Sadrzaj:
Uvod
………………..…………………………….………….........
Grčko-persijski ratovi ili Persijski ratovi
…………......
Termopilska bitka
……………………….………………........
Strateška i taktička razmatranja
…….………………........
Tok bitke
.................................................................................
Razlika izmedju filma „300” i istorijskih cinjenica
..
Leonidina pogibija
.............................................................
Nedoumice o Leonidinom postupku
.............................
Posledice
..............................................................................
Zakljucak
..............................................................................
1
UVOD
:
Grčko-persijski ratovi ili Persijski ratovi
:predstavljaju seriju ratova od 499. godine
p.n.e. do 449. godine p.n.e., između Persijskog carstva i gradova - polisa u Grčkoj. Rat se
završio Kalijinim mirom, oko 449. godine p.n.e. Grčko-persijski ratovi trajali su pedeset
godina, sa dužim ili kraćim predasima. Sukobi su počeli kada su Grci u Maloj Aziji
pokušali da se oslobode persijske vlasti.
Persijanci u to vreme gospodarili su ogromnom prostranstvima - od reke Inda na istoku
do Siriji, Fenikije i Egipta na zapadu. Pod njihovom vlašću bili su i mnogobrojni grčki
gradovi na zapadnoj obali Male Azije
Uvod u ovaj sukob predstavlja Jonski ustanak, 500. godine p.n.e. do 494. godine p.n.e.
Grci u Maloj Aziji, pod vlašću Persije, pobunili su se protiv persijske vlasti uz pomoć
Atine i Eretrije. Kada je ustanak ugušen, 494. godine p.n.e., bilo je samo pitanje vremena
kada će Persija napasti slobodne gradove u Grčkoj. 492. godine p.n.e. persijski
vojskovođa Mardonije je potčinio Traciju i prisilio Aleksandra Makedonskog da stane na
stranu Persije. Međutim, persijska flota je teško stradala kod Atosa i Mardonije je morao
odustati od pohoda u Grčku.
490. godine p.n.e., Darije I, persijski kralj, je saznao da Hipija, bivši atinski tiranin, još
uvek ima veliku podrsku u Atini. Velik deo stanovnika Atine je bio spreman se potčiniti
persijskoj vlasti u zamenu za oprost zbog učestvovanja u Jonskom ustanku. Darije I je
poslao velike snage da zauzmu Eretriju. Atinjani su pozvali u pomoć Spartu, a sami
krenuli prema Eretriji. Eretrija je zauzeta nakon devet dana opsade. Ipak, Atinjani su
katastrofalno porazili Persijance u bitci kod Maratona, 490. godine p.n.e. Zatim je stigla i
spartanska vojska, ali su Persijanci već pobegli sa brodovima.
480 p.n.e. Kserks I, koji je nasledio Darija I, je pripremio veliku ekspediciju za
2
pohod na Grčku. Persijanci su diplomatijom osigurali predaju velikog dela srednje
Grčke:Tesalija, Argos, Delfi i dr. Grci su zauzeli položaj kod Termopila, a mornarica kod
rta Artemizij. Pomorska bitka kod Artemizija, 480. godine p.n.e., završila se bez
strateškog rezultata uz velike gubitke sa obe strane.
U isto vreme u bitci kod
Termopila
, Persijanci su uspeli, usprkos velikim gubicima,
proći strateški važan prolaz. Persijanci su sad kontrolisali Egejsko more, jug Grčke sve
do Atike te su zauzeli napuštenu Atinu i spalili je. Međutim, Grci su katastrofalno
porazili Persijance u pomorskoj bitci kod Salamine, 480. godine p.n.e. Ova bitka znači
prekretnicu u ratu. Do tog trenutka Persijanci su imali prevlast i na moru i na kopnu.
Persijanci su tu izgubili većinu brodova. Kserks I se sa preostalim brodovima vratio u
Aziju dok je Mardonije sa persijskom vojskom prezimio u Tesaliji. Idućeg proleća
Mardonije je dva puta ponudio Atini separatni mir, ali je bio odbijen. Atinjani su udružili
snage sa Spartancima, koji su poslali vojno pojačanje. Grci su pobedili u bitci kod
Plateje, 479. godine p.n.e., gde je poginuo i Mardonije. Istovremeno su Persijanci
poraženi i u pomorskoj bici kod Mikale, 479. godine p.n.e. Ostatak persijske vojske na
kopnu je nakon toga napustio Grčku. Time je persjski pohod na Grčku doživeo potpuni
neuspeh.
