1. Uvod
Politika cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda predstavlja integralni deo agrarne poli-
tike u svakoj zemlji. Cena predstavlja osnovni faktor koji određuje uslove privređivanja i
finansijsku poziciju privrednih agrarnih subjekata u primarnoj raspodeli. Iz tog razloga svaka
zemlja nastoji da definiše sistem intervencija u oblasti cena koji je u skladu sa politikom
razvoja poljoprivrede. Optimalno definisani pariteti cena treba da utiču na stabilnost i
profitabilnost primarne poljoprivredne proizvodnje. Time su proizvođači motivisani za
povećanje obima i kvaliteta proizvodnje. U razvijenim zemljama koriste se različiti metodi
formiranja i regulisanja cena sa ciljem da se stihijsko delovanje tržišnih zakona kontroliše i
usmerava u željenom pravcu. Stoga se ne može govoriti o eksplicitno ekonomskim
zakonitostima u formiranju cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.
1
2. Zahtevi kukuruza prema zemljištu
Kukuruz ima velike zahteve prema zemljištu, kako prema fizičkim tako i prema hemijskim
osobinama. Zemljište ima ulogu i zadatak da akumulira što veću količinu vode, da je sačuva i
stavi na raspolaganje biljci onog trenutka kada je biljci neophodna. To mogu da obezbede
duboka rastresita zemljišta dobrih fizičkih svojstava. Istovremeno sa vodom, zemljište treba
da raspolaže dovoljnom količinom lako pristupačnih hraniva. Ta hraniva zemljište treba da
stavi biljci na raspolaganje. To mogu obezbediti zemljišta dobrih hemijskih i fizičkih osobina.
Ako zemljište ne raspolaže sa dobrim fizičkim i hemijskim svojstvima agrotehničkim
merama treba to zemljište prilagoditi optimalnom stanju. Za visoke i stabilne prinose
neophodna su duboka, plodna i rastresita zemljišta. U našim agroekološkim uslovima to su:
černozem, livadska i ritska crnica (lakšeg mehaničkog sastava), plodne gajnjače i plodni
aluvijumi.
2.1. Plodored
Kukuruz bolje podnosi monokulturu ili gajenje u užem plodoredu od drugih žitarica,
međutim pojava kukuruzne zlatice nametnula je obavezu gajenja ove biljne vrste u
plodoredu. Kuruz se može gajiti i kako postrni usev nakon ranih kultura (ulane repice, graška,
jecma i ranih krmnih kultura) ili u slučaju ranijeg propadanja osnovne biljne vrste. Uspeh
ovakve proizvodnje prilično je nesiguran u našem pedoklimatu ukoliko ne postoji mogućnost
navodnjavanja. Što se tiče preduseva kukuruzu odgovaraju višegodišnje leguminoze,
krompir, suncokret, strna žita i uljana repica dok se soja i šećerna repa smatraju manje
povoljnim predusevima. Kao predusev kukuruz može biti dobar, ali i loš. Kasna berba u jesen
pogotovu sa puno padavina uz istovremeno veliku vegetacionu masu koju kukuruz za sobom
ostavlja može u velikoj meri otežati kasniju obradu zemljišta. Rezidui herbicida takođe mogu
biti ograničavajući faktor za setvu naredne biljne vrste(pre svega povrtarskih biljnih vrsta).
2
strukturnih agregata i formiranja pokorice. U tom slučaju pokorica pruža veliki otpor klici
prilikom nicanja. Pokorica može izazvati pucanje koleoptile ispod površine zemljišta
(pokorice), što će prouzrokovati razvoj listova ispod površine zemljišta i propadanje klijanca.
Predsetvenom pripremom treba uništiti ponike korova.
Prva predsetvena priprema
se
izvodi nešto dublje 10, 12 – 14 cm. Izvodi se rano u proleće setvospremačima kada to
vremenski uslovi dozvoljavaju tj. kada zemljište nije prezasićeno sa vodom i kada prolazak
mehanizaije ne izaziva veliko gaženje i sabijanje zemljišta. Cilj ove prve predsetvene
pripreme je da se popravi vodno-vazdušni režim, da se zemljište oslobodi suviška vode, da se
popravi odnos nekapilarnih i kapilarnih pora kako bi se stvorili povoljni uslovi za izvođenje
ostalih agrotehničkih mera. Ovom pripremom treba povećati učešće nekapilarnih pora. U to
vreme su već ponikli korovi koji niču na temperaturi do 5 °C i te ponike treba uništiti
predsetvenom pripremom. Neposredno pred setvu izvodi se
druga predsetvena priprema
koja ima za cilj da stvori povoljne uslove za klijanje semena i nicanje biljaka, izvodi se na
dubini oko 10 cm. Pre ove pripreme primeni se potrebna količina azotnih đubriva.
Predsetvenom pripremom đubriva se mešaju sa zemljištem i uništavaju korovi koji niču na
temperaturi 5 – 8 °C.
2.4. Đubrenje
Koriste se makro, mikro i korisni elementi. Tri osnovna deficitarna elementa su azot, fosfor i
kalijum. N i K
2
O biljke intenzivnije usvajaju do svilanja, a najintenzivnije u fazi od 9 – 11
listova pa do oplodnje (30 – 35 dana). U tom periodu biljka usvoji 66,6% azota i 72,1%
kalijuma. Fosfor i kalcijum biljke usvajaju ravnomerno tokom cele vegetacije. U periodu 9 –
11 listova do oplodnje 30 – 35 dana biljke usvoje 55,6% fosfora i 64,2% kalcijuma.
Sa 1 t zrna i vegetativnom masom kukuruz iznese:
N 18 – 30 kg
P2O5 11 – 14 kg
K2O 15 – 27 kg
4
2.5. Izbor hibrida
Hibridi se dele u tzv.
FAO grupe zrenja
(100 – 1000). Za naše područje značajne su grupe
zrenja 300 – 700.
Grupa zrenja (200 – 300) ima dužinu vegetacije 100 – 120 dana, 13 – 15 listova, klip je
postavljen 60 – 80 cm i obično u momentu berbe ima 15 – 20% vlage
Srednje rani hibridi (400 – 500) – dužina vegetacije 120 – 130 dana, broj listova 15 – 17, klip
80 – 100 cm, vlaga 20 – 25%
Srednje kasni hibridi (600 - 700) – dužina vegetacije 130 – 140 dana, 17 – 19 listova, visina
klipa 100 – 120 cm, vlaga u momentu zrenja 25 – 30%
Hibridi FAO grupe zrenja 200, 300 i 400 se gaje u brdsko-planinskom području na
nadmorskoj visini 600 – 800 m (600 m za grupu 400, a 800 m za grupu 200)
Hibridi FAO grupe zrenja 500 – 600 se gaje na nadmorskoj visini 400 – 600 m
Hibridi FAO grupe zrenja 600 – 700 se gaje na nadmorskoj visini 200 – 400 m
U našim uslovima se gaje hibridi 400 (predusev za pšenicu), 500 i 600 FAO grupe zrenja.
Prilikom odabira hibrida treba voditi računa o njegovom prinosu, dužini vegetacije,
otpornosti stabla na poleganje, suši, toleranciji stabla na bolesti i štetočine, o kvalitetu zrna za
utrošak za prirast. Treba voditi računa o strukturi setve (na koliko će posle površina doći
pšenica), voditi računa o opremljenosti gazdinstva (poželjno i rani i kasni i srednji kukuruz
grupe zrenja). Otpornost stabla na poleganje veoma bitna. Pravilan izbor hibrida ravnomerno
upošljava radnu snagu – dug period berbe, setve i optimalne agrotehničke mere.
5
