УВОД

Информације финансијског рачуноводства су веома знацајне информације и оне се

могу користити у управи (менаџменту) предузеца.То су веома знацајне информационе
основе које менаџмент користи у доношењу пословних одлука. Оне морају бити, по форми
и садржини, ускладјене са информационим потребама менаџмента. А то је, управо, садржај
управљачког рачуноводства .

Активност управљацког рацуноводства задовољава потребе само руководилаца

предузеца. Знацајно је и да је ово рацуноводство оријентисано ка будуцности. На основу
информација управљацког рацуноводства менаџмент мора да буде у стању да планира, да
доноси  одлуке  и  потом  да  прати  њихово  спроводјење.  Све  те  активности  изискују
информације  које  помажу  антиципирању  и  предвидјању  будуцих  пословних  догадјаја  у
предузецу.Прецизније  рецено,  активност  управљацког  рацуноводства  се  бави
извештавањем о ономе што се раније догодило у предузецу, у мери и на нацин како би се
те финансијске информације могле искористити у антиципирању будуцности.

Као што је вец речено и финансијско и управљачко рацуноводство представљају

знацајну информациону основу за  управљање пословањем, односно неопходан систем за
подршку  пословном  одлуцивању  у  сваком  предузецу.  При  томе,  управљацко
рацуноводство,  има  доминантну  и  незаменљиву  улогу  за  менаџмент  предузеца.
Информације  управљацког  рацуноводства  могу  бити  квантитативне  и  квалитативне,
финансијске и нефинансијске. Традиционални методи процесирања информација базирају
се на коришцењу квантитативних финансијских информација. Последица таквог приступа
јесу  модели  пословног  одлуцивања  у  управљацком  рацуноводству  који  фокусирају
комбинацију  финансијских  акција  и  врло  мало  користе  нефинансијске  индикаторе  и
нетрадиционалне  информационе  изворе.  Управљацко  рацуноводство  има  незаменљиву
улогу  у  планирању  и  контроли  пословних  активности,  које  се  све  више  темеље  на
нетрадиционалним методама, техникама и информацијама.

На основу горе реченог, могуце је дати једно одредјење управљацког
рацуноводства:Управљацко рацуноводство обухвата процесе и технике којима се долази до

УПРАВЉАЊЕ КАО ПРОЦЕС

Управљање пословањем представља универзални процес у модерном индустријском

свету,  односно  континуирану  активност  у  савременом  предузецу.  У  сваком  предузецу
доносе се најразноврсније пословне одлуке, координирају разлиците активности, поступа
се са људима и комуницира са окружењем. Велики број управљацких активности има своје
карактеристицне прилазе за решавање специфицних проблема. Услед тога, иако се на нивоу
предузеца  може  говорити  о  јединственом  управљању  пословањем,  управљацки  систем
сваког  предузеца  представља  заправо  интегрални  скуп  више  управљацких  подсистема.
Управљацки системи јесу функције предузеца, којима се исто тако мора управљати.

Управљање постаје све важнијим од момента када рад постаје све

специјализованији, а број операција се повецава, док развој нових технологија ствара и
проблеме и дилеме у пословању. Исто тако и комплекс медјуљудских односа у условима
развоја нових технологија константно доводи до нових изазова за функцију управљања.

И управо због наглог повецања знацаја управљања у предузецу, многа истраживања

у разлицитим дисциплинама концентришу се пре свега на проблематику управљања у
предузецу. Резултат свих тих напора и разлицитих приступа управљању, јесте и допринос
рацуноводства, финансија, маркетинга, психологије и других науцних дисциплина (а у исто
време и функција у предузецу) побољшавању нацина размишљања и постављању нових
односа у области управљања.

Савремено управљање пословањем предузеца је резултат синтезе и примене знања и

аналитицких приступа развијених у бројним науцним дисциплинама. Услед тога је и један
од централних проблема у управљању предузецем садржан у успостављању равнотеже-
баланса, измедју разлицитих приступа управљању , с једне стране и потребе примене
прикладног концепта у специфицним ситуацијама које изискује одредјени проблем, с друге
стране.

Ефикасно управљање подразумева постојање следецих предуслова:

• конкурентско тржиште производа или услуга,

• доминацију економске над друштвеном улогом предузеца,

• професионализам у обављању менаџментске активности,

• постојање корпоративне организације и

• постојање тржишта деоница.

