1
PRAVNA KLINIKA
Pojam. Nastanak. Funkcija
Naiziv PRAVNA KLINIKA prvi put se sreće u nemačkoj pravnoj literaturi početkom XX veka u
delu prof. FROMGOLDA. On je predlagao da se, po ugledu na medicinske fakultete, koji rade
sa pacijentima, i na pravnim fakultetima osnuju klinike koje bi radile sa živim klijentima.
Ista ideja istovremeno nastaje u Rusiji u delu prof. Ljubinskog. Zalagao se za osnivanje
pravnih klinika na pravnim fakultetima. Studenti bi građanima pružali besplatnu pravnu
pomoć, pod nadzorom profesora.
Nešto kasnije prof. Vilijam Rou (1917) i prof. Franc iz Pensilvanije predložili su osnivanje
pravnih klinika.
Na pravnim fakultetima u SAD pravne klinike su nastale pre 40 godina, nakon što su se
pravne škole pokazale neefikasne za pripremu studenata za praktičan rad. Slanje studenata u
pravne kancelarije nije dalo očekivane rezultate jer su oni korišćeni kao nekvalifikovana
radna snaga.
U početku su klinike finansirane iz donacija, a kasnije fakulteti iz svog budžeta.
Pre 20 godina formiraju se pravne klinike u nekin državama Afrike i Azije, Poljskoj, Češkoj,
Slovačkoj, Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji.
Svetska organizacija pravnih klinika – Globalni savez za obrazovanje o pravdi (Global Alliance
for Justice Education) 1999 u Indiji od predstavnika pravnih klinika iz više od 200 država.
Rad u pravnim klinikama je učenje kroz delovanje (činjenje)
Funcija pravne klinike je učenje kroz iskustvo (delatnost), razmenu rezultata, obradu slučaja
(kroz diskusije i analize), povezivanje iskustva sa realnim primerima i primeni naučenog.
Klinike mogu biti i centri za pružanje pravne pomoći siromašnim građanima
Kodeks sudijske etike
usvojen na sednici Upravnog odbora Društva sudija Srbije 30. juna 2003,
usklađeni su sa međunarodnim etičkim standardima izraženim u Nacrtu bangalorskog kodeksa
sudijskog ponašanja koji je usvojen od strane Pravosudne grupe UN za jačanje integriteta pravosuđa
novembra 2002.
Sudije da sude po Zakoniku, pravo kako piše u Zakoniku,a ne po strahu od carstva mi. (Član
172. Dušanovog zakonika)
Budi nezavisan
Kanon 1.
Sudija treba da sudi na osnovu sopstvene procene činjenica i sopstvenog shvatanja zakona,
bez ograničenja i tako da ne podleže spoljnim ili unutrašnjim uticajima, podsticajima,
2
pritiscima, pretnjama, intervencijama, neposrednim ili posrednim, sa bilo koje strane i iz bilo
kojih razloga.
Budi pravedan
Kanon 2.
Sudija treba da svakom prizna ono što mu pripada, u jednakom postupanju sa jednakim
stvarima, u nejednakom postupanju sa nejednakim stvarima srazmerno njihovoj nejednakosti
i u postupanju prema drugome kao prema sebi.
Budi profesionalan
Kanon 3.
Sudija treba da vrši svoju dužnost stručno, savesno, nepristrasno, objektivno, marljivo,
efikasno i kulturno, vodeći računa o redosledu prijema predmeta i njihovom značaju,
odnosno karakteru.
Budi slobodan
Kanon 4.
Sudija treba da bude slobodan u odlučivanju i zato mora biti sposoban da se odupre dnevnoj
politici, centrima moći, javnom mnjenju, predrasudama, iskušenjima, porocima, strastima,
privatnom i porodičnim interesima i drugim unutrašnjim i spoljnim uticajima.
Budi hrabar
Kanon 5.
Sudija mora da odoleva pretnjama, ucenama i drugim nasrtajima na njegovu ličnost i njegov
integritet.
Budi doličan
Kanon 6.
Sudija treba da se uzdržava od svakog postupka koji je nedoličan ili ostavlja takav utisak, kao i
od postupka koji izaziva podozrenje, podstiče sumnju, slabi pouzdanje ili nadrugi način
narušava poverenje u sud i njegovu objektivnost.
