UNIVERZITET UNION ''NIKOLA TESLA''
Fakultet za poslovno-industrijski menadzment
Beograd
Seminarski rad iz: Strategijski menadzment
Tema: Korporativno upravljanje
Dr profesor: Nada Zivanovic Student: Brankovic Sara
Br. indexa: 293/2015
novembar, 2015
SADRZAJ
UVOD............................................................................................………………........................
1
1. Definisanje korporativnog upravljanja..............................................................................
2,3
2. Uloga nosilaca interesa.....................................................................................................
3,4
3. Kratak istorijat...................................................................................................................
4
4. Korporativno upravljanje u međunarodnim okvirima.......................................................
5
5. Preciziranje korporativnog upravljanja.............................................................................
6
6. Efekti korporativnog upravljanja na poslovanje društva...................................................
6
7.Troškovi korporativnog upravljanja....................................................................................
6,7
8. Specifičnosti korporativnog upravljanja u Srbiji................................................................
7
,
8,9
9. KNJAZ MILOS......................................................................................................................
9,10
9. ZAKLJUCAK.........................................................................................................................
11
10. LITERATURA.....................................................................................................................
12
1
1. Definisanje korporativnog upravljanja
Ne postoji jedinstvena definicija korporativnog upravljanja koja se može primeniti na sve situacije i sve pravne
sisteme. Razne definicije koje danas postoje u velikoj meri zavise od institucije ili autora, kao i od zemlje i
pravne tradicije.
Međunarodna finansijska korporacija (IFC) definiše korporativno upravljanje kao “strukture i procese za
vođenje i kontrolu privrednih društava”. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja je 1999.
godine objavila svoje principe korporativnog upravljanja, detaljnije definiše korporativno upravljanje kao
“interna sredstva pomoću kojih se vode i kontrolišu akcionarska društva, a koja obuhvataju grupu
odnosa između menadžmenta društva, njegovog odbora, njegovih
akcionara i drugih nosilaca interesa.
Korporativno upravljanje obezbeđuje i strukturu kroz koju se postavljaju ciljevi društva i utvrđuju sredstva
za dostizanje tih ciljeva i
praćenje učinka. Dobro korporativno upravljanje treba da pruži odgovarajuću
stimulaciju izvršnim rukovodiocima i članovima odbora u društvu, kako bi sledili ciljeve koji su u
interesu društva i akcionara i omogućili efikasan nadzor, time podstičući društva da efikasnije koriste resurse”.
Međutim, bez obzira na pomenute različitosti, većina definicija zasnovanih na samom društvu (interna tačka
gledišta) ima nekoliko zajedničkih elemenata koji se mogu rezimirati na sledeći način:
* Korporativno upravljanje je sistem odnosa definisan strukturama i procesima
. Na primer, odnos između
akcionara i organa upravljanja sastoji se u tome da prvi drugima obezbeđuju kapital za ostvarenje prinosa na
njihovo (akcionarsko) ulaganje. Akcionari biraju članove organa društva koji utvrđuje poslovnu strategiju
društva i vrši nadzor nad poslovanjem društva. Taj organ treba da u društvu zastupa interese akcionara. On u
suštini obezbeđuje strateške smernice rukovodiocima društva i kontrolu nad njima. Rukovodioci preko ovog
organa treba da redovno i transparentno dostavljaju finansijske i operativne izveštaje akcionarima. Pored toga,
rukovodioci su odgovorni ovom strateškonadzornom organu, koji je sa svoje strane odgovoran akcionarima
ŠTA JE KORPORATIVNO UPRAVLJANJE 7 Postupci nadzora i revizije Objavljivanje informacija Značajne
korporativne transakcije Uticaj hartija od vrednosti na korporativno upravljanje Dividende Implikacije
osnovnog kapitala na korporativno upravljanje Skupština akcionara Uvod u prava akcionara Sekretar društva
Izvršni organi odbor društva Opšta akta društva Opšta struktura upravljanja akcionarskim društvom Uvod u
korporativno up preko skupštine akcionara. Strukture i procesi koji definišu ove odnose ravljanje obično se
fokusiraju na različite mehanizme za obezbeđenje efikasnog upravljanja i izveštavanja.
