УВОД
Свака земља, у тежњи да оствари што бољи економски раст, пуну
запосленост, бољи стандард својих грађана, што бољу макроекономску
стабилност, мора да проводи адекватну економску политику. Сигурно,
важан дио сваке економске политике јесте монетарна политика која путем
монетарних инструмената има за циљ да постигне стабилност цијена,
стабилност курса домаће валуте, општу привредну стабилност и регулацију
количине новца у оптицају која је у функцији поменутих циљева.
Валутни одбор је аранжман са фиксним девизним курсом, који је
вазан за валуту „сидро“, злато или чак за корпу валута, гдје се сав новац у
оптицају може слободно конвертовати у резервну валуту и гдје су основна
дјеловања централне банке јасно дефинисана законом о централној банци.
Иако је модел валутног одбора присутан више од два вијека, у задње
двије-три деценије поново се популаризује његов значај за националну
привреду. Због великих промјена које су се десиле на подручју Босне и
Херцеговине улога валутног одбора је од великог значаја. Он је узео у обзир
постратну ситуацију у БиХ и тешкоће које ће се појавити приликом
успостављања институција и доношења политичких одлука у комплексном
политичком окружењу. Валутни одбор јесте и дизајниран за кризне
ситуације. Овај модел је отпоран на вањске шокове и његова примјена у
Босни и Херцеговини, чини се, била неминовна.
1
1.
ПОЈАМ И КАРАКТЕРИСТИКЕ ВАЛУТНОГ ОДБОРА
1.1.
ПОЈАМ ВАЛУТНОГ ОДБОРА
Валутни одбор (енгл.
Currency board
) је аранжман (монетарно-девизна
институција) са фиксним девизним курсом који је везан за валуту „сидро“,
злато или чак за корпу валута, гдје се сав новац у оптицају може слободно
конвертовати у резервну валуту и гдје су основна дјеловања централне
банке јасно дефинисана законом о Централној банци. Функционише по
правилима пасивне монетарне политике и нема дискреционих права као
што има типична централна банка. Заснива се на чврстим правилима:
Покриће емисије националне валуте је стабилна страна валута
(твз.резервна валута) минимално у 100% износу;
Национална валута је у сваком тренутку на захтјев конвертибилна у
стабилну страну валуту за коју је везана;
Одржавање стабилности валуте први је и основни циљ режима којем
су подређени сви остали циљеви.
Увођење валутног одбора је посебно атрактивно за три групе земаља:
За мале отворене економије са ограниченом екпертизом централног
банкарства и финансијским тржиштем у почетном стадијуму;
За земље које желе приступ ширем тржишту или валутном подручју;
За земље које желе да повећају кредибилитет дезинфлационих
политика заснованих на девизном курсу.
2
2.
ПРЕДНОСТИ И НЕДОСТАЦИ ВАЛУТНОГ ОДБОРА
Предности аранжмана валутног одбора произилазе првенствено из
постизања и одржавања повјерења и конзистентности. Без ових услова,
предности аранжмана валутног одбора биле би непоуздане.
ПРЕДНОСТИ:
Нижа инфлација и каматне стопе-
оне су непосредне и очигледне
предности кредибилног аранжмана валутног одбора;
Виши просјечан раст БДП-а per capita
- просјечан раст БДП-а per
capita био је двапута већи у склопу аранжмана валутног одбора;
Стабилност валуте
- већина аранжмана валутног одбора
опредељена је законском или чак уставном обавезом на захтјевану
пуну конвертибилност домаће валуте у резервну валуту према
фиксном курсу;
Поуздана монетарна и фискална политика
-забрана да се
аранжманом валутног одбора финансирају буџетски дефицити
приморава на већу фискалну дисциплину. Фискални дефицити
били су значајно нижи у аранжману валутног одбора, него што је
то био случај са другим режимима валутног курса;
Увођење макроекономске стабилности
;
Поспјешивање вањске трговине;
Стимулисање директних и портфолио страних инвестиција;
Подстицање развоја здравог банкарства и присуство страних
банака у домаћој економији.
Сходно томе, због ових предности аранжман валутног одбора
оптималан је избор за малу земљу у транзицији која жели да ојача
макроекономску кредибилност и избори се са високом инфлацијом.
НЕДОСТАЦИ:
Ригидност номиналног девизног курса
- недостаци који се
односе на усвајање валутних одбора односе се у првом реду на
4
губитак дискреционе монетарне политике и губитак
инструмента девизног курса за уравнотежење биланса
плаћања;
Неслагање са монетарном политиком земље чија валута
служи као номинално сидро
- земље са аранжманом валутног
одбора увозе монетарну политику земље за чију се валуту
домаћа конвертибилна валута веже. Промјене у монетарној
политици за исте земље биће неприкладне за земљу са
аранжманом валутног одбора уколико се пословни циклуси
„резервне“ земље и земље са аранжманом валутног одбора не
подударају. Јасно је да немогућност аранжмана валутног
одбора да изврши апресијацију или депресијацију са циљем да
заштити привреду од вањских шокова производи високе
трошкове. Остали ризици аранжмана валутног одбора могу се
појавити када се вриједност резервне валуте мијења у односу на
валуту осталих трговинских партнера;
Непостојање функције зајмодавца у крајњој инстанци
-
напостојање функције зајмодавца у крајњој инстанци (LOLR
1
) у
склопу аранжмана валутног одбора може се показати
проблематичним за земље са слабим банкарским системом
које су склоне системским кризама. Непостојање функције
зајмодавца у крајњој инстанци може бити пријетња за
аранжмане валутног одбора углавном у земљама са тим
аранжманом у којим је банкарски систем слаб и гдје банке
имају ограничен приступ страним средствима;
Дефлација
- опасност од дефлације у склопу аранжмана
валутног одбора изазвана је немогућношћу монетарног органа
да промијени понуду новца у растућој привреди. Очигледно,
како економија валутног одбора расте она је принуђена водити
вишак на текућем рачуну како би повећала понуду новца
довољно брзо ради задовољења растуће потражње. Међутим,
континуирани вишкови на текућем рачуну слабо су
вјероватни , што указује на то да ће у периодима дефицита
1
Eng. Lender of last resort
5