За разумевање процеса управљања (менаџмента) знацајно је индентификовање

основних функција које заједно цине овај процес. При томе, разлицити аутори нуде

Свака пословна одлука коју доноси појединац мора да продје све фазе процеса до

њеног доношења, а то знаци:

• да се мора унапред утврдити циљ који том одлуком треба постици,

• да треба дефинисати конкретан проблем који овом одлуком треба решити,

• да је неопходно обезбедити податке и одговарајуце информације за доношење оптималне
одлуке,

• да је обавезно извршити анализу и оцену добијених података и информација,

• да је потребно формулисати одредјена прогнозирања дејства такве одлуке,

• да треба дефинисати решења конкретног проблема која омогуцава ова одлука и

• да, конацно треба дефинисати и формирати саму пословну одлуку.

Разуме се да је ово оквирни образац процедуре у процесу доношења пословне одлуке

и да се у пракси морају респектовати и извесна одступања, зависно од конкретног пословног
циља, проблема и конкретне одлуке којим треба постици тај циљ и решити проблем. Јер,
постоји  неколико  врста  пословних  политика  (основна,  текуца,  развојна),  од  којих  свака
тражи одговарајуце одлуке за своју успешну реализацију. Исто тако, треба имати на уму да
се  пословно  одлуцивање  као  активност  управљања  пословањем  мора  заснивати  на
респектовању  основних  критеријума  за  одлуцивање.  Ти  критеријуми  су  пре  свега
финансијске  природе,  јер  се  свака  пословна  одлука  верификује  кроз  њено  дејство  на
основне  финансијске  параметре  –  економицност,  ликвидност,  сигурност,  независност  и
профитабилност.

Донета пословна одлука постаје планска велицина која је предмет контроле, како би

се организација као целина кретала ка остварењу жељених – задатих планских велицина.

Треба нагласити да обављање сложених активности процеса управљања тражи од

руководилаца да располажу квалитетним спектром најразлицитијих информација, како би
одлуке које доносе биле што је могуце оптималније.

2. ИНФОРМАЦИЈЕ КАО ПРЕДУСЛОВ УПРАВЉАЊА

Управљање предузецем, односно пословањем, незамисливо је без управљацког

информационог система. Тацније, било које методе да се користе у управљању пословањем
или појединим његовим сегментима, оне се базирају на информацијама, односно полазе од
информација. Саме управљацке информације могу да се групишу у три подруцја:

а) информације за потребе стратешког планирања : оне су у управљацком врху предузеца.
Омогуцавају прецизније одредјивање нацина и нивоа коришцења појединих екстерних
ограницења и њихов утицај на будуце пословање;

б) информације за потребе контроле управљања : помажу управљацима (руководиоцима)
да сагледају остварене пословне резултате и ефекте у односу на планиране и на основу тога
да предузму акције које су од интереса за предузеце;

ц) информације за потребе текуцег пословања : прате пословање дан по дан (континуирано)
и помажу да се задаци и циљеви остваре што потпуније и квалитетније. Оне омогуцавају
управљацима да брзо реагују и доносе одлуке у ходу.

Све три врсте информација морају покривати како укупну проблематику управљања

пословањем, тако и управљање појединим функцијама и активностима.

Док је доскора свака функција (финансије, маркетинг, производња, кадрови)

изградјивала  свој  сепаратни  информациони  систем  данас  се  сматра  да  савремени  и
ефикасни управљацки информациони систем мора бити јединствен. Наиме, прикупљање,
селекција и обрада података вршена је од стране сваке функције посебно, што је доводило
до тога да подаци нису конзистентни, а ни упоредиви, информације нису увек ажурне, а сам
систем  је  скуп.  Резултат  еволуције  у  схватању  информационог  система  предузеца  јесте
концепт  «управљацког  информационог  ситема»  (  «Манагемент  Информатион  Сyстем  –
МИС»  ).  Он  се  може  одредити  као  интегралан,  структуиран  комплекс  људи,  машина  и
правила за снадбевање управљаца (руководиоца) релевантним потребним информацијама
из екстерних и интерних извора, ради квалитетнијег планирања, контроле и одлуцивања.
Основу интегралног управљацког система цини база података, као организовано складиште
информација (интерних и екстерних), укљуцујуци и тзв. необрадјене информације. Циљ је
да база података садржи велицину употребљивих података који се могу користити од стране
управљаца  за  њихове  разлиците  потребе  (за  планирање,контролу,  одлуцивање  и  друго)
Може се говорити о три фазе израде информација:

1.  Иницијатива  корисника  за  добијање  пословних  информација  долази  у  информациони
подсистем,  а  упуцена  је  од  стране  корисника.  Она  је  конкретна  и  указује  на  садржај
информација зависно од намене, као и на време када је информација потребна. Иницијатива
се изражава нормативним актима и то онда, када долази до унутрашњих корисника. Исто
тако, унутрашњи корисник може иницијативу изразити посебним захтевом, од слуцаја до
слуцаја.  Иницијатива  долази  у  информациони  подсистем  улазним  комуникацијским