Кривичног закона, превазиђен традиционалан приступ по којем само физичко
лице   може   да   буде   само   кривично   одговорно.Прекршаји   су   повреде   јавног   поретка
утврђене законом  или  другим  прописима,  за  које  су  прописане прекршајне  казне  и
заштитне   мјере.   Реч   је   о   појавама   које   су   друштвено   штетне   јер   ремете   одређену
друштвену   дисциплину.   Њима   се   угрожава   јавна   безбједност,   односно   безбједност
појединца,   безбједност   друштва   и,   у   одређеној     мјери   безбједност   државе   док
извршилац прекршаја може да буде физичко лице, правно лице или одговорно лице у
правном лицу.

       Привредни   преступи   су   друштвено   штетне   повреде   прописа   о   привредном   и
финансијском   пословању   које   су   проузроковале   или   су   могле   проузроковати   теже
последице, а прописом надлежног органа инкриминисани су као привредни преступи.
Извршилац   привредних   преступа   може   да   буде   правно   лице   и   одговорно   лице   у
правном лицу. Њима се угрожава економска безбједност земље, односно привредни и
финансијски   односи   националних   и   наднационалних   субјеката,   а   посредно   и
егзистенцијална безбједност људи.

Игњатовић, Ђ.: Криминологија, Номос, Београд, 1998, стр. 36-38.

Кривични закон Босне и Херцеговине(чл. 20-32), Службени гласник БиХ. 3/2003.

Миљковић, С и Кесеровић, Д.: Основи безбједности, Факултет за безбједност и заштиту, Бања

Лука,2010, стр. 99.

    Дисциплинске кривице су повреде интерних прописа којима правна лица нормирају
правила понашања запослених и чине их појединци који због тога сносе дисциплинску
одговорност и дисциплинску санкцију.
      Очигледно је да све девијантне појаве нису истовремено и злочини ( нпр., облици
самоугрожавања   људи   као   што   су   наркоманија,   алкохолизам,   самоповређивања,
самоубиства,   као   и   да   је   злочин   појам   ужи   од   појма   делинквенције.   У   следећем
поглављу ће бити више ријечи о социјалној патологији , а највише о наркоманији
    Доктрина и теорија одбране и цивилне заштите  сва угрожавања људи, материјалних
добара и животне средине сврстава у :

Природне или елементарне опасности и несреће, које се дјеле на литосферске-
сеизмолошке(земљиште и клизишта, атмосферске или метеоролошке ( вјетар,
град, изванредно велике количине кише, снијег магла), хидросферске ( поплаве,
морски таласи- цунами, лавине) и биосферске ( суше, епидемије);

Техничко-технолошке опасности које се манифестују као појаве праћене
јонизујућим зрачењем, хемијске контаминације и удеси у хемијској индустрији,
пожари, саобраћајне незгоде и несреће на раду

Ратне опасности и несреће, које се манифестују као оружна дејства са копна,
ваздуха и мора, односно природне и техничко - технолошке несреће изазване
ратним дејствима.

Ово одређење очигледно не познаје делинквенцију

    Акцидент је несрећа код које је број људских жртава од једне до сто; удес је несрећа
у којој је број погинулих, повријеђених или угроћених од хиљаду до десет хиљада;
катастрофа је несрећа у којој је погинуло, повријеђено или угрожено   више од десет
хиљада   људи;   најзад   катаклизма     подразумјева   тотално   разорена   подручја   без
преживјелих или са незнатни бројем преживјелих људи.

       Опасност је све што може да изазове штету   по одређене вриједности ( по људе,
људске творевине, природу, државу и међународну заједницу. Штетна посљедица   је
поремећај квантитативних и квалитативних својстава вриједности који доводи у питање
њихово   постојање     и   функционалност.   Ризик   је   вјероватноћа   наступања   штетне
последице у случају излагања опасностима. Ванредне ситуације означавају случајеве
погоршавања услова живота и здравља људи , причињавања већих материјалних штета
и   угрожавања   животне   средине   чије   отклањање   и   нормализација   стања   захтјевају
велике људске и материјалне потенцијале, а настале су услед: елементарних непогода,
техничко-технолошких несрећа и дејства опасних материја и других стања опасности.
     Генерално угрожавање безбједности је појава   природног, људског или техничко-
технолошког поријекла која производи или може да произведе штетне последице по
референтне вриједности и интересе.

Ђорђевић, Ђ.: Прекршајно право, Полицијска академија, Београд, 2004, стр. 27-29.

Миљковић, С и Кесеровић, Д.: оп. цит. стр. 101.