VISOKA POSLOVNA ŠKOLA
ČAČAK
Nastavna baza Lapovo
SEMINARSKI RAD
Predmet:
SOCIOLOGIJA
Tema:
DRŽAVNA UPRAVA –
POJAM, MESTO, ULOGA...
Mentor:
Student:
Proš. Dr. Nešković Slobodan
Todorović Mladen
Visoka Poslovna Škola Čačak
2
103-010-07
LAPOVO, 2008.
____________________________________________________________________________________
Nastavna baza Lapovo
17.07.2025.
Visoka Poslovna Škola Čačak
4
UVOD
O nastanku ljudskog društva postoje različita shvatanja. Najlogičnije i najubedljivije su evolucionistička
teorija koju je izložio Darvin
1
u svojim radovima „Postanak vrsta“ (1859.) i „Poreklo čoveka“ (1874.),
odnosno istorijsko-materijalistička teorija koju je izložio Engels
2
u svom radu „Uloga rada u pretvaranju
majmuna u čoveka (1876.).Pošto ove teorije objašnjavaju nastanak ljudskog društva u nekim opštim
crtama, nastale su i ostale do današnjeg dana brojne dileme u vezi sa ovim teorijama. Uzrok toga su
nastajanje brojnih religioznih i mističnih tumačenja nastanka čoveka i ljudskog društva.
U nastanku čoveka i društva postojala su dva bitna procesa, a to su biološko i društveno očovečenje. U
procesu biloškog očovečenja čovek se oslobađa životinjskih osobina i formira se kao biološko biće, dok
se u procesu društvenog očovečenja čovek formira kao društveno biće. To dakle znači da se povezuje
društvenim vezama i da svoja ponašanja usklađuje sa ponašanjem ostalih članova društva. Društvo kao
pojam se definiše kao organizovana zajednica ljudi povezanih radom i specifičnim ljudskim delovanjem.
Ljudsko društvo je deo prirode i kao takvo podleže nekim opštim zakonitostima kojima podležu i ostale
prirodne pojave. Ipak, ono jeste deo prirode, ali različit deo od ostalih delova i kao takvo ima svoja
posebna obeležja i specifične zakonitosti.
Najvažnija ustanova civilizovanog društva čija je uloga da zaštiti društveni poredak i usmerava društvene
procese jeste
država
. Ona se zasniva na vlasti koja je osnov njenog funkcionisanja. Cilj svake vlasti je da
obezbedi stabilnost i napredovanje jedne države. Jedan od oblika vlasti države jeste
državna uprava
.
1
Čarls Robert Darvin (1809 - 1882) je bio britanski naučnik koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi
životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije – http://sr.wikipedia.org
2
Fridrih Engels (Friedrich Engels) (Barmen, 28. septembar 1820. - London, 5. avgust 1895.) je bio nemački sociolog, filozof i
revolucionar. Engels je sa Karlom Marksom napisao Manifest komunističke partije. Nakon Marksove smrti, Engels je uređivao
drugu i treću knjigu Kapitala – http://sr.wikipedia.org
____________________________________________________________________________________
Nastavna baza Lapovo
17.07.2025.
Visoka Poslovna Škola Čačak
5
DRŽAVNA UPRAVA –
POJAM, MESTO, ULOGA...
RAZVOJ DRŽAVE I DRUŠTVENE MISLI, I NASTANAK SOCIOLOGIJE
Sociologija je relativno mlada nauka. Kao posebna društvena nauka nastala je sredinom XIX veka.
Međutim, to ne znači da i pre pojave sociologije nije bilo određenih razmišljanja o društvu i pojavama u
njemu. Istorija socijalne misli pokazuje da su od najranijih perioda postojala određena razmišljanja o
društvu. Karakteristično je za ta učenja da nisu bila celovita i koherentna, već parcijalna sa mnogo
primesa subjektivizma. Ipak pojedina parcijalna razmišljanja i pojedine ideje iz najranijeg perioda razvoja
ljudskog društva i danas zadivljuju svojom zrelošću i ubedljivošću.
Prvi period društvene misli vezuje se za antički period. Razvoj društvene misli u tom periodu išao je
različito i neravnomerno. Najznačajnije rezultate u proučavanju društva postigli su takozvani
sofisti
3
,
Platon
,
Aristotel
, kao i pripadnici stojičke i epikurejske škole.