Budi nepodmitljiv
Kanon 7.
Sudija ne sme da sudi ostvarujući ili očekujući bilo kakvu korist zasebe ili drugog.
Budi posvećen
Kanon 8.
Sudija mora da bude posvećen pozivu, pa ne može obavljati drugu dužnost, službu ili posao,
ako time narušava poverenje u sud, ugled suda i nezavisnost sudske vlasti.
Budi apolitičan
Kanon 9.
Sudija može imati svoja politička ubeđenja, ali se mora uzdržati od neprilične političke
aktivnosti i ne sme dopustiti da politika utiče na sudsku odluku.
Budi odan kodeksu
Kanon 10.
4
2. Nepristrasnost
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca prilikom vođenja postupka i odlučivanja postupaju nepristrasno
na osnovu sopstvene ocene dokaza i tumačenja pravnih normi, uz poštovanje pretpostavke nevinosti
i prava na pravično suđenje u smislu odredbe člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6.Evropske
konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužnisu da objektivno vode postupak i donose odluke i da
poštuju pravo svih učesnika u postupku na jednakost pred zakonom, te da postupaju bez naklonosti
ili predrasuda prema učesnicima u postupku zasnovanih na nacionalnoj, verskoj, etničkoj, rasnoj
pripadnosti, političkim opredeljenjima, polu, starosti, društvenom poreklu, imovinskom stanju ili
drugim ličnim svojstvima i sklonostima.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužnisu da se ponašaju u vršenju funkcije, ali i izvan javnog
tužilaštva, na način kojim se učvršćuje poverenje javnosti i učesnika u postupku u njihovu
nepristrasnost i da se uzdrže od ponašanja koja bi mogla da dovedu u sumnju njihovu nepristranost.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužnisu da se izuzmu od postupanja u predmetima u kojima
postoje razlozi koji dovode u sumnju njihovu nepristrasnost.
Obaveza izuzimanja postoji ukoliko su javni tužilac i zamenik javnog tužioca:
- oštećeni krivičnimdelom;
- okrivljeni, njegov branilac, drugi postupajući nosilac javnotužilačke funkcije u istom predmetu,
oštećeni, njihov zakonski zastupnik ili punomoćnik, bračni drug ili lice sa kojim živi u vanbračnoj ili
drugoj trajnoj zajednici života ili srodnik po krvi u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobočnoj liniji do
četvrtog stepena, a po tazbini do drugog stepena;
- okrivljeni, njegov branilac, drugi postupajući nosilac javnotužilačke funkcije u istom predmetu ili
oštećeni u odnosu staratelja, štićenika, usvojitelja, usvojenika, hranitelja ili hranjenika; - postupali u
istom predmetu kao sudija za prethodni postupak ili kao sudija ili sudija – porotnik odlučivali o
potvrđivanju optužnice ili u tom svojstvu učestvovali u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se
pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom, ili učestvovali u postupku kao sudija, oštećeni kao
tužilac, privatni tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno oštećenog
kao tužioca ili privatnog tužioca, ili saslušani kao svedok ili kao veštak, ako Zakonikom o krivičnom
postupku nije drugačije propisano.
Javni tužilac i zamenik javnog tužioca će
zatražiti svoje izuzeće
i kada za to postoje razlozi i okolnosti
koje kod javnosti mogu dovesti u sumnju njihovu nepristrasnost.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužnisu da se u vršenju javnotužilačke funkcije, u
privatnim poslovima i u ličnim odnosima sa pripadnicima pravosudnih profesija uzdržavaju od
aktivnosti koje bi mogle da izazovu sumnju u njihovu nepristrasnost.
Oni mogu da učestvuju u aktivnostima građanskog, verskog ili humanitarnog karaktera
ukoliko ih teaktivnosti ne ometaju u vršenju funkcije ili bi se mogle negativno odraziti na
njihovu nepristrasnost.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužnisu da se uzdrže od učešća u političkim
akivnostima i kampanjama.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca mogu biti članovi i učestvovati u radu strukovnih ili
drugih organizacija koje se bave zaštitom svojih profesionalnih interesa i preduzimanjem
5
mera za očuvanje samostalnosti u radu, u skladu sa zakonom.