*Ovi odnosi mogu da obuhvate strane s različitim i ponekad suprotnim interesima
. Između glavnih organa
društva, tj. skupštine akcionara, direktora (izvršnih i neizvršnih) i članova nadzornog odbora mogu postojati
različiti interesi. Suprotni interesi najčešće postoje između vlasnika i rukovodilaca i često se nazivaju
“principalagent” problemom2 . Konflikti mogu da postoje i unutar svakog organa upravljanja, kao npr. među
akcionarima (većinski protiv manjinskih, akcionari koji kontrolišu društvo protiv onih koji ga ne kontrolišu,
2
individualni akcionari protiv institucionalnih akcionara) i članovima odbora društva (izvršni protiv neizvršnih,
spoljni protiv unutrašnjih, nezavisni protiv zavisnih); a svaki od ovih suprotnih interesa mora se pažljivo
posmatrati i držati u ravnoteži.
*Sve strane učestvuju u vođenju i kontroli društva.
Skupština akcionara, koja predstavlja akcionare, donosi
osnovne odluke, kao što je, na primer, raspodela dobitka i gubitka. Odbor direktora (neizvršni direktori) u
jednodomnom sistemu upravljanja, odnosno nadzorni odbor društva u dvodomnom sistemu upravljanja,3
generalno je odgovoran za usmeravanje i nadzor, određivanje strategije društva i kontrolisanje izvršnih
rukovodilaca. Najzad, izvršni direktori vode svakodnevne poslove, kao što su sprovođenje strategije,
formulisanje planova poslovanja, upravljanje ljudskim resursima, razvijanje marketinških i prodajnih strategija i
upravljanje sredstvima.
*Sve ovo se čini s ciljem da se kroz pravilno raspoređivanje prava i odgovornosti obezbedi dugoročno
održavanje i povećanje vrednosti akcionarskih uloga.
S druge strane, eksterni aspekt korporativnog upravljanja usredsređuje se na odnose između društva i
njegovih nosilaca interesa. Nosioci interesa su pojedinci ili institucije koje imaju interes u društvu. Takav
interes može da proistekne iz propisa ili ugovora, kao i iz društvenih ili geografskih odnosa. Nosioci interesa
obuhvataju investitore, ali i zaposlene, poverioce, dobavljače, potrošače, regulatorne organe i državne organe,
te lokalnu zajednicu u kojoj društvo posluje. Neki autori kao važan element u spisak nosilaca interesa uključuju
i nosioce aktivnosti usmerene ka zaštiti životne sredine.
2. Uloga nosilaca interesa
Mnogi međunarodni propisi, uključujući i Principe OECD-a, razmatraju ulogu nosilaca interesa u procesu
upravljanja. O ulozi nosilaca interesa u upravljanju raspravljalo se i u prošlosti, pri čemu su neki tvrdili da
nosioci interesa nemaju nikakva druga prava u pogledu društva, osim onih koja su konkretno navedena u
zakonu ili ugovoru.
Drugi su tvrdili kako privredna društva ispunjavaju važnu društvenu funkciju, imaju uticaj na društvo, pa prema
tome moraju delovati u opštem društvenom interesu. Ovo gledište, dakle, priznaje da privredna društva
povremeno treba da deluju na štetu akcionara. Interesantno je da postoji opšta saglasnost kako moderna
privredna društva ne mogu da delotvorno obavljaju svoje poslovanje, a da istovremeno ignorišu interese
interesnih grupa. Postoji, međutim, saglasnost da društva koja neprekidno stavljaju interese drugih nosilaca
interesa ispred interesa akcionara ne mogu ostati konkurentna na dugi rok.
Stepen u kojem nosioci interesa učestvuju u korporativnom upravljanju u velikoj meri zavisi od nacionalnih
zakona i prakse i stoga može varirati od zemlje do zemlje. Predstavljanje zaposlenih u organima upravljanja
jeste jedan primer takvih mehanizama učešća nosilaca interesa; drugi primer su procesi upravljanja koji
uzimaju u obzir gledišta nosilaca interesa pri donošenju određenih ključnih odluka.
