PROCENA
OKRUŽENJA ZA ŽENSKO PREDUZETNIŠTVO
U REPUBLICI SRBIJI
Beograd, 2013. godina
2
Procena okruženja za žensko preduzetništvo
u Republici Srbiji
Unija poslodavaca Srbije, 2013
Zahvalnost
Autori se zahvaljuju Skupštini Republike Srbije, Vladi i ministarstvima, ustanovama i
organizacijama vladinog i nevladinog sektora angažovanim na razvoju privatnog biznisa i
preduzetništva, ženama preduzetnicama, kao i svim drugim pojedincima koji su svojim
vremenom i znanjem doprineli izradi ove publikacije.
Posebnu zahvalnost autori izražavaju Me
ñ
unarodnoj organizaciji rada i gospodinu Draganu
Radi
ć
u, Višem specijalisti za aktivnosti poslodavaca - Tim za tehni
č
ku podršku pristojnom
radu i kancelarija za centralnu i isto
č
nu Evropu, Budimpešta, za fianansijsku podršku,
tehni
č
ku pomo
ć
i usmeravanje u istraživanju i izradi Publikacije.
4
Spisak skra
ć
enica
AfDB
Afri
č
ka razvojna banka
AOFI
Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza
APR
Agencija za privredne registre
ARRA
Akreditovana reginalna razvojna agencija
BDP
Bruto doma
ć
i proizvod
CEDAW
Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena
CIA
Centralna obaveštajna služba
GEM
Global Entrepreneurship Monitor (Procena preduzetni
č
kih aktivnosti)
MERR
Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja
MMF
Me
ñ
unarodni monetarni fond
MOR
Me
ñ
unarodna organizacija rada
MPI
Multidimenzionalni indeks siromaštva
MSP
Mala i srednja preduze
ć
a
NAP
Nacionalni akcioni plan
NARR
Nacionalna agencija za regionalni razvoj
NSZ
Nacionalna služba za zapošljavanje
OSI
Osoba/e sa invaliditetom
PIB
Poreski identifikacioni broj
PKS
Privredna komora Srbije
RZS
Republi
č
ki zavod za statistiku
SIEPA
Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije
SIDA
Švedska agencija za me
ñ
unarodnu saradnju i razvoj
UN WOMEN
Entitet Ujedinjenih nacija za jednakost polova i osnaživanje žena
USAID
SAD Agencija za me
ñ
unarodni razvoj
5
1. Rezime i preporu
č
eni koraci
Preduzetništvo u Srbiji se suo
č
ava sa mnoštvom problema:
•
nedostatak povoljnih izvora finansiranja za razvoj sektora MSP
•
visoki troškovi (fiskalni i parafiskalni) koji optere
ć
uju poslovanje i umanjuju
konkurentnost roba i usluga na inotržištima
•
komplikovane procedure, birokratizovanost i korupcija kao prepreka za razvoj posla u
mnogim delatnostima (najviše u oblasti gra
ñ
evine, igara na sre
ć
u, trgovine, itd.)
•
nedovoljan broj kvalitetnih menadžera u privredi kao posledica zaostalog obrazovnog
sistema koji ne prati potrebe privrede
•
niska kupovna mo
ć
stanovništva
•
nedovoljna podrška razvoju proizvodnje od strane države
•
visok nivo sive ekonomije u BDP (po procenama raznih eksperata izme
ñ
u 29,7 i 40,2
procenata)
Pri tome se žensko preduzetništvo samo sporadi
č
no prepoznaje kao nedovoljno razvijen i
iskoriš
ć
en potencijal, tako još uvek nema sistemati
č
nu i sveobuhvatnu podršku. Dok, s jedne
strane, zakonska rešenja zabranjuju diskriminaciju po osnovu pola i time ponekad i
onemogu
ć
avaju razvoj ženskog preduzetništva (npr. odobravanje specifi
č
nih kredita - za žene
preduzetnice), dotle su društveni miljei i tradicija još uvek naklonjeni više muškarcima
favorizuju
ć
i ulogu žene u društvu najpre kao majke i nekog ko se stara o ku
ć
nim poslovima.
U okviru napora da ostvari ekonomski napredak i prihvati moderne društvene tokove srpsko
društvo u celini ima obavezu da preispita temeljne vrednosti društva, zakone, tabue i navike i
pomogne ženama da ravnopravno u
č
estvuju u svetu preduzetništva. U tom cilju predlažemo
slede
ć
e mere i akcije:
1.1. Politi
č
ko rukovodstvo i koordinacija
Srbija je ostvarila zna
č
ajan napredak u razvijanju funkcionalnog okvira za podršku MSP.
