1. ISTORIJSKI I RAZVOJNI ASPEKT

Odnosi s javnoscu (PR),

novo ime za veoma staru delatnost. PR se definise kao skup upravljackih i

komunikacijskih aktivnoti ciji je cilj da stvore, odrze i unaprede dobre odnose s okruzenjem.

Mnogi drzavnici su platili svojom propascu zanemarivanje javnog mnenja, ili ignorisanjem sadrzaja mnenja.



kod

Plutarha

(Arhijas)

grcki pisac iz prvog stoleca nase ere, nalazi se fragment o sudbini cuvenog

vladara Arhijasa kome dok je drzao banket, glasnik doneo poruku “Treba hitno da da procitate poruku
koju sam vam doneo..” Arhijas je poruku odlozio sa strane i rekao “O poslovima sutra”. Kroz nekoliko
minuta bio je ubijen. U pismu koje je odlozio za sutra stajalo je da se sprema zavera.



Firentski politicar i mislilac

Makijavel

(XVI) i engleski filozof

Dzon Lok

(XVIII) naglasavali su da

naklonost javnog mnenja mora biti stalna briga vladaoca koja zeli da ocuva licnu bezbednost i svoju
vlast.



Bagdadski kalif

Harun al Rasid

koji je preobucen u vodonosu, prisluskivao sta se govori po

trgovinama i ulicama njegove prestonice.



Car

Kcerks

znao je da se selekcijom i smestanjem cinjenica u odgovarajuci kontekst ljudi navode na

izvodjenje pozeljnih zakljucaka. Kad bi uhvatio atinske uhode Kserks ih nije ubijao vec bi im
pokazivao svoju vojsku, njeno naoruzanje, spremnost i obucenost za borbu, pa ih pustao natrag da
pripovedaju Grcima onome sto su videli.

U nasem vremenu svako ima potrebu da se o njemu cuje promotivni glas, nezavisno od vrste delatnosti kojom
se bavi, a najveci broj poslovnih, politickih ili licnih neuspeha se moze objasniti losom komunikacijom s
okolinom. Ako vam roba ne ide dobro, ako firmu prati rdjav glas, ako su losi odnosi unutar preduzeca – to
znaci da imate los PR. U svakom preduzecu postoji odnosi s javnoscu, znali uprava za PR ili ne. Rec je o vrsti
komunikacije bez koje nema medjuljudskih odnosa. Gotovo da nepostoji ljudska komunikacija bez elementata
PR. Medjutim nije malo situacija u kojima je dobar PR, cak i kod onih koji nika nisu culi za termin PR.

Npr

seljanka   na  Kalenic   pijaci   kod   koje   kupujemo   uzicki  kajmak   i  sir,   koja  intuitivno   zna   da  od   kvalitetne
komunikacije sa potencijalnim kupcima zavisi njena pozicijia na pijaci, pa i trzisni uspeh. Ona stoga brizljivo
stvara “pozitivnu vibraciju” odnosno klimu oko sebe. Ona zna da svi ljudi nisu isti, ali da nema te osobe sa
kojom se uz malo truda nemoze ostvariti dijalog. Pored toga sto vodi racuna o izgledu, da je uredna i poziva
musterije da probaju kajmak bez obaveze da ga kupe. Na jedan nacin vodi razgovor sa decom, na drugi sa
odraslima, profesorku oslanja sa titulom i pita kad ce raspust, babu za unuka.... Stručnjaci za PR bi kazali da
ova   prodavacica   uspešno   pliva   u   onome   sto   savremena   nauka   zove   “komunikacijskom   supom”,   a   to
jeokruzenje svakog pripadnika modern civilizacije. Pr je vestina, koja se kao I druge vestine, uci treningom.

2. OD LOKALNE I REGIONALNE DO UNIVERZALNE DELATNOSTI

Odnosi sa javnoscu su prosli kroz razlicite faze razvoja, dok nisu postal nezamenljiva disciplina menadzmenta
i atraktivno profesionalno opredeljenje mnogih ljudi.
*

poznavaoci delikatnih komunikacijskih

veza savetovali su vladare kako da se procuje glas o njima kao

graditeljima piramida, tvorcima vtrova ili sakupljaca raznovrsnog blaga. Kada je

kraljica od Sabe

dosla u

posetu caru Solomonu i videla njegovo blago i gradjevine, navodno je uzviknula:“Pola toga mi uopste nije
bilo poznato”. To znaci da joj je ona druga polovina bila poznata, zahvaljujuci vestim savetnicima za gradnju
imidza.
* Domovina PR kao sistematski organizovane delatnosti su

SAD.

