1
Aleksandar Blagojević 167/2013
S A D R Ž A J
1.Uvod..................................................................................2
2.Stanje i tendencije u bezbednosti saobraćaja..................3
2.1 Bezbednost saobraćaja kao globalni problem..............3
2.2 Stanje bezbednosti puteva u Republici Srbiji.................4
2.3 Stanje bezbednosti vozila...............................................4
2.4Stanje odziva hitnih službi nakon saobraćajne nezgode.5
2.5 Aktivnosti ostalih institucija i organizacija......................5
3. Stavovi o rizicima u saobraćaju........................................6
4 Ponašanja u saobraćaju – indikatori bezbednosti............7
5. Saobraćajne nezgode i nastradala lica............................8
6.Deca u saobraćaju...........................................................10
6.1 Tipične situacije u kojima deca stradaju u saobraćaju..15
7. Preventivno delovanje....................................................18
7.1 Predškolsko i školsko obrazovanje..............................18
7.2 Saobraćajno školska takmičenja..................................20
7.3 Obrazovanje u auto-školama........................................23
7.3 Saobraćajno obrazovanje nakon obuke u auto
školama..............................................................................25
2
Aleksandar Blagojević 167/2013
1. Uvod
Drumski saobraćaj postaje osnovni vid masovnog i individualnog transporta
zahvaljujući prednostima koje ima u odnosu na ostale vidove transporta.
Nove transportne tehnologije donele su niz prednosti u transportu, pre svega
veće brzine transporta, veću pristupačnost , veću ekonomičnost, kao i veću
elastičnost u koršćenju.Ove nove tehnologije su prouzorkovale sve veću
proizvodnju motornih vozila a samim tim i veću upotrebu motornih vozila za
zadovoljavanje najrazličitijih potreba koje su korisnici zahtevali
Razvoj motorizacije nije doneo samo značajne prednosti već je sa sobom
doneo i neke značajne nedostatke kao što su povećano zagađenje okoline,
povećanje zagušenja , smanjenje brzine prevoza, zauzimanje površina u
stanju mirovanja i kretanja, povećanje buke , aerozagađenja kao i
najznačajniji nedostatak povećanje broja saobraćajnih nezgoda kao i
posledica istih.
Bezbednost saobraćaja je upravo disciplina koja počinje intenzivno da se
razvija sa porastom stepena motorizacije i broja ugroženih učesnika u
saobraćaju. Danas u svetu i kod nas je izražen veliki problