Nasilje navijačkih grupa u Srbiji

DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA BIOMEDICINSKE NAUKE

Studijski program Spotr i fizičko vaspitanje

Kandidati:

Aladin Ljajić 
Faruk Kapidžija

NASILJE NAVIJAČKIH GRUPA U SRBIJI

(SEMINARSKI RAD)

Predmetni nastavnik:

Doc.dr Emir Ćorović

Ass Andrijana Maksimović

Novi Pazar,2012

SADRŽAJ

Uvod……………………………………………...……………………………………………1

Srpska bolest I terminološka razjašnjenja……………………………………………….…….4

Huliganizam kao izvor nebezbednosti…………………………………………………………5

Učestvovanje maloletnika u nasilju navijačkih grupa…………………………………………7

Odgovornost medija………………………………………………………………………….10

Društvena reakcija na nasilje navijača……………………………………………………….12

Dva primera dobre prakse: koliko su indikativni za Srbiju…………………………………..13

Zapadni Balkan i problem na koje se stalno osvrćemo………………………………………15

Rezime………………………………………………………………………………………..16

Zaključak……………………………………………………………………………………..17

Ključne reči…………………………………………………………………………………..17

Pozivanje na izvore…………………………………………………………………………..18

Skraćenice………………………………………………………………………………....…18

Literatura……………………………………………………………………………………..19

 kriminalnih aktivnosti (Ignjatović, 2004: 541).  Sportska publika je sve masovnija; u okviru nje se formiraju

grupe koje se više od drugih interesuju, organizuju i pripremaju za pružanje podrške svom klubu putem 

navijanja.   Na   sportskim   susretima   često   je   dolazilo   do   nereda   u   kojima   je   praktično   bilo   nemoguće 

kontrolisati ili kanalisati ponašanja navijača i navijačkih grupa, usled čega su takve grupe predstavljale i 

stalnu opasnost, ne samo za vlast, već i za bezbednost zajednice. Naravno da nasilje navijača, kao samo jedan 

od pojavnih oblika sveprisutnijeg nasilja, ne predstavlja podjednako veliku opasnost za društvenu zajednicu 

kao neki drugi oblici nasilja, ali sve češći primeri sa smrtnim posledicama, velikim brojem povređenih i 

materijalnom štetom, kao i istorijski kontinuitet ove pojave, predstvljaju svojevrstan izazov za organizovanije 

i   sistematičnije   bavljenje   ovim   bezbednosnim   problemom.   Ovo   utoliko   pre   što   se   u   njemu   angažuju   i 

maloletnici koji usvajaju nasilje kao način komunikacije. Navijanje i pripadnost navijačkim grupama postaju 

i   moderan   način   ponašanja,   uglavnom   mlađih   osoba,   koje   u   grupi   imaju   snažan   osećaj   pripadnosti   i 

identifikacije sa grupom, neposredno učestvu- jući u sportskom događaju, pretvarajući navijanje u spektakl ili 

ritual, ali često i prenoseći nasilje iz društvenog okruženja ili ge- nerišući nasilje i nedolično ponašanje u 

samom sportskom okruženju. Takvo ponašanje se sve češće vezuje za fudbalske navijače, ali treba istaći da 

je ono prisutno i na drugim sportskim priredbama, poput košarkaških, rukometaških i hokejaških utakmica, 

pri čemu je često reč o istim navijačima, odnosno navijačkim grupama.

1

   Na prostorima Srbije i bivše 

Jugoslavije, nasilje navijača postaje znatno izraženije osamdesetih godina dvadesetog veka, posebno između 

nacionalno obojenih navijačkih grupa iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije, da bi doživelo vrhunac i na 

simboličkom nivou označilo kraj državne zajednice i predstavljalo uvod u početak raspada SFR Jugoslavije, 

slikom nasilja 1990. godine, na stadionu u Zagrebu  (Žugić, 1996). S obzirom na to da je sport jedan od 

najboljih katalizatora masovnih oblika ispoljavanja emocija i ventil koji omogućuje da se i najniže strasti 

ispolje   svom   žestinom,   on   se   mogao   koristiti   kao   indikator   nastupajuće   krize   u   društvu.   Na   sportskim 

susretima je bilo sve manje onih koji su uživali u sportu; sportski susreti su postajali prilika za okupljanje 

ekstremista kojima je navijanje praktično služilo kao paravan. Nasilje sportske publike u Srbiji je poslednje 

dve decenije doživelo eskalaciju, što je sasvim u skladu sa svetskim trendovima. Kao najvažniji uzroci koji 

su, u periodu od osamdesetih i deve- desetih godina dvadesetog veka do danas, na našim prostorima doveli 

do pojave i eskalacije nasilja, odnosno huliganizma ,

2

 mogu se navesti: obrazovanje fan-grupa, njihova sve 

veća   organizovanost,   povećanje   stepena   agresivnosti   navijača,   politizacija   navijačkih   grupa   i   eskalacija 

navijačkih   u   međunacionalne   sukobe   (Mihajlović,1997).     Pored   ovih   razloga,   uzrocima   ekstremnog 

1

  Široko rasprostranjeno uverenje da je nasilje navijača noviji fenomen, prisutan pretežno u fudbalu, opovrgavaju podaci koji 

otkrivaju brojne primere u raz-ličitim sportovima u svim delovima sveta, u kojima su sportske priredbe održavane, a pojedini  
sportovi stekli popularnost.