Sofisti
suvojim razmišljanjima pokrenuli niz pitanja relevantnih sa društvenog aspekta. Najznačajnije
rezultate su postigli baveći se državom i religijom. Sofisti su prvi stvorili takozvanu ugovornu teoriju o
nastanku države. Po njima prvobitno stanje u kome ljudi žive je „prirodno stanje“. To stanje karakteriše
jednakost, sloboda, sreća za sve. Kasnije, baš zbog te potpune ravnopravnosti i neograničene slobode
dolazi do neprekidnih sukoba i borbi između ljudi, tako da niko nije bio siguran za svoj opstanak i za
svoja dobra. Zbog toga ljudi stvaraju dogovor kojim svesno i dobrovoljno ograničavajku svoja prava i
slobode i stvaraju državu. To je bila idealistička koncepcija, jer nastanak države objašnjava voljom ljudi,
a ne objektivnim okolnostima. Ali i takva, ona je vršila značajan uticaj o nastanku države. Iako su sofisti,
„učitelji mudrosti“ razvijali idealistički pogled na svet, oni su imali velike zasluge za kasniji nastanak
sociologije. Njihova učenja data u obliku teorije društvenog ugovora, teorije sile, prirodne teorije i dr.,
inspirativno su delovala na veliki broj mislilaca i nastanak niza teorija.
Platon
4
, grčki filozof, poznat je po radovima
Država
i
Zakoni.
U
svojim radovima nastojao je da teorijski objasni brojne socijalne i
ekonomske probleme tog doba. Ušao je u istoriju socijalne misli po
svom učenju o državi koje je izložio u istoimenom radu. On je
tvorac koncepcije idealne države, koja predstavlja idealizaciju
postojećeg društvenog sistema. On najpre dokazuje da je država
nužnost, da bi ljudi morali da se organizuju u okviru nje ukoliko žele
da zadovolje svoje raznovrsne i mnogobrojne potrebe. Dalje, on
smatra da se to najbolje može ostvariti u okviru države koja je
organizovana na najbolji, idealan način. Po njemu idealna država, za
koju sam kaže da ne postoji, ali da bi ljudi mogli da je stvore, ako
budu vaspitavani u određenom pravcu, bila bi ona koja ima tri
staleža. Prvi stalež treba da čine najmudriji - filozofi
5
. Njihov
zadatak je da uređuju društvo, da donose propise, da vaspitavaju
ljude i sl. Njihova glavna
Raffaello Sanzio - Platonova freska
osobina je mudrost. Drugi stalež bi trebalo da čine ratnici, a zadatak
im je da štite državu. Glavna osbona im je hrabrost. I treći stalež bi trebalo da čine proizvođači (seljaštvo
trgovci, zanatlije i dr.). Njihova glavna osobina je poslušnost i radinost. Svaki stalež treba da radi ono za
3
Sofisti – ideolozi robovlasničke demokratije u V veku pre nove ere. Prvi putujući učitelji koji su bili za to plaćeni i kojima je
to bila jedina profesija. Zbog toga se sofisti smatraju prvim intelektualcima (ako uzmemo definiciju reči po kojoj je
intelektualac osoba koja živi od prodaje svog znanja) – http://sr.wikipedia.org
4
Platon (grčki Πλάτων), rođen 427. pne. u Atini; umro 347. pne.) isto tu, bio je neizmerno uticajan starogrčki filozof, Sokratov
učenik, a Aristotelov učitelj, i osnivač Akademije u Atini – http://sr.wikipedia.org
5
Filozof – čovek koji se bavi filozofijom - kritičko razmatranje fundamentalnih ljudskih verovanja kroz sistematsku analizu
osnovnih elemenata koncepata kojima se potkrepljuju takva verovanja – http://sr.wikipedia.org
____________________________________________________________________________________
Nastavna baza Lapovo
17.07.2025.
Visoka Poslovna Škola Čačak
7
jer je bilo u korespodenciji sa tadašnjim vremenom – nastalo je kao proizvod tadašnjeg opšteg načina
mišljenja, a svojim pojedinim postavkama je i afirmisalo takvo
shvatanje.