“Enciklopedija Britanika” belezi da je

Tomas Dzeferson

, treci americki predsednik, premijerno upotrebio termin PR u govoru u Kongresu

1807.godine, u kontekstu odnosa sa inostranstvom, to je godina u kojoj je bio zabranjen uvoz robova iz Afrike
u SAD, a engleski parlament je ukinuo posebnim zakonom trgovinu robljem. Dve godine kasnije 1809
britansko ministarstvo finasija imalo je finkciju potparola za spoljnu politiku.
* 1882. profesor

Dorman B. Iton

odrzao je studentima zavrsne godine na Jelu (SAD) predavanje pod

naslovom “PR i duznosti zakonske profesije”.

* prvo odeljenje za PR formirao je

Dzordz Vestinghaus

1889. u svojoj korporaciji. Osnovni zadatak ovog

odeljenja bio je da promovise siroke mogucnosti primene neizmenicne struje i unapredi odnose ove firme sa
vladom i medijima.
*

Edvard L. Bernejs

objavljuje 1923. prvu knjigu o fenomenu odnosa s javnosu pod naslovom

“Kristolizovanje javnog mnenja”. Iste godine on je na univerzitetu u Njujorku odrzao prvi kurs PR.
* U vreme

Frankilina Ruzvelta

koji je izmedju 1932 -1945 cetiri puta biran za predsednika, u SAD je

zabelezen najbrzi razvoj delatnosti PR, jer je ovaj drzavnik znao da za uspeh reformi neophodna podrska
dobro informisane javnosti.
*

PRSA

– americko drustvo za odnose s javnoscu osnovano u avgustu 1947 u Cikagu, cije je sediste sada u

Njujorku. Jednom mesecno PRSA objavljuje casopis “PR Journal”, najpoznatji svetski magazin za teme ove
oblasti. Posle godisnje skupstine 2000.god. PRSA je saopstila da jedino razvojno ogranicenje ove oblasti vidi
u nedovoljnom broju ljudi koji umeju da obavljaju ove poslove, koji ih je sve vise, i sve bolje su placeni.
*

IPRA

– od 1955. deluje i Mejdunarodno udruzenje za odnose s javnoscu sa sedistem u Zenevi. Ona

koordinira rad nacionalnih i regionalnih udruzenja za PR i izdaje nekoliko mesecnih, tromececnih i godisnjih
publikacija. Ujedinjene nacije dale su IPRA status medjunarodne nevladine organizacije za savetnicke
poslove.
* poseban doprinos u razvoju profesije PR daje Institut za odnose s javnoscu

IPR

sa sedistem u Londonu,

cija je osnovna delatnost komuniciranje sa raznim segmentima javnosti. Uslov za saradnju s Institutom je
prihvatanje preciznih pravila profesionalnog i etickog ponasanja.

* Za preduzeca, ustanove I pojedince na sirem jugoslovenskom prostoru, PR je relativno nova poslovna
praksa.

PR u Jugoslaviji

prema istrazivanju Milenka Djurica kao dugorocna koncipirana delatnost najpre je

uvedena u Turistickom savezu Jugoslavije, pocetkom 1952. hotel “Esplanade” u Zagrebu prva je ugostiteljska
organizacija koja je aganzovala PR – menadzera. Beogradski sajam uveo je ovo profesiju u svoju poslovnu
praksu 1963, a konferencija “Kluz” godinu dana kasnije. JAT i BIP imaju profesionalnog PR menadzera od
1968, Simpo od 1971, “Beobanka” od 1976.
* Prema podacima Trgovinskog suda u Beogradu, maja 2003.god. u Srbiji su poslovale 363 marketinske,
oglasivacke I druge specijalizovane agencije.
*

17. maja 2004 u Beogradu je osnovano Drustvo Srbije za odnose s javnoscu,

za cijeg je prvog

predsednika izabran Srba Jovanovic.
* Na beogradskim visokim skolama PR se kao poseban predmet izucava na Ekonomskom fakultetu, Fakultetu
organizacionih nauka, Fakultetu za poslovne studije u okviru Megatrend-univerziteta i sl

3. JAVNOST I JAVNO MNENJE

Prema “Recniku srpskog knjizevnog I narodnog jezika”

javno

se odredjuje kao otvoreno, neskriveno, a

javnost

kao osobina, stanje onoga sto je javno, ali I kao drustvo, svet, publika.

