УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ
ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ
Тема: НАДЗЕМНИ РЕЗЕРВОАРИ
Студент:
Ментор:
Бојан Стојановић
12 101 бр.индекса
Јануар, 2016
Семинарски рад
С А Д Р Ж А Ј
УВОД
...............................................................................................................................3
1. СУДОВИ ПОД ПРИТИСКОМ.....................................................................................4
2. НАДЗЕМНИ РЕЗЕРВОАРИ.........................................................................................5
3.ОБЛИЦИ И МАТЕРИЈАЛИ НАДЗЕМНИХ РЕЗЕРВОАРА.........................................7
4.КОНСТРУКТИВНИ ЕЛЕМЕНТИ НАДЗЕМНИХ РЕЗЕРВОАРА...............................10
5.ВРСТЕ НАДЗЕМНИХ РЕЗЕРВОАРА..........................................................................10
6.КРОВ РЕЗЕРВОАРА.....................................................................................................12
7.СЕКУНДАРНИ СИСТЕМ.............................................................................................12
8.ДОДАТНА ОПРЕМА....................................................................................................13
ЗАКЉУЧАК
......................................................................................................................14
ЛИТЕРАТУРА..................................................................................................................15
2
Семинарски рад
1. СУДОВИ ПОД ПРИТИСКОМ
Флуид смештен у суду може се налазити:
-под притиском који је већи од атмосферског, то су гасови под притиском,
-под притиском који је једнак атмосферском, то су отворени судови,
-под притиском који је мањи од атмосферског, то су вакум судови.
Свуда овде се подразумева притисак мерен на врху суда, јер и код отворених
судова укојима је смештена нека течност, притисак може на дну бити већи од
атмосферског притиска услед дејства хидростатичног притиска стуба течности. Судови
под притиском и вакум судови нису повезани са атмосфером док су отворени у вези са
атмосфером. Отворени судови могу бити повезани са атмосфером преко својих
отворених површина или преко одушних цеви у ком случају су ти судови затворене
конструкције а преко отворене цеви, значи без запорног органа, стално повезани са
атмосфером.
1
Постоје више врсте подела судова под притиском зависно од тога шта се за
критеријум упоређивања узима али основна подела се састоји из:
Грејане судове (енергетске котлове или судове са ложиштем),
Негрејане судове (судове без ложишта).
У негрејане судове спадају стабилни судови,који представљају све непокретне
резервоаре којима је складиран неки флуид или су пак намењени за неке друге потребе
технолошког процеса.
Према месту постављања могу бити:
Надземни
Подземни
Ређе полуукопани када се третирају као надземни
1
Опширније: Судови и инсталације под притиском, стр.2
4
Семинарски рад
Према облику:
цилиндрични (хоризонтални)
вериткални и
сферни, који се користе за складирање већих количина флуида.
2.НАДЗЕМНИ РЕЗЕРВОАРИ
Постављају се тамо где има довољно слободних површина на земљи удаљени од
јавних објеката и путева. Постављају се на бетонске темеље или носиве челичне
конструкције. Место ослањања мора бити ојачано челичном траком или плочом чија је
дебљина већа од дебљине омотача или данцета резервоара у зависности од положаја
ослонца.
Бетонске темеље треба поставити на чврстом тлу и прорачунати их на
оптерећење услед дејства сопствене тежине резервоара плус тежина флуида у њему ако
је специфична тежина складиштеног флуида већа од специфичне тежине воде, ако није
онда се узима тежина воде којом ће резервоар морати да се напуни приликом
хидрауличног пробног испитивања. Резервоар се мора ослањати најмање на два
ослонца, али тако да буде омогућено његово несметано ширење и сакупљање. Код
хоризонталних цилиндричних резервоара ослонци се граде тако што је један покретан,
чиме се омогућује термичка дилатација резервоара. Поред тога ослонви се не граде у
истом нивоу већ под нагибом тако да резервоар има рад у смеру дренажног отвора.
Нагиб се гради у границама о.5-1 %.
У погледу мере заштите посебну пажњу треба обратити код резервоара у којима
су смештени течни гасови,лако испарљиве течности, запањиви и експлозивни флуиди.
Ови резервоари се по правилу постављају ван објекта и то удаљени од јавних објеката
(школе, болнице, стамбене зграде) и јавних путева и прометних места. Не смеју се
постављати испод путева и железничких колосека нити у природна удубљења, као ни у
близини било ког извора паљења. Течна удаљеност ових резервоара у оваквом
конкретном случају регулиште са посебним прописима.
5