Drugi veliki mislilac i najistaknutiji predstavnik sholastičke filozofije
poznog srednovekovnog perioda bio je
Sv. Toma Akvinski
9
. Za
razliku od Sv. Augustina koji je živeo na početku feudalizma, on je
živeo i pisao u periodu razvijenog feudalizma. U svom učenju on
objedinjava ideje Sv. Augustina sa nekim elementima Aristotelovih
shvatanja. On ima i svoje originalne ideje. To se posebno vidi u
njegovom učenju o državi i o čoveku kao političkoj, a on dodaje, i
kao društvenoj životinji. Po njemu, čovek je jedina među životinjama
koja je obdarena razumom, a koja nije u stanju da živi sama, već
jedino u zajednici sa drugim ljudima. Istučući tezu da je država božija
tvorevina i da je nepromenljiva, večna, on postaje apologeta
feudalnog društvenog sistema za koji takođe kaže da je večit i
nepromenljiv. Ali ne samo država, već i privatna svojina, prirodno
pravo i niz drugih kategorija po njemu nastaju kao rezultat božije
volje. Bio je veliki pobornik hrišćanske crkve. Smatrao je da ona
Sv. Toma Akvinski
treba da ima najveću vlast u zemlji. Bio je ne samo protiv socijalne
ravnopravnosti i staleške jednakosti, već i za oštro kažnjavanje svakog učenja koje bi bilo protiv crkve.
U odnosu na srednji vek, u novom veku su nastale krupne promene. Saznanja nastala na bazi krupnih
otkrića pokazala su neodrživost srednjevekovnih teorija, njihova tumačenja društva i pojava u njemu.
Pripadnici nove klase - buržoazije
10
, traže ne samo ekonomsku, već i političku, pa i opštu ljudsku
emancipaciju. Zato je trebalo stvoriti novu praksu, ali i nove ideje koje će je tumačiti. Stari, mistifikovani
i dogmatizovani feudalni način razmišljanja koji se zasniva na „večitim istinama“ ruši se i napušta. To
naročito dolazi do izražaja u periodu humanizma i renesanse.
Jedan od prvih mislilaca tog perioda koji uvodi novi način mišljenja bio je
Nikolo Makijaveli
11
. Najznačajniji radovi su mu „Rasprava o prvih deset
knjiga Tita Livija“ i „Vladalac“. Suprotno dotadašnjem sholastičkom,
teološkom, mistifikovanom, on uvodi slobodan način mišljenja. Makijaveli
je izraziti ateista i odbacuje sva crkvena učenja. Smatra da je besmislena
tvrdnja da je Bog stvorio društvo. On, međutim, ne proučava društvo u
celini, već se bavi pojedinim parcijalnim pitanjima: država, poitička vlast i
sl. Dosta pažnje posvećuje faktoru sile (njegova čuvena izreka je da „cilj
opravdava sredstvo“). Po njemu sve se zasniva na sili: država, pravo, vlast,
i smatra da državu nije stvorio Bog, već da je nastala primenom sile. Čovek
mora da se služi silom da bi osvojio ili očuvao vlast. Njegov „Vladalac“
predstavlja najotvoreniju analizu borbe za osvajanje političke vlasti. On tu
otkriva motive koji čoveka guraju u borbu za osvajanje vlasti. Po njemu to
je karakter ljudske psihe sa jedne i sreće sa druge strane. Takvo tumačenje
Santi di Tito - Niccolo Machiavelli
ima pretežni idealistički i individualno-psihološki karakter.
U grupu mislilaca koji društvo i pojave u njemu objašnjavaju faktorom sile spada francuski pisac
Žan
Boden
12
. On je za sociologiju značajniji od Makijavelija, jer daje celovitu sliku o razvoju države i društva.
9
Toma Akvinski (oko 1225. – 7. mart, 1274.) je bio italijanski katolički filozof, mističar i teolog sholastističke tradicije –
http://sr.wikipedia.org
10
Izraz buržoazija (francuski: bourgeoisie) u najširem i najstarijem smislu je opisivao građanstvo, odnosno građansku klasu u
feudalnim, a kasnije i kapitalističkim društvima. U tu grupu su se uključivali svi stanovnici srednjevekovnih gradova koji nisu
pripadali feudalnom plemstvu, ali su pak uživali slobodu i druge privilegije kojih su bili lišeni kmetovi – http://sh.wikipedia.org
11
Nikolo Makijaveli (ital. Niccolò Machiavelli; 3. maj 1469. – 21. jun 1527.) je bio italijanski politički filozof tokom renesanse
– http://sr.wikipedia.org
12
Žan Boden (franc. Jean Bodin; 1530. – 1596.) je bio francuski pisac, politički filozof, član parlamenta u Parizu i profesor
prava u Tuluzu. Najviše je poznat po svojoj teoriji suvereniteta – http://en.wikipedia.org
____________________________________________________________________________________
Nastavna baza Lapovo
17.07.2025.