Pored javnog menja postoji i

tajno mnenje

ono svedoci da nisu svi odustali od slobode i da manipulacija nije

uspela da stvori opstu saglasnost. Ako ljudi javno misle i govore i cine ono sto mocnici od njih ocekuju, to
neznaci da oni privatno ne misle, osecaju i govore sasvim drugacije.
Rec

javno

oznacava pojavni svet koji svako moze culima opaziti, ali se moze i oznaciti i narodno, “sirok

publicitet”. Nemacki filozof

Jirgen Habarmas

, koji je najzasluzniji sto je ideja javne sfere dospela u sredistre

komunikoloskih rasprava, odredio je gradjane kao slobodne gradjane okupljene u publiku, cime se ukazuje na
neizbezno prozimanje javne i privatne sfere. Prema akdemiku Ljubomiru Tadicu

javnost je

prostor na kome

se preplicu privatna sfera drustva i javna sila drzave, ali i prostor na kome struja slobodno saobraca mejdu
ljudima slikom, zvukom i recju.

Javnost moze biti

: ekonomska (komercijalna), politicka, kulturan, sportska,

prosvetna (obrazovana) itd.
U sredistu javnosti obrazuje se

javno mnenje

oko cijeg tacnog znacenja ne postoji opsta saglasnost. Od

druge polovine osamdesetog veka

javno mnenje

ulazi u opticaj kao preovladjujuci stav pripadnika jedne

globalne drustvene zajednice, izraz javno menje prvi je upotrebi fiziokrata Luj Sebastijan Mersije.

Javno

mnenje

je uzi pojam od

javnosti

, Tadic tvrdi da javno mnenje ukljucuje formalnu, subjektivnu slobodu

* Razvoj kosmicke ere i napredak vanatmosferske astronomije doveo je, u drugoj polovini XX veka, do
zametaka

svemirske komunikacije

, zasnovanoj na pretpostavci o zajednickom iskustvu Zemljana sa

stanovnicima nekih drugih svetova. Prvi pokusaj da se uspostavi komunikacija sa mozda postojecom
vanzemaljskom civilizacijom datira iza 1960.god. u okviru projekta “OZMA”.
*Komunikacija moze biti I verbalna I neverbalna.

Neverbalna komunikaicja

je razmena informacija,

namera, emocija i raspolozenja bez reci - gestovima, nacinom drzanja tela, odecom, izrazom lica, bojom glasa
ili samo pogledom. Medjutim, gestovni znaci u pojedinim kulturama mogu imati suprotna znacenja- u
Bugarskoj, delovima Indije I istocnoj Africi klimanje glavom ne oznacava odobravanje, vec negaciju.

Verbalna komunikacija

podrazumeva upotrebu reci.

* holandski lihgvista Frojdental utemeljio je tzv.

kosmicku lingvistiku

– projekat univerzalnog jezika za vezu

sa vanzemaljskim civilizacijama. Taj jezik nema svoj fonetski oblik, reci se ne izgovaraju, vec se koduju u
binarnom sistemu.

5. DEFINISANJE ODNOSA SA JAVNOSCU

Kao i druge drustvene fenomene, odnose sa javnoscu lakse je opisno predstaviti, nego precizno definisati.
Odnosi s javnoscu, u svakom slucaju, obuhvataju znatno vise od doslovnog prevoda sintagme Public relations
s engleskog na srpski jezik.
* Prema

Henriju Minsbergu

postoji

“5 P”

u tumacenju strategije PR, koja se iskazuje spretnom

kombinacijom domacih reci i tudjica kao:

PLAN

(svesno planirani tok akcije),

PRONICLJIVOST

(manevar

koji se nadmudruje konkurencijom),

POSTUPAK

(poseban tok akcije usmeren ka cilju),

POZICIJA

(sredstvo kojima se organizacija locira u svojoj sredini),

PERSPEKTIVA

(sredstvo kojim se organizacija

sagledava iznutra, i nacin na koji se oseca svest i konkretno okruzenje).
*

Edvard L. Bernejs

PR odredjuje kao “umece izgradnje saglasnosti”.

