Семинарски рад: Процес доношења стратегијских одлука
1
Семинарски рад: Процес доношења стратегијских одлука
4
1. ПОЈАМ СТРАТЕГИЈЕ
Појам стратегија се појављује у економији и пословној економији средином 20
вијека. Ријеч стратегија води поријекло од грчких ријечи „stratos“ - војска и „ago“-
водити. Појам је преузет из војне терминологије и односи се на вјештину успјешног
вођења ратних операција. Она значи осматрање непријатеља, координирање
сопствених активности и тражење начина да се надмудри непријатељ.
Од средине вијека појам стратегије се користи у области менаџмента и везује се
за одређени тип одлука које менаџери доносе, а оне најчешће имају дугорочну
оријентацију, везане су за стицање предности над другима и за одређено подручје
пословне активности, захтјевају ангажовање најширих ресурса, под великим су
утицајем вриједности, норми и очекивања широког круга
stakeholdera
1
. Стратегијске
одлуке су повезане са општим правцима и дугорочном политиком док су тактичке
одлуке везане за краткорочне и дневне функције. Постоје два приступа дефинисању
стратегије: старији и новији.
Старији су доминирали 60-тих година. Питер Дракер је дао свој допринос у
књизи „
Пракса менаџмента
“ и направио разлику свих одлука које менаџери доносе на
стратегијске и тактичне. Алфред Чендлер сматра да стратегију треба посматрати као
одређивање основних дугорочних циљева и задатака предузећа и дефинисање курса
акције и алокације ресурса неопходних за остваривање постављених циљева. У свом
даљем раду анализирао је однос стратегије и структуре за који је тврдио да мора бити
двосмјеран. Кенет Ендрјуз види стратегију као скуп одлука којима организација
дефинише циљеве, сврху постојања и планове за остваривање циљева. Стратегија
представља шаблон за постизање успјеха. Он истиче и да је стратегија предузећа
резултат одређеног организационог процеса који се не може одвојити од структуре,
понашања и културе предузећа.
Игор Ансоф стратегију посматра у контексту односа организације и њеног
окружења. Он тврди да стратегија представља једну од одлука којима се усмјерава
1
Stakeholder
je особа која жели имати за увид у финансијске извјештаје неког подузетника због
тога што је заинтересована за успјешност његовог пословања. Та особа може бити заинтересована за
пословање неког подузетника и због тога што пословање тог подузетника може имати посљедице на
понашање и дјеловање те особе. Уз дионичаре односно удјеличаре то могу бити нпр. радници,
вјеровници и финанцијски инвеститори, добављачи, купци производа тог подузетника, локална,
регионална или шира друштвена заједница.
Семинарски рад: Процес доношења стратегијских одлука
5
понашање организације и доприноси остваривању циљева, уважавању односа
организације и екстерног окружења али и утврђивању правила у интерним односима у
организацији.Општа оцјена старих радова о стратегији је да су аутори доста лутали да
би направили разлику између појмова стратегија и пословна политика.
Новији или ужи приступи настали су 70-80-их година 20. вијека. По овој групи
стратегија се посматра као специфичан начин за остваривање циљева. Сваки циљ може
да се оствари на више начина. Стратегија подразумјева тражење начина за њихово
остваривање гдје се узимају у обзир фактори из организационог окружења и интерних
могућности. Стратегија је један начин за остваривање циљева предузећа. Стратегија
помаже у избору најбољег пута ка остваривању тих циљева пословања.
Стратегијске одлуке одређују свеукупни правац у коме се креће предузеће у
зависности од промјена у окружењу. Стратегију не треба везивати за само важне и
значајне одлуке. Основни елементи стратегије су:
производно - тржишна оријентација,
конкурентска предност (начини на које ће предузеће бити боље од
других),
синергија (коришћење заједничких ефеката) и
флексибилност (прилагођавање).
1.1. Формулисање стратегије
Сам појам стратегија настао је веома давно, још у старој Грчкој, гдје је
означавао војсковођу, па одатле произилази значење да представља начин борбе за
остварење циљева рата. Прве дефиниције овог појма које одговарају привредним
условима јавиле су се 60-их година. У њима је, у складу са својим поријеклом, ријеч
стратегија представљала способност предвиђања будућих посљедица одлука донесених
данас, уз коришћење логике. Значи, стратегија је пословна одлука којом се дефинишу
базични начини остваривања циљева. Да би предузеће остварило своје циљеве,
неопходна је добра визија жељених постигнућа, као и поставка одговарајућих циљева,
па се иде на избор стратегије која ће омогућити остварење на најбољи начин. На избор
стратегије утиче велики број фактора: почев од власника, менаџера и запослених, па до
