REPUBLIKA SRBIJA
VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA U
VRANJU
Seminarski rad
Predmet: Ekologija i zaštita životne sredine
Tema: Efekat staklene bašte
Predmetni nastavnik Student
Gordana Bogdanović
Andjela Milenković 118SI
Vranje, 2015
Sadržaj
Staklena bašta…………………………………………………………………..…3
Plastenik…………………………………………………………………………...4
Pojam efekta staklene baste……………………………………………………....4
Uzroci…………………………………………………………….……………..….7
Posledice…………………………………………………………………………...8
Međunarodne inicijative……………………………………………………….…9
Zaključak – Očekivanja u budućnosti………………………………………….11
Literatura……………………………………………………………………...…13
2
Plastenik
Plastenik
je varijacija staklene bašte gde se stakla koristi se providna plastična folija.
Vreme izrade je brže a troškovi su znatno manji jer je plastična folija daleko jeftinija od stakla a i
lakše se ugrađuje.
Pojam efekta staklene baste
U vremenu u kome živimo, osnovni ideal čoveka je uvećanje materijalnog bogatstva i
sopstvenog standard, često na uštrb drugih, i gotovo uvek zanemarujući fundamentalne vrednosti
kao što su zdravlje ljudi i globalno gledano, opstanak sopstvene vrste. Delujući na način na koji
dela, savremeni čovek može sebe lako dovesti u situaciju da mu ono što je bilo naočigled
najvažnije postane nebitno a "nebitno" postane suština. Ovde je zapravo reč o ukupnosti uslova,
posrednih i naposrednih, trenutnih i budućih koji mogu, ako se nešto ne preduzme, dovesti do
fatalnih posledica na planetarnom nivou.
Prva stavka od koje treba krenuti u analizi problema je svakako vazduh. Čist vazduh je
osnov za zdravlje i život ljudi i čitavog ekosistema. Vazduh je smesa gasova koja čini atmosferu,
a sastoji se približno od 4/5 azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih količina plemenitih gasova, ugljen
dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih nečistoća. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos
poremeti. To se naziva efekat staklene bašte.
Efekat staklene bašte nastaje zbog toga što Zemlja i molekuli u atmosferi apsorbuju
Sunčevu toplotu. Toplota koja stiže sa Sunca pada na Zemlju, odatle se odbija i najvećim delom
odlazi daleko od Zemlje. Ali tako je bilo nekad, međutim aktivnosti ljudi ostavljaju velike
"ožiljke" na našoj planeti. Korišćenjem sve većeg broja različitih hemijskih jedinjenja u
svakodnevnom životu ljudi su promenili sastav gasova u atmosferi naše planete. Ova promena
hemijskog sastava atmosfere dovela je do toga da, umesto da propušta toplotu odbijenu sa
površine, atmosfera počne da zadržava odbijenu toplotu. Na ovaj način se cela atmosfera sve više
zagreva.
Mnogi naučnici su zabrinuti i smatraju da efekat staklene bašte može dovesti do
globalnog zagrevanja koje bi imalo katastrofalne posledice na život na planeti. Analize su
pokazale da je od 1800 godine prosečna temperatura porasla za 0,7O C. Mnogima može izgledati
nerealno da će biti nečeg lošeg u tome što će na planeti biti malo toplije, međutim globalni porast
temperature bi mnogo uticao na uslove života na našoj planeti, a možda bi čak doveo do toga da
život ljudi na planeti više i ne bude moguć.
Sa povećanjem temperature tropske oblasti bi počele da se šire od ekvatora. Klima bi se
totalno promenila, za promenom klime sledila bi promena flore i faune svih krajeva na planeti.
Došlo bi do velikih poremećaja u lancima ishrane. Hrane bi bilo sve manje, ali zato vode sve
više. Led u polarnim oblastima bi počeo da se topi, a bilo bi i mnogo više padavina. Topljenje
lednika bi dovelo do podizanja nivoa svetskog mora i to možda čak i za nekoliko metara, a to ne
4