* u nameri da diferenciraju PR od drugih vidova socijalne komunikacije, teoreticari su pokusali da definisu
odnose s javnoscu pomocu karakteristika koje ovoj disciplini

NE pripadaju

. Holandski ekspert

Mejden

tako

je ustanovio listu koja u skracenom obliku izgleda: PR nije sredjivanje izloga, nije bolja rec za propagandu,
nije glancanje spoljasnosti, nije dobronamerno laganje odnosno skrivanje istine.
*

Dragan Sakan

vidi ovaj posao kao “

dodavanje malo zlatne prasine

” proizvodima, kompanijama,

institucijama ili drzavama, kako bi zasijali punim sjajem. Dobrim komuniciranjem s javnoscu stvara se
“atmosfera dobre volje” na lokalnom, nacionalnom, ili medjunarodnom nivou, sto donosi trzisne prednosti.
* istrazivac

Dan

pokusava da objedini aktivnosti PR definicijom u kojoj se odnosi s javnoscu vide kao

“upravljacka funkcija koja koristi dvosmerno komuniciranje u nastojanju da se interes institucije uskladi s
interesima razlicitih grupa javnosti u okruzenju”
*

Borov,

direktor Medjunarodne organizacije za informacije i javno mnenje sa sedistem u Parizu, smatra da

su odnosi s javnoscu su usmereni na “stvaranje izvesnog stanja duha, na stvaranje humanog okruzenja”
* definicija

Instituta za odnose s javnoscu

IPR

- glasi “PR aktivnosti predstavljaju smisljeno, planirano i

stalno nastojanje da se uspostavi i odrzava medjusobno razumevanje izmedju organizacija i okruzenja”
* U

Meksiku

je 1978 usvojen dokument “Meksicka deklaracija” u kome se nalazi definicja: Praksa odnosa

javnoscu je umetnost i nauka koja se bavi analizom trendova, predvidjanjem njihovih posledica, savetovanjem
lidera organizacija i primenom programa akcijia vaznih za organizacije i javnost”
*

PRSA

definicija: “PR je profesija koja pomaze organizaciji i njenim ciljnim grupama u procesu

medjusobnog prilagodjavanja” odnosno “PR predstavlja delatnost koja obuhvata aktivnosti organizacije
usmerene na razvijanje saradnje sa njenim ciljnim grupama”
*

Carls Stajnberg

PR predstavlja kao “napor da se osvoje novi, a pri tom ne izgube stari prijatelji”

* Uzimajuci u obzir kljucne pojmove navedenih definicija, moze se zakljuciti da je

PR skup upravljackih i

komunikacijskih aktivnosti ciji je cilj da stvore, odrze i unaprede dobre odnose s okruzenjem.

6. NIVOI EFEKTIVNE KOMUNIKACIJE

Efektivna komunikacija uvezuje u cvrstu celinu sve vazne faze menadzerske profesije: planiranje,
organizovanje, vodjenje i kontrolisanje. Bilo da se dogovara sa clanovima kolegijuma ili telefonom razgovara
sa inostranim partnerima, daje intervju i sl., menadzer je u sredistu komunikacionog procesa od cijeg toka,
posredno ili neposredno, zavisi ishod krupnih poslovnih, drustvenih, kulturnih i drugih poduhvata.
Sadrzaj i nivo komunikacije usmeravaju se prema obelezjima

ciljne grupe

, odnosno manje ili vise povezane

skupine cije su vrednosne orijentacije, ciljevi, norme i standardi ponasanja srodni. Novija istrazivanja su
pokazala da menadzer oko 45 posto vremena provodi u komunikaciji s licima istog ranga, isto toliko u
razgovoru s ljudima van organizacije i 10 posto vremena sa onima na visem polozaju. Tako zapocinje proces

segmentacije

ciljnih grupa prema kojima ce se prilagodjavati propagandne strategije i tehnike.

Segmentacija

publike pociva na saznanju da pripadnici istih socijalnih, profesionalnih i drugih kategorija poseduju neke
zajednicke karakteristike, odredjuje kriterijum prijema, dekodiranja i prihvatanja komunikacijskih sadrzaja.
Komunikacijska slojevitost podrazumeva prilagodjavanje strategije delovanja, vrste medija i sadrzaja poruke
interesima, potrebama i karakteristikama ciljnih grupa.

