Sadržaj:
Uvod.....................................................................................................................................2-3
1. Pojam brokerskih društava (kuća).........................................................................................4
2. Osnivanje brokerskih društava (kuća)...............................................................................4-5
3. Brokerska delatnost..........................................................................................................6-12
3.1 Osnovno značenje i vrsta brokerske delatnosti.....................................................6-7
3.2 Rizici poslovanja brokerskih kuća i njena kapitalna adekvatnost.........................7-8
3.3 Organizacija brokerskih kuća...............................................................................9-12
4. Usluge brokerskih kuća.......................................................................................................13
5. Dozvola za obavljanje delatnosti brokerskih kuća..........................................................14-15
6. Brokerske kuće u Srbiji i njihove usluge........................................................................16-21
6.1 Dunav Stockbroker...........................................................................................16-18
6.2 Delta Broker…………………………………………………………………18-19
6.3 M&V Investments…………………………………………………………....20-21
7. Brokerski poslovi u bankama…………………………………………………………..22-33
7.1 Kastodi banke…………………………………………………………….....24-25
7.2 Brokerski poslovi u komercijalnoj banci…………………………………..25-27
7.3 Brokerski poslovi u AIK banci………………………………………….….27-28
7.4 Brokerski poslovi u Uni kredit banci……………………………………….28-29
7.5 Brokerski poslovi u banci Inteza……………………………………………29-33
8. Zaključak………………………………………………………………………………….34
1
Literatura.............................................................................................................................35
2
Imajući u vidu činjenicu da brokerski poslovi mogu da se obavljaju i u bankama koje
imaju dozvolu Komisije za hartije od vrednosti u drugom delu izlaganja sam objasnio način
na koji se brokerski poslovi obavljaju u bankama i svu njihovu složenost. Na početku
izlaganja ovog dela naveo sam uslove koji moraju da budu ispunjeni da bi se brokerski
poslovi obavljali u bankama, kao i tri osnovna oblika organizovanja brokerskog poslovanja u
bankama: filijala sa statusom pravnog lica, čiji bi osnivač odnosno akcionar bila banka,
filijala bez statusa pravnog lica i poseban sektor u organizaciji banke. Radi boljeg
razumevanja ovog termina naveo sam kao primer brokersko poslovanje u nekim od naših
najpoznatijih banaka kao što su Komercijalna banka, AIK banka, Uni Kredit banka, banka
Intesa, i u okviru tog dela posebno objasnio usluge koje one pružaju na nasem tržištu.
4
1. Pojam brokerskog društva
Brokersko društvo je pravno lice koje je organizovano u formi akcionarskog društva radi
obavljanja delatnosti na organizovanom tržištu hartija od vrednosti u skladu sa zakonom kojim
se uređuje tržište hartija od vrednosti i drugih finansiskih instrumenata.
1
Delatnosti brokerskog društva ne mogu se obavljati bez dozvole za obavljanje tih delatnosti
na organizovanom tržištu hartija od vrednosti koju daje Komisija za hartije od vrednosti.
Komisija za hartije od vrednosti vodi registar izdatih dozvola za obavljanje delatnosti brokerskog
društva.
2. Osnivanje brokerskog društva
Brokerska društva osnivaju pravna i fizička lica po sistemu dozvole-dozvole za rad koju daje
Komisija za hartije od vrednosti.
U državama članicana Evropske unije važi sistem državne dozvole. Da bi se uspostavilo
unutrašnje tržište hartija od vrednosti na nivou Evropske unije na kojem bi svi trgovci bili
ravnopravni bez obzira na razlike u nacionalnim pravima njenih članica, bilo je nužno da se
uspostavi sistem izdavanja jedne dozvole sa važnošću u svim članicana unije, kao i sistem
jedinstvenog pravnog uređivanja poslovanja na celom tržištu unije. Reč je o sistemu jedinstvene
dozvole, koji predpostavlja da lice koje se bavi trgovinom hartija od vrednosti ili pružanjem
usluga u toj trgovini, mora da stekne dozvolu samo od države u kojoj ima registrovanu delatnost
( sedište pravnog lica, odnosno prebivalište fizičkog lica). Tako stečene dozvole se priznaju u
svim članicama unije.