2

 Treba razlikovati pojmove navijač i huligan. Za razliku od navijača, nasilnici ili huligani (najčešće se dovode u vezu sa fudbalom)  

mogu se definisani kao osobe koje posećuju utakmice prvenstveno da bi učestvovali u agresivnom i nasilnom ponašanju, koje  
praktikuju i nevezano za sportske događaje. Nasilnici ili huligani tvrde da su upravo oni pravi navijači i ljubitelji svog kluba, ali da  
to pokazuju na drugačiji način.

2

ponašanja treba dodati i one na koje su ukazali istraživači ove pojave u Engleskoj, čime se slika uzročnosti 

upotpunjuje: društvena kriza kao pogodan okvir za huliganizam (što je veća kriza, izraženiji su nasilje i 

huliganizam), gubitak društvenih vrednosti, kriza velikih ideja, gubljenje životnog smisla, pojava vrednosne 

praznine,   marginalni   društveni   status   omladine,   besperspektivnost,   nezaposlenost,   situacija   u   fudbalu   i 

fudbalskim   organizacijama   (kriminalizacija,   nameštanje   utakmica,   klađenje,   odlazak   najboljih   igrača   i 

kadrova),   institucionalizacija   huliganizma   kroz   navijačke   organizacije,   zaštitnički   odnos   klubova   prema 

navijačima i generalna naklonost mladih prema ponašanju koje odudara od opšteprihvaćenih normi (Mišić, 

2010: 87).   Navijačko nasilje je samo vidljivi i upečatljiviji deo nasilja, koje samo po sebi predstavlja 

izuzetno složen i specifičan bezbednosni problem. Složenost se ogleda u različitim osnovama, uzrocima i 

povodima nastanka i ispoljavanja nasilja, pojedinačnog i grupnog (kolektivnog) ponašanja ,

3

  u njihovom 

neodvojivom   međusobnom   uticaju   i   u   različitim   tumačenjima   (biološkom,   psihološkom,   sociološkom, 

kriminološkom i dr.). Specifičnosti se odnose na etiologiju njegovog nastanka, povezanost sa sportskim 

priredbama, najčešće fudbalom, učešće više subjekata u planiranju i sprovođenju mera bezbednosti prilikom 

organizacije sportskih priredbi, preduzimanje preventivnih mera i sankcionisanje nedozvoljenog ponašanja ,

4

različite oblike ispoljavanja (verbalno i fizičko) ,

5

 mesto ispoljavanja (najčešće su to sportski događaji, tribine 

i hale, ali sve češće, nasilje se prenosi na druga javna mesta, ulice, prevozna sredstva, ugostiteljske i druge 

objekte), vreme ispoljavanja, (pre, za vreme i nakon sportske priredbe, nevezano za sportsku priredbu), način 

ispoljavanja (tuče, upotreba i bacanje predmeta koji mogu povrediti lica ili izazvati oštećenje i uništenje 

imovine, zakazivanje tuča sa drugim navijačkim grupama, politička dimenzija), teško otkrivanje izvršilaca 

krivičnih dela i prekršaja (zbog izvršenja u grupi ili masi) otežanu identifikaciju izvršilaca i dokazivanje 

(neprijavljivanje   izvršenja,   skrivanje   navijačkim   obeležjima),   posledice   (ugrožavanje   života,   telesno 

povređivanje, oštećenje i uništenje imovine, narušavanje javnog reda, izazivanje mržnje i netrpeljivosti) i 

druge specifičnosti (prekomerno konzumiranje alkohola i opojnih sredstava, korišćenje pirotehnike). Nasilje 

navijača se, pored iznetih karakteristika, razlikuje u odnosu na druge kriminalne aktivnosti i po motivu, koji 

je često nejasan ili ga nije moguće sa sigurnošću utvrditi. Za razliku od drugih izvršilaca krivičnih dela i  

prekršaja, koji izbegavaju kontakt sa policijom, navijačke grupe nasilje i nedolično ponašanje ispoljavaju i 

prema   pripadnicima   policije.  

6

  Takođe,   prisutan   je   problem   kršenja   više   zakonskih   propisa:   Zakona   o 

3

 „Odnosi se na postupak grupe pojedinaca u situacijama gde se ne mogu primenjivati normalni standardi ponašanja, kao što su  

sportski događaji“ (Kešetović, Korajlić, 2008).

4

 U XIII veku u Engleskoj zabeleženi su prvi slučajevi masovnih nereda i nasilja navijača, na igrama harlinga (hurling), preteče  

današnjeg fudbala i pokušaja sankcionisanja. Gradonačelnik Londona, 1314. godine, doneo je ukaz o zabrani održavanja igara 
unutar gradskih zidina. Videti:www.sirc.org/publik/fvhist.html pristup: 14. 3. 2005.

5

  Različiti su pristupi klasifikaciji oblika nasilja. Tako, „Nasilje može biti organizovano, spontano, ritualno, a danas sve više 

poprima instrumentalni oblik“. (Koković, 2001).

 3

6

 Izvorna tipologija uključuje psovanje, vređanje, nerede sa bacanjem predmeta,utrčavanje u teren, zlostavljanje i fizičke napade na 

učesnike utamice (igrače,službena lica i protivničke navijače). Od šezdesetih godina dvadesetog veka, registrovano je nekoliko