7. IDENTIFIKACIJA CILJNE JAVNOSTI

Identifikacija ciljne javnosti

vrsi se tako sto se svi segmenti okruzenja dele na uze orijentisana ili specificna

podrucja javnosti. Izdvajaju se sledeci vidovi PR:



odnosi sa zaposlenima

- koji obuhvataju aktivnosti usmerene na informisanje, motivaciju, izgradnju

poverenja, nagradjivanje i saradnju radnika preduzeca ili ustanove kao ciljne grupe, od cijeg odnosa
prema radu, lojalnosti u najvecoj meri zavisi konacni poslovni rezultat. Vlasnik londonskog hotela
“Mariott” izjavio je: “Kako mozemo imati zadovoljne klijente ako je osoblje nezadovoljno?”



odnosi s potrosacima

- obuhvataju niz planiranih i sistematskih aktivnosti ciji je cilj izgradnja,

odrzavanje i unapredjenje poverenja i dobre slike o organizaciji i njenim proizvodima odnosno
uslugama. Ovaj proces zapocinje istrazivanjem trzista i potreba potrosaca, a nastavlja se edukacijom
zaposlenih za korektan odnos prema potrosacima.



odnosi sa (uzom) lokalnom zajednicom

pokrivaju siroko polje saradnje sa sredinom u kojoj

organizacija deluje. Rec je o dvosmernoj komunikaciji koja ukljucuje stanovnike lokalne zajednice u
nekoliko vidova: prvo kao zaposlene, drugo kao potrosace i trece kao javne radnike itd. Kako bi
zadobila poverenje okruzenja, organizacija mora da prati zajednicke potrebe sredine i da bude
kooperativna u resavanju raznorodnih problema, organizovanju humanitarnih, kulturnih, sportskih i
drugih dogadjaja. U novije vreme, u srediste odnosa sa lokalnom zajednicom sve cesce dolaze
ekoloske teme.



odnosi s medijima

- najcesce koriscena funkcija PR. Mediji su posrednici koji omogucavaju

komunikaciju. Njihova funkcija je da obezbedi prisustvo u javnosti, pri cemu postoji razlika izmedju
besplatnog publiciteta i ubedjivackog, placenog oglasavanja u medijima. U oba slucaja, za
organizaciju je vazno da odnos s medijima razvije na osnovu poverenja i razumevanja, uz puno
postovanje profesionalnih standarda.



odnosi sa finansijskom javnoscu

- imaju zadatak da grade i unapredjuju poslovno poverenje s

institucijama od kojih zavisi solventnost i finansijska sigurnost subjekata. U finansijsku javnost
spadaju banke, akcionari, brokeri, savetnici za investicije, osiguravajuca drustva i drugi ucesnici u
novcanim transakcijama.



lobiranje

podrazumeva angazovanje specijalizovanih strucnjaka ciji je zadatak da koriscenjem

ubedjivackih metoda unapredjuju odnose izmedju poslovnog i drzavnog sektora

Ovde se misli na

kulturne, demokratske i dozvoljene metode upliva na donosioce zakona, propisa i odluka od interesa
za poslovne subjekte. Obezbedjivanjem potrebnih informacija iz pojedinih oblasti poslovanja i
angazovanjem na izradi nacrta zakonskih akata, lobisti nastoje da obezbede razumevanje drzavnih

definicijama. Jedno od jednostavnijih odredjenja marketinga kaze da je marketing “prodaja dobara koji se ne
vracaju ljudima koji se vracaju”. PR je tu da se brine o imenu, razumevanju okoline i dobrom glasu
kompanije, a ne direktno o prodaji robe. U praksi cesce nalazimo primere da je sluzba za PR sastavni deo
sektora za marketing.

PR i oglasavanje

su srodne delatnosti u kojima

oglasavanje

ukljucuje razne vidove masovnog, placenog

komuniciranja s potrosacima. Cilj oglasavanja je da poveca prodaju roba ili usluga, sto je znatno uze od
ciljeva PR.

Najcesce se oglasom promovise proizvod, a mnogo redje firma

U odnosu na PR oglasavanje je

jednosmerna komunikacija. Dobrim PR obracamo se se razlicitim vidovima javnosti, dok su oglasi po pravilu
namenjeni odredjenim delovima trzista, ili jasno diferenciranim potrosacima. Oglas se uglavnom objavljuje u
komercijalnim medjima ili EPP-prilozima javnih glasila, dok se PR-menadzeri oslanjaju na znatno siri krug
medijskih poslenika.