Atinjani su postigli i dvostruku pobedu u pomorskoj bitci kod Salamine, 449. godine
p.n.e., kod Kipra. Oko 449. godine p.n.e., ili 448. godine p.n.e., atinski izaslanik Kalija i
persijski kralj Artakserks I dogovorili su Kalijin mir. To označava kraj Grčko-persijskih
1
300 ratnika Andrea Fredijani.
2
300 ratnika Andrea Fredijani.
2
4
TERMOPILSKA BITKA:
Odigrala se avgusta 480. pre Hrista između persijske vojske pod komandom Kserksa I i
saveza grčkih gradova pod komandom spartanskoga kralja Leonide. Odigrala se u isto
vreme kada je bila i pomorska bitka kod Artemizija. Oko 7.000 Grka pod komandom
spartanskoga kralja Leonide blokiralo je u uskom Termopilskom klancu u centralnoj
Grčkoj jedini put kojim je mogla da napreduje ogromna persijska vojska pod komandom
persijskoga kralja Kserksa I. Prema antičkim izvorima persijska vojska brojala se
milionima, a prema modernim procenama brojke su se kretale između 100.000 i 300.000.
Grci su sedam dana držali Termopilski klanac. Sama bitka trajala je tri dana. Puna dva
dana mnogo manja vojska pod komandom Leonide uspevala je da odbija napade
persijske vojske. Trećega dana Grk Efijalt odao je Persijancima planinski put, kojim je
deo persijske vojske zašao iza grčkih linija. Svestan opkoljavanja Leonida je raspustio
većinu snaga i ostao je u klancu sa 300 Spartanaca, 700 Tespijaca, 400 Tebanaca i nešto
drugih. Borili su dok svi nisu izginuli, uključujući i Leonidu. Osvajanje Termopilskoga
klanca dalo je Persijancima priliku da osvoje oblasti sve do Korinta, a posebno im je dalo
mogućnost napada na Atinu. Grčka mornarica se povukla do Salamine.
Pred bitku:
U vreme kada je persijska vojska došla do Grčke Spartanci su slavili Karnejske
svečanosti, a tokom toga perioda po spartanskim zakonima bilo im je zabranjeno da
ratuju. Međutim spartanski efori su odlučili da zbog vanrednih okolnosti pošalju kao
prethodnicu jednu grupu Spartanaca pod vodstvom jednoga kralja da blokira prolaz.
Ostali su trebali da odu tek nakon zavrsetka Karnejskih svečanosti. Kralj Leonida je sa
sobom poveo 300 istaknutih Spartijata, članova kraljevske garde i pored njih pomoćne
vojske iz drugih delova Lakademona.
Drugi grčki gradovi imali su slična ograničenja sa
olimpijskim svečanostima, koje su pale u to vreme, pa su i oni poslali samo prethodnice.
Na putu za Termopile spartanskoj vojsci pridruživale su se jedinice drugih grčkih
gradova i bilo je oko 5.000 vojnika u trenutku kada su stigli u Termopilski klanac. Prema
Diodorovim podacima bilo je oko 7.400 grčkih vojnika. Leonida je odabrao najuži deo
Termopilskoga klanca, kao mesto gde će se braniti. Tu se nalazio stari fokejski zid.
Leonida je saznao da postoji mogućnost da se planinskom stazom neprijateljska vojska
provuče preko planina, pa je zbog toga oko 1.000 Fokejaca rasporedio na planinu da
čuvaju stazu
5
Brojnost persijske vojske
:
Herodot tvrdi da je kopnene vojske bilo 2.641.610 vojnika,a da je bilo isto toliko
pomoćnog osoblja. Pesnik Simonid je govorio o 4 miliona Persijanaca, a Ktesija navodi
800.000 Persijanaca. Smatralo se da su Herodot ili njegovi izvori imali pristup službenim
persijskim dokumentima, ali ipak moderni istoričari smatraju da su te brojke preterane.
Smatra se da su pobednici uvećali brojke ili da su Persijanci lansirali preterane brojke kao
dezinformacije pred početak rata. Moderni istoričari smatraju da je u Kserksovom
pohodu učestvovalo 200.000 do 250.000.
4
Ognjena kapija Stiven Presfild.
5
Ognjena kapija Stiven Presfild.
4