Javni tužioci i zamenici javnih tužilaca dužni su da se uzdržavaju od izjava u javnosti
KODEKS PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA
("Sl. glasnik RS", br. 27/2012)
1. Osnovi profesionalne etike
U društvu zasnovanom na vladavini prava advokat ima visoki stepen profesionalne
odgovornosti...
2. Smisao, cilj i domašaj Kodeksa
Kodeks je skup pravila o profesionalno-etičkim dužnostima advokata.
Kodeks se odnosi na advokate i advokatske pripravnike upisane u imenike advokatskih
komora na teritoriji Republike Srbije i advokate iz drugih država koji, u skladu sa zakonom,
zastupaju na teritoriji Republike Srbije.
3. Značenje izraza
Advokatura
je profesionalno obavljanje advokatske delatnosti.
Advokat
je svaki advokat ponaosob i svi advokati koji jesu ili su bili pripadnici zajedničke
advokature.
Zajednička advokatura
je svaki oblik udruženog, ortačkog ili drugog zakonom i ugovorom
uređenog zajedničkog rada advokata.
Klijent
je lice koga advokat zastupa.
Stranka
je lice koje se obratilo advokatu za pomoć do trenutka prihvatanja zastupanja, kao i
svaki drugi učesnik postupka u kome advokat zastupa, osim klijenta i suprotne stranke.
Suprotna stranka
je lice čiji interes je u određenom predmetu suprotan interesu klijenta.
Advokatska komora
je Advokatska komora Srbije i nadležna advokatska komora u sastavu
Advokatske komore Srbije;
Statut
je Statut Advokatske komore Srbije i statut nadležne advokatske komore u sastavu
Advokatske komore Srbije.
Kolega
je drugi advokat.
Naknada
su nagrada i troškovi po Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata .
7
7. Savesnost
Advokat je dužan da zastupa savesno.
Savesnost advokata sastoji se u brižljivom, marljivom, odlučnom i blagovremenom
zastupanju.
Na zastupanje ne smeju uticati politička ili verska uverenja, niti nacionalna, rasna ili etnička
pripadnost.
8. Poštenje
Čast, poštenje i moralna čvrstina odlike su profesionalnog rada advokata.
U profesionalnom radu advokat sme da koristi samo dopuštena i časna sredstva.
Advokat ne sme da sudeluje u nedozvoljenom pribavljanju prava, niti da se poziva na dokaze
za koje zna da su lažni ili pribavljeni na nezakonit način.
9. Poverljivost
Pouzdanje u tajnost podataka koje je klijent preneo advokatu od suštinske je važnosti za
pružanje pravne pomoći, pravnu sigurnost i sprovođenje pravde.
Izuzeci od poverljivosti dopušteni su samo u skladu sa zakonom, statutom i Kodeksom.
10. Dostojnost
U zastupanju, ponašanju, javnom istupanju i privatnom životu koji je dostupan uvidu javnosti,
advokat treba da čuva vlastiti ugled i ugled advokature.
Načinom rada i života advokat treba da doprinosi značaju, društvenoj ulozi i pravnoj
neophodnosti advokature.
11. Nespojivost
Advokat se ne može baviti poslovima koji narušavaju značaj i ugled advokature.
Nespojivo je sa advokaturom istovremeno obavljanje bilo koje druge profesije i delatnosti,
izuzev u oblasti nauke, književnosti, umetnosti, publicistike, pravnog obrazovanja,
posredovanja, humanitarnog rada, prevodilaštva i sporta.
Rukovodeći položaj advokata u političkoj stranci nije spojiv sa rukovodećim položajem u
advokatskoj komori.
Advokat može da bude rukovodilac ili član državnog organa u koji se po zakonu bira iz reda
advokata ili među advokatima, kao i stručnih, radnih ili savetodavnih državnih tela i tela
nevladinog karaktera, upravnih i uređivačkih odbora, ili izdavačkih saveta u organizacijama,
pod uslovom da nije na stalnom radu i da taj rad nije u suprotnosti sa načelima advokature.