10. FORMIRANJE STAVOVA I NJIHOVA PROMENA

Svaki ubedjivacki proces odvija se po semi:

emitovanje poruke - formiranje ili promena stava – promena

nacina ponasanja

. U socijalnoj psihologiji pod

stavom

se podrazumeva relativno trajna mentalna dispozicija

koja se ispoljava kao tendencija da se misli, oseca i postupa na odredjeni nacin u odnosu na neki objekat i
subjekat. Stavovi nisu nasledjem preuzeti nego se formiraju na osnovu iskustva, sticu se u komunikaciji sa
drugima, manje ili vise srodnim pojedincima i grupama.

Psiholosku strukturu stava cine 3 komponente

saznajna

(suma znanja o predmetu stava),

emotivna

(pozitivna ili negativna osecanja) i

akciona

(potreba da se

dejstvuje u skladu sa stavom). Stavovi su organizovani psiholoski i deluju nezavisno od svesti pojedinca.
Nauka gleda na ponasanje potrosaca kao na dinamican process u kome kupovina predstavlja samo jednu
etapu.

Ponasanje potrosaca pri kupovini sastoji se iz 5 faza:

pocetna tacka

je radjanje potrebe, potrosac

uocava razlike izmedju zeljenog i sadasnjeg stanja.

Druga faza

se sastoji od trazenja informacija.

Treca faza

je konacno odlucivanje o kupovini.

Cetvrta faza

je izbor marke.

Peta faza

procena posle kupovine, ako je

zadovoljan moguce je da se odluci na ponovnu kupovinu.

Predrasude

su vrsta stavova koje uticu na sistem verovanja, misljenja i ponasanja. Rec je o grubim greskama

u zakljucivanju koje su – za razliku od obicnih gresaka i omaski – tendenciozne i motivisane. Pojmu
predrasude obicno se pridaje i znacenje negativnog usmerenog stava prema tudjim, nacionalnim, verskim i
socijalnim grupama, a naglaseno pozitivno misljenje o svojoj. Predrasudama su slicni stereotipi –
ukalupljenje, i krajne uproscene predstave o ljdima, narodima, robama, uslugama ili idejama.

Stereotipi

(cvrst

lik) su pogodno sredstvo za manipulaciju pa se cesto koriste u medijima masovne komunikacije. Rec je o vidu
saznanja koje iako steceno tudjim iskustvom, izaziva snazne i funkcionalne slike i kohezivno ih drzi na
okupu.

Apeli

da se promeni stav mogu biti:

racionalni

(ako podsecaju na interes),

emocionalni

(sracunati na

izazivanje pozitivnih ili negativnih osecanja) ili

moralni

(istinitost, pravednost i cestitost). Stav se moze

izmeniti i pod uticajem

straha

(u raznim zdravstevnim i higijenskim kompanijama)

Delotvornost poruke zavisi i od njene strukture, a ne samo od sadrzaja.

Zakon primarnosti

govori da se bolje

uocava i pamti ono sto se saopsti u pocetku nego na kraju poruke: jednom formiran utisak izaziva tzv. halo-
efekat, pragmaticno stanoviste po kome se prvobitna ocena pretvara u opsti utisak.

Zakon recencije

daje

prednost kasnijem izlaganju, jer ima slucajeva u kojima se bolje pamti i zadrzava ono sto je novije, sto je
saopsteno na kraju.
Potrebno je mnogo napora da se promeni stav pojedinca, u tom procesu veliki znacaj ima tradicionalna
ubedjivacka tehnika:

ponavljanje

. Prema iskazu, koji se pripisuje Gebelsu, Hitlerovom ministru propagande,

“ sto puta ponovljena laz postaje istina”.
U mnostvu propagandnih poruka, veliku sansu da budu zapazene imaju poruke sa izvesnom dozom humora,
za sta postoji veliki broj primera. Za vreme gradjanskog protesta 1996/97. na ulicama Beograda, pojavila se
sledeca parola :” Dzoni Voker je jedini setac koga voli ova vlast”. Turisticki savez Irske objavio je, u vreme
najzescih gradjanskih nemira, ovaj poziv: “Dragi gosti! Dodjite slobodno u Irsku. Mi se bijemo samo izmedju
sebe…”