последице по живи свет,важна је њихова еколошка улога у природном обнављању
шумских и других вегетационих подручја. У заштити од шумских пожара важно је
предузети све мере да до пожара не дође, брзо их открити и брзо их угасити.
Стратегија борбе против шумских пожара подразумева њихову превенцију, рано
откривање и сузбијање,самим тим и развијање средстава за ефикасну борбу против
ове врсте природне катастрофе.
2. Врсте и облици шумских пожара
Постоји више типова шумских пожара као и прелазних облика из једне у другу
врсту шумских пожара. Основне врсте шумских пожара су следеће: високи шумски
пожари или пожари крошњи дрвећа,средњи шумски пожари када у пожару
учествује ниско грање и дебла,ниски шумски пожари где гори приземни и подземни
слој шушња,трава и грмље и комбиновани шумски пожар када ова природна
катастрофа прелази из ниских слојева у високе пожаре или пожаре крошњи дрвећа.
Високи шумски пожар или пожар крошњи јавља се у свим састојинама и
лишћарским и четинарским,али је најопаснији уколико обухвата четинарске
састојине. Ова врста пожара настаје у сушним деловима године. Да би се могао
ширити потребно је да постоје ниски или приземни шумски пожар и ветар. Тада
дрво четинара у потпуности изгори. Брзи високи пожари јављају се при јаком
ветру,а могу се распростирати у скоковима и преко ниских пожара.
1
Брзина скокова
овог пожара зависи искључиво од брзине ветра. Облик површине пожара је
истегнут у смеру кретања ветра,а дим је нешто тамнији.
2
Ова врста пожара у
потпуности уништава биљни и животињски свет на подручјима која захвати.
Средњи шумски пожар или приземни шири се по запаљивом покривачу тла.
Приземни пожар може бити брз или стабилан. Брзина којом се пожар развија
зависи од ветра и влажности горивог материјала. Код брзог пожара гори запаљиви
1
?
Бранко Бертовић,Основе заштите шума од пожара,Центар за информације у
публицитет,Загреб 1987,стр.186-187
2
?
Јован Ињац,Средства за гашење са тактиком гашења пожара,Виша школа
унутрашњих послова,Београд 1995,стр.66-68
4
покривач,отпало лишће,иглице четинара,суве гранчице при чему обгори само
корење и кора дрвета. Приземни шумски пожар може ићи и по неколико пута по
истој површини. Месни рељеф утиче јако на развој пожара.
Ниски шумски пожари јављају се код шума са дебљим слојем простирке на
земљи и до двадесет центиметара која је добро осушена. Код ове врсте пожара се
ствара велика количина међусобно одвојених жаришта чије гашење је прилично
тешко. Карактеристике великих пожара су појава у време сушних летњих раздобља,
високог интензитета стварања топлоте и др. Ови пожари угрожавају насељена
подручја и комуникације. Ова врста пожара убраја се у еколошке катастрофе,јер у
потпуности уништава корење дрвећа након чега је дрвеће трајно онеспособљено.
Након неколико месеци може избити на површину и претворити се у другу врсту
пожара.
Комбиновани шумски пожари најчешће настају од подземних пожара који се
уврте дубоко у тло и месецима остају непримећено активни. Такав пожар уколико
дође на површину веома брзо еволуира у приземни,а приземни у високи шумски
пожар. Комбиновани шумски пожари дешавају се по правилу само лети када су
повољни временски услови са хроничним недостатком влаге у тлу.
3
Облици шумских пожара према фазама развоја су следећи:
Почетни шумски пожар
Растући шумски пожар
Потпуно развијени пожар (разбуктала фаза)
Живо згариште
Код почетног шумског пожара гашење је изузетно лако пошто су овим пожаром
обухваћени мањи комплекси земљишта и земног покривача.
Растући шумски пожар је фаза проширења обично уз помоћ ветра и брзина
његовог гашења зависи од много фактора као што су брзина ветра,влажност
горивог материјала и ваздуха.
3
?
Веселиновић М,Миленковић С,Превенција шумских пожара,Приручник за
едукацију тренера,Институт за шумарство,Београд 2007,стр.63-67
5
читав медитеран изузетно угрожено подручје. У задње време јавља се и
пироманија. Пироманија је стање свести када човек добија неодољиву жељу за
намерним паљењем материјалних добара. Ово је врста болести која се лечи у
специјализованим установама.
Након гашења шумских пожара остају далекосежне последице на човекову
животну средину. Ове последице оцртавају се на више аспеката и то:
Промена целокупног амбијента и стварање голети
Педолошке промене
Појава ерозије тла,клизишта и бујичних поплава
Промена биљних и животињских врста на опожареном земљишту
Негативан утицај на животну околину гарежи и хемијских супстанци које
спира вода и путем сливних подручја дистрибуира даље у велике
акваторијуме.
Ови елементи директно уништавају целокупну флору и фауну. Поред тога они
утичу негативно на здравље човека и повећавају број штетних инсеката и гљива у
суседним састојинама. Ове природне катастрофе стварају огромне материјалне
штете целокупној привреди почев од туризма па до дрвне индустрије.
Обично после уништавања педосфере долази до ерозије тла, јер је смањена
плодност а обично и уништен целокупни биљни покривач.
5
После ерозије
неопходно је да прође и више стотина година како би се формирао земљишни слој.
Једини лек за ерозију је снажан биљни покривач на земљишту који би успорио
кретање воде и зауставио разношење земљишта.
Највеће последице код шумских пожара остављају гареж и хемијске супстанце као
продукт пожара и хемијске супстанце које се употребљавају за гашење шумског
пожара. Ове материјале на опустелом тлу веома брзо спира киша. Путем сливова
ове нежељене материје дистрибуирају се даље у веће водотокове и угрожавају
читаве регионе. Један део хемијских супстанци доспева и у водоводе угрожавајући
тако здравље људи на широм подручју.
5
?
Бранко Бертовић,Основе заштите шума од пожара,Центар за информације и
публицитет,Загреб 1987,стр.104-115
7
