1. Šta su prirodni resursi?
To su prirodni izvor i prirodni potencijal jedne zemlje.
Def.: Prirodni potencijal su materijalna dobra prirode koje čoveku mogu biti od koristi.
Prirodna dobra koja se jos ne koriste predstavljaju rezerve.
Prirodna dobra koja se ne koriste su rezerve ili potencijalni resursi.
Resurs
potiče od francuske reči reči ressource i znači izvor iz koga se dobijaju sirovine i energija
za privredu.
Prirodni resursi sa njihovim rezervama i prirodnim uslovima čine
prirodni potencijal
.
2. Komponente prirode i najvažniji prirodni resursi
To su: rude, metali, nemetali, nafta, gas, šume, (zlato), (kvarcni pesak) energija sunca, energija
vetra id r.
3. Šta su prirodni uslovi?
Komponente prirode koje imaju indirektnu vrednost, u smislu pogodnih uslova za razvoj nekih
privrednih grana, svrstavamo u
prirodne uslove.
Prorodni uslovi su reljef i klima
Reljef je skup morfoloških oblika na zemlji.
Klima – srednja vrednost osnovnih parametara (pritisak i temperature, vlažnost) u toku
dužeg vremenskog perioda.
4. Klasifikacija resursa (podela) po pripadnosti zemljinim sferama
Resursi atmosphere (kiša)
Resurs litosfere (mineralne sirovine)
Resursi hidrosfere (H2O)
Resursi biosfere (flora, fauna)
5. Podela rasursa po nameni
Resursi za rudarstvo i energiju (zlato i ugalj)
Resursi za proizvodnju energije (voda i vetar)
Resursi za poljoprivredu (zemlja)
Resursi za turizam (lov, ribolov)
6. Podela resursa po vremenu trajanja
Obnovljive (zemljište, voda, flora i fauna, i neki nemetali kao šljunak i pesak i morske
soli) i
Neobnovljive (mineralne sirovine.). Obnovljive treba maksimalno trošiti a
neobnovljive štedeti.
7. Mineralne sirovine se dele na
Metalične sirovine (zlato)
Nemetalične sirovine (pesak, kvarc)
Energetske sirovine (ugalj,voda, nafta, gas)
8. Šta su mineralne sirovine?
To su mineralne materije organskog ili neorganskog porekla koje čoveku mogu da koriste.
9. Značaj mineralnih sirovina
Ogroman jer imaju važnu ali ne i odlučujuću ulogu za eknomoski razvoj jedne zemlje.
Sirovinski
ili energetski deficit ne mora da znači veliku prepreku za razvoj neke zemlje. Primer za to su:
Švajcarska, Japan, Island, Novi Zeland, Hong Kong i Singapur.
1
Bogate, industrijski razvijene zemlje imaju jasno definisanu dugoročnu strategiju eksploatacije
svojih mineralnih rezervi, koja se ostvaruje: reciklažom, supstitucijom i uvozom.
Potrosnja mineralnih sirovina je velika, za 70 godina smo potrošili za narednih 6000 godina, i
potrosnja raste sa napretkom tehnologije i nauke.
Racionalna eksploatacija mineralnih sirovina
ima izuzetan značaj za održivi razvoj koji
predstavlja skladan odnos između ekologije i privrede kako bi se prirodna bogatstva i zdrava
životna sredina sačuvale za buduće generacije.
Upravljanje mineralnim sirovinama
znači
njihovo racionalno korišćenje t.j. štednja koja se ostvaruje reciklažom, supstitucijom i uvozom.
10. Elementi bakra – Koliko se uvećala potrošnja bakra u svetu
3,4%; Ako bi se ovakva potrošnja nastavila imali bi bakra za samo 24 godina. Ukoliko bi uštedeli
10% imali bi ga za 76 godina i ukoliko bi taj bakar dobili iz reciklaže imali bi ga za 1 vek.
11. Komponente mineralnih sirovina:
Osnovne korisne komponente (bakar)
Korsine komponente (zlato)
Korisne primese ( sumpor dioksid)
Nekorisne komponente (čađ, dim)
Štetne primese (arsen)
12. Količina vode na planeti
Odnos zdrave pijaće i slane vode je nepovoljan. Na okeane otpada 96.5% od ukupne vode a veoma
malo na slatke oko 4%.
13. Površina zemljišta na svetu
Obradivog zemljišta 11%,
livada i pašnjaka 24-26%,
šuma oko 30%.
Ostale površine oko 33%. Odnos je vrlo neravnomeran, npr. Afrika na nekim mestima ima
samo 1,4% šuma a oko reke Amazon imamo i do 68% šuma.
14. Saradnja čoveka i prirode
I etapa – čovek lovac i ribolovac
II etapa – rudarstvo i metalurgija – topio se bakar i zlato kao najmekši metali koji ne zahtevaju
visoke temperature
III etapa – početak agrokulture i prva podela na stočarstvo i zemljoradnju
IV etapa – početak industrije
V etapa – intenzivna urbanizacija sveta
15. Sa koliko obradive zemlje raspolaže Srbija?
6222ha (oko 6000) ali obrađuje se samo 11%. Dugoročno posmatrano naše poljoprivredno
zemljište se smanjuje.
16.
Da li je uslov veličlina poseda za dobru organizaciju poljoprivrede?
NE – Holandija ima posed veličine 15a a prvi je proizvođač cveća
17. Vlasnička struktura zemljišta
Veoma je nepovoljna – većina zemljišta je u privatnom vlasništvu i ne obrađuje se
2
