Univerzitet u Beogradu
TEHNIČKI FAKULTET U BORU
ODSEK ZA MENADŽMENT
Seminarski rad
Predmet:
Osnovi sociologije
Tema
:
Metode prikupljanja, sredjivanja i
klasifikacija podataka
Profesor: dr Milovan Vukovic Student: Marina Mitrovic 169/13
Asistent: Danijela Voza
1
S A D R Ž A J
:
1. UVOD ……………………………..…………………………………....…3
2.
Posmatranje
.. ..................................…..………………………………....4
3.
Ispitivanje
......................................
.
.…......................................................5-7
4.
Eksperiment
…............................................................................................7-8
5.
Statisticki metod
..................….................................................……......8-9
6.
Analiza sadrzaja
....................................................................................9-10
7.
Sociometrija
.........................................................................................10-11
8.
Klasifikacija i merenje
....................................................................11-12
9.
Tehnike skladiranja
......................................................................... 13
10.
Izbor metode ispitivanja
..................................................................13
11. ZAKLJUČAK …………………………........…………………….......…14
12. LITERATURA ...........................................................................................15
2
2. Posmatranje
Metod posmatranja je univerzalan i koriste ga sve nauke, prirodne i drustvene, radi prou
cavanja podataka. Metod posmatranja ima znacajnu ulogu u sociologiju,psihologiju itd.
Svakodnevna , obicna posmatranja svakog coveka mogu da budu namerna i nenamerna.
Nisu sistematska,planska,unapred osmisljena,nemaju odredjeni cilj. To je takoreci usputno
posmatranje.
Naucno posmatranje je potpuno drugacije, i bitno se razlikuje od svakodnevnog. Ono ima
unapred odredjeni cilj,isplaniran svaki detalj.
Posmatranje se zasniva na prikupljanju informacija i cinjenica na osnovu perceptivnih
sposobnosti jednog ili vise subjekata. Ipak,trebalo bi praviti razliku izmedju opazanja i
posmatranja. Dok je opazaj usputni utisak, kod posmatranja se radi o organizovanoj
aktivnosti subjekata.
Posmatranje se moze izvesti na jednostavnije ili slozenije nacine. U tom smislu, uglavnom
se prepoznaju cetiri oblika posmatranja:
1.
Neposredno posmatranje
- (Neposredno posmatranje: Istrazivac sam prati i notira
osnovne promene na posmatrackoj pojavi ili procesu)
2.
Posredno ispitivanje
- (Posredno ispitivanje: Istrazivac koristi arhivsku gradju bilo da
se posmatranje odnosi na proslost ili sadasnjost)
3.
Klinicko posmatranje
- (Klinicko posmatranje: Je produzetak neposrednog
posmatranja preko posmatranja konkretnih slucajeva)
4.
Posmatranje sa ucestvovanjem
- (Posmatranje sa ucestvovanjem: Istrazivac preuzima
neke od uloga subjekata koje posmatra).
Od pomenuta cetiri oblika, posmatranje sa ucestvovanjem je najznacajnije i najosetljivije
za koriscenje.
Izlozena klasifikacija oblika posmatranja zasniva se na dva podkriterijuma:
(1)
Neposrednosti
(posredno i neposredno posmatranje) i (2)
Ucescu samog istrazivaca.
4
U sprovodjenju posmatranja kao istrazivacke tehnike potrebno je , ocigledno ciniti
odredjene izbore davanjem odgovora na pitanja tipa: da li treba sprovesti posredno ili
neposredno posmatranje, labaratorijsko ili terensko itd.
Takodje se posmatranje deli na
humano
i mehanicko
posmatranje.
3. Ispitivanje
Ispitivanje je metoda prikupljanja empirijskih podataka posredstvom iskaza, prvenstveno
usmenih, ali i pisanih, koje daju ispitanici.
Ispitivanje se moze vrsiti upitnikom,intervjuom i anketom.
Intervju je usmeni razgovor izmedju ispitanik,upitnik je pismeno razradjeni intervju dok
anketa predstavlja postupak u okviru ispitivanja,predstavlja kombinaciju intervjua
(upitnika) i uzoraka, Uzorak je deo neke populacije, odnosno skupa koji se uzima u cilju
nekog ispitivanja.
Anketa
Anketa je danas u svetu, kao metod prikupljanja podataka, a posebno cinjenica i misljenja,
veoma zastupljena i koristi se u kombinacijama sa intervjuom, odnostno upitnikom.
Cilj ankete je da se dodje do informacija koje su strucne,a odnose se na stavove,
misljenja,verovanja,ubedjenja,sistem vrednosti.
Informacije koje su sakupljene kroz postupak anketiranja omogucile su sticanje novih
saznanja o istrazivackom problemu davanjem njegovog opisa (sto je najcesci
slucaj),njegovim razumevanjem, i ukoliko je i to moguce, utvrdjivanjm uzrocno-
posledicne veze i odnosa.
Pitanja moraju biti sazeta, kratka, jasna, nedvosmislena. Anketa bi trebalo da sadrzi oko
tridesetak pitanja,i to knjizevnim jezikom. Treba voditi racuna o formi ankete, vrstama
pitanja i redosledu.
5