Me
ñ
utim, pored toga što realizacija podrške nije koherentna i dosledna, podrška nije dovoljno
prilago
ñ
ena specifi
č
nostima preduzetništva žena. Stoga je potrebno unaprediti institucionalni
okvir za preduzetništvo žena.
U tom smislu je najpre neophodno da se na nivou Vlade RS ostvari tešnja me
ñ
uresorna
saradnja, pre svega izme
ñ
u Ministrastva finasija i privrede i Uprave za rodnu ravnopravnost
Ministrastva rada, zapošljavanja i socijalne politike, ali i drugih relevantnih ministarstava
putem formiranja me
ñ
uresornog tima koji bi, pored predstavnika nadležnih ministarstava,
uklju
č
ivao i nezavisne stru
č
njake i predstavnike udruženja koja zastupaju interese
preduzetnika i OSI. Ovaj tim bi zajedni
č
ki izradio posebnu strategiju/akcioni plan za razvoj
preduzetništva žena, uzimaju
ć
i u obzir specifi
č
ne potrebe OSI preduzetnica.
Tako
ñ
e se preporu
č
uje i poboljšanje kvaliteta statisti
č
kih podataka tako da budu rodno
osetljivi, objedinjeni ali i lako dostupni, a u oblasti zakonske regulative potrebno je smanjiti
broj propisa i potrebnih dokumenata i skratiti administrativne procedure.
7
razgovor i saveti sa iskusnijima odli
č
an i brz izvor znanja pa se preporu
č
uje i osmišljavanje
obuke putem mentorstva.
Imaju
ć
i u vidu i da postoje razne faze u razvoju preduze
ć
a preporu
č
uje se organizovanje
obuka i treninga tako da oni prate sve faze - od osnivanja preduze
ć
a do osvajanja novih
tehnologija i tržišta i daljeg ukrupnjavanja i rasta biznisa. Tako
ñ
e se preporu
č
uje ohrabrivanje
žena da se edukuju bez obzira na starosnu dob ili oblast u kojima im odre
ñ
ena znanja
nedostaju.
Pored svega ovoga preporu
č
uje se i posve
ć
ivanje pažnje potrebama preduzetnicama -
osobama sa invaliditetom, kojima je tako
ñ
e potrebno preduzetni
č
ko u
č
enje i adekvatni
programi obuke.
1.5. Dostupnost kredita i finansija
Za mnoge žene koje razmatraju pokretanje vlastitog biznisa nepremostiva prepreka je
nedostatak finansija, posebno me
ñ
u onima koje se preduzetništvu okre
ć
u „iz nužde“, nakon
što su ostale bez posla ili su ve
ć
dugo nezaposlene. Nedovoljnu informisanost potencijalnih
preduzetnica o dostupnim fondovima i kreditima u kasnijim fazama preduze
ć
a prati negativni
trend održivosti ženskog preduzetništva što može nametati logi
č
nu uzdržanost i neodlu
č
nost,
mada ona nije dokumentovana, da se preduzetnicima olakša dolazak do sredstava za širenje
obima poslovanja.
U tom smislu se najpre preporu
č
uje razmatranje na
č
ina kako pomiriti zakonodavnu oblast
koja zabranjuje sve vrste diskriminacija, a implicitno i favorizovanja, i poslovne politike
banaka kao davalaca kredita.
Tako
ñ
e se preporu
č
uju edukacija preduzetnica o tome kako da apliciraju za kredite kod
banaka ili za državne subvencije, ali i pružanje podrške i savetodavnih usluga nakon što
preduzetnice uspeju da obezbede finansije neophodne za poslovanje. Isto tako se preporu
č
uje
i unapre
ñ
enje komunikacije sa odbijenim podnosiocima zahteva za kredite i subvencije kako
bi bile motivisane da nastave u pokušajima, a eventualni nedostaci otklonjeni.
S druge strane, preporu
č
uje se snižavanje kriterijuma za dobijanje subvencionisanih kredita,
kako bi što ve
ć
i broj preduzetnica bio u mogu
ć
nosti da uopšte aplicira za ovakva sredstva.
1.6. Dostupnost usluga za razvoj biznisa i informacija
Bez obzira na razu
ñ
enost pružalaca usluga i vrste pruženih usluga, utisak je da
preduzetnicama i dalje neke usluge nedostaju. Stoga je preporuka da ih treba u
č
initi
dostupnima na lokalnom nivou i prilagoditi potrebama preduze
ć
a u svim fazama razvoja
preduze
ć
a, povezati udruženja preduzetnica radi razmene informacija i usluga i omogu
ć
iti
brzu i jednostavnu diseminaciju informacija ka krajnjim korisnicima – ženama
preduzetnicama. Tako
ñ
e je potrebno uzeti u obzir OSI i njihove potrebe.
1.7. Dostupnost udruženja i mreža preduzetnica
