Одсек: ПОРЕЗИ И ЦАРИНЕ
Смер: ЦАРИНСКО ПОСЛОВАЊЕ
Д
И
П
Л
О
М
С
К
И
Р
А
Д
Назив теме:
Царински поступак: С Т А В Љ А Њ Е Р О Б Е
У С Л О Б О Д А Н П Р О М Е Т
Назив робе: Обрађене греде, 4-8m, од четинара
и даске 24mm, III класа 3-4m
Тарифни број: 44071098 00 00
Ментор: Студент:
Број досијеа:
Београд, 2010.
С А Д Р Ж А Ј
I
УВОД...................................................................................................
1. ЦАРИНСКИ СИСТЕМ И ЦАРИНСКО ПОСЛОВАЊЕ....................
2. ХАРМОНИЗАЦИЈА ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА СРБИЈЕ
СА СИСТЕМОМ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ И СВЕТСКЕ
ТРГОВИНСКЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ.........................................................
3. КОМПЛЕКСНОСТ ЦАРИНСКОГ СИСТЕМА Р СРБИЈЕ...............
4. ЦИЉ И СВРХА ИЗРАДЕ ДИПЛОМСКОГ РАДА..............................
II ПРОЈЕКАТ ДИПЛОМСКОГ РАДА.................................................
1. ТЕЗЕ ЗА ИЗРАДУ ТЕМЕ ДИПЛОМСКОГ РАДА..............................
III СТАВЉАЊЕ ЦАРИНСКЕ РОБЕ У СЛОБОДАН ПРОМЕТ......
1. ПОСТУПАК СА РОБОМ ПО ПРЕЛАСКУ ЦАРИНСКЕ
ЛИНИЈЕ.....................................................................................................
2. ПОДНОШЕЊЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ И ДРУГИХ
ПРОПИСАНИХ ИСПРАВА.....................................................................
3. ПРИЈЕМ ЈЦИ И ДРУГИХ ПРОПИСАНИХ ИСПРАВА....................
4. ПРЕГЛЕД РОБЕ.......................................................................................
5. ОБРАЧУН ЦАРИНЕ И ДРУГИХ УВОЗНИХ
ДАЖБИНА.................................................................................................
5.1. Обрачун царине и стварних трошкова
царинских органа................................................................................
5.2. Обрачун пореза на додату вредност...............................................
6. ПЛАЋАЊЕ ЦАРИНСКОГ ДУГА И ПУШТАЊЕ
РОБЕ У СЛОБОДАН ПРОМЕТ..............................................................
IV ЗАКЉУЧАК РАЗМАТРАЊА............................................................
V ЛИТЕРАТУРА......................................................................................
Дипломски рад Стављање робе у слободан промет
I У В О Д
1. ЦАРИНСКИ СИСТЕМ И ЦАРИНСКО ПОСЛОВАЊЕ
Царина представља дажбину која се наплаћује при преласку робе преко
царинске линије. Неки аутори царину називају посредним порезом који се
наплаћује само на робу која прелази царинску линију. Царина као дажбина се
изражава у новчаном давању и има вишеструки значај у спољнотрговинској
размени. Царина представља веома значајан инструмент заштите домаће
производње и може да изазове и одређене платнобиланске ефекте.
Основне функције царинског система Србије могу се сврстати у три основне
области и то:
- заштитна
- фискална
- безбедносна функција
У прошлости, значај ових функција се мењао у зависности од пројектованих
циљева текуће економске политике и глобалне пројекције привредног развоја
земље као и других околности. У основи најзначајнија функција раније а и сада је
заштитна.
Фискална функција је свакако од великог значаја. Наиме финансирање буџета
врши се непосредно из прихода царине и то мањим делом из наплате пореза на
додату вредност и других извора.
Безбедносна функција царине се огледа у спречавању неконтролисаног увоза
робе високог ризика по безбедност земље и становништва (увоз наркотика, опасних
материја, наоружања и муниције, нуклеарног отпада, експлозива). Ова функција
реализује се кроз спрешавање илегалног увоза робе у земљу и сузбијање
кријумчарења робе и девиза. У зависности од укупног безбедносног стања у земљи
и окружењу ова функција добила је на значају нарочито у последње време због
неповољних околности условљених ратом, економским санкцијама, распадом
земље, економском нестабилношћу у земљи.
Најважнији сегмент царинске службе Републике Србије у 21. веку је
безбедносни сегмент, због настале претње од тероризма. Царинска служба
Републике Србије је обучена да одговори цвим изазовима који су испред ње.
Под појмом царинског пословања подразумевају се правна правила која
одређују како ће царински органи примењивати материјално-правна правила
којима се регулише област царинских односа и каква ће права имати они који у том
поступку учествују.
страна -
1
–
Дипломски рад Стављање робе у слободан промет
2) уређује царинске радње и поступке, као и права и обавезе лица и царинског
органа, који из тих радњи и поступака проистичу;
3) примењује се јединствено на целом царинском подручју Републике Србије,
осим ако није другачије прописано овим законом, другим законом или
међународним споразумом који је потврдила Република Србија.
Царински прописи обухватају:
1) овај закон и прописе донете на основу овог закона ради његовог спровођења;
2) Закон о царинској тарифи и прописе донете ради његовог спровођења;
3) Међународне споразуме и прописе донете ради њиховог спровођења.
Закони, други прописи и мере у вези са царином, осим у службеном гласилу,
могу се објављивати и у другим средствима информисања, укључујући и
електронска средства.
Циљ закона
Члан 2.
Циљ овог закона је:
1) заштита економских, фискалних и финансијских интереса Републике Србије;
2) заштита Републике Србије од незаконите и илегалне трговине;
3) безбедност и заштита људи и животне средине;
4) олакшавање међународне трговине.
Царински орган контролише међународни промет робе, доприносећи слободној
трговини, спровођењу спољашњих аспеката домаћег тржишта и принципа који се
односе на трговину, као и општој безбедности у ланцу трговине.
Ради обављања прописаних радњи, царински орган може вршити све контролне
радње за обезбеђивање правилне примене овог закона и осталих прописа. Ове
радње и активности могу се вршити ван царинског подручја Републике Србије само
ако је то утврђено међународним споразумом.
Царинско подручје Републике Србије
Члан 3.
Царинско подручје Републике Србије обухвата територију и територијалне воде
Републике Србије, као и ваздушни простор изнад Републике Србије и ограничено
је царинском линијом која је остоветна са границом Републике Србије.
Информационе технологије
Члан 4.
Царински орган уводи и примењује информационе технологије када је то
исплативо и ефикасно за Управу царина, као и за привреду уопште, при чему
примењује међународно прихваћене стандарде.
Информациона технологија подразумева и:
1) методе електронске трговине као алтернативу методама заснованим на
документацији;
2) електронске методе за утврђивање исправности, као и методе засноване на
документацији;
3) право царинских органа да задрже информацију за сопствену употребу, и да
размене такву информацију са другим царинским управама и свим другим
правно заинтересованим странама.
Директор Управе царина (у даљем тексту директор) одређује услове под којима
привредни субјекти могу да се обраћају Управи царина електронским путем.
страна -
3
–