Ovaj sistem se zasniva na četiri mere: 1- Jedinstvena dozvola, 2- Minimalni uslovi
poslovanja, 3- Nacionalni tretman u domaćoj državi, 4- Nadzor države porekla.
2
U osnivanju brokerskih društava zakonodavac utvrđuje minimalni novčani osnovni kapital
za ovo društvo (od 50 000-300 000 eura u dinarskoj protiv vrednosti), u zavisnosti od vrste
delatnosti za koju se registruje, i zahteva da taj kapital bude u celosti uplaćen pre registracije
društva. Društva moraju da ispunjavaju zakonske uslove u pogledu kadrovske i organizacione
osposobljenosti i tehničke opremljenosti. Ukoliko su ispunjeni svi formalni i materijalni uslovi
za obavljanje delatnosti brokersko dilerskog društva, Komisija za hartije od vrednost je dužna da
donese rešenje o izdavanju dozvola za obavljanje delatnosti u roku od 30 dana od dana prijema
zahteva.
5
4. Brokerska delatnost
3.1 Osnovno značenje i vrsta brokerske delatnosti
4
Pojam broker ima dva značenja: individualno, koje se odnosi na lice koje obavlja datu
delatnost i institucijonalno, koje se odnosi na firmu odnosno posredničku instituciju.U
individualnoj definiciji, broker je lice ovlašćeno za zaključivanje berzanskih poslova.
Individualni pristup je definisan sa dva ključa:
-
Profesionalni – individua koja se bavi brokerskim poslom mora posedovati izvesni
cenzus znanja i veština koji se po konvencijama ili po zakonima smatra dovoljnim. Ovaj
uslov se dokazuje posedovanjem certifikata o položenom stručnom ispitu koji dokazuje
potreban nivo stručnosti.
-
Etički – ovaj cenzus se ispunjava garancijom časnih pripadnika iste profesije ili
dokazom da lice koje radi na tim poslovima nije osuđivano za delikte u ovoj oblasti.
Pristup firme brokerskoj delatnosti uslovljen je postojanjem određenog broja individualnih
brokera sa jedne i postojanjem kapitalnog cenzusa sa druge strane. Minimalni kapital koji
brokerska firma mora posedovati u raspoloživom obliku ( čiju visinu definiše nacionalno
regulatorno telo) služi za zaštitu klijenata od šteta koje može, namerno ili nenamerno,
prouzrokovati sam broker.
Osnovna funkcija brokerske firme je prihvatanje i izvršavanje naloga klijenata. Nalog se
izvršava na berzi ili na OTC tržištu. Zavisno od toga da li jeste ili nije član berze brokerska firma
može biti ili komisioni ili berzanski broker.
Komisioni brokeri su ili pojedinci koji su zaposleni u firmama članicama berze ( i koji
izvršavaju naloge za firmine klijente na parketu berze) ili nezavisna brokerska kuća koja nije
član berze. Nalozi za kupovinu ili prodaju primaju se u filijalama brokerske kuće gde
individualni brokeri, po prijemu tiketa tiketa ( order ticket) prosleđuju nalog brokeru na parketu
berze. Ova druga grupacija brokera se nazivaju berzanski brokeri i oni primaju naloge i
izvršavaju ih, ili pokušavaju da ih izvrše. Ukoliko se transakcija izvrši, broker podnosi izveštaj o
izvršavanju u odeljenju za naloge brokerske kuće iz koje je nalog i dobijen. Brokerska kuća
zatim obaveštava komisionog brokera o ishodu izvršenja naloga. Na kraju ovog ciklusa, broker
podnosi izveštaj o transakciji svom klijentu.
7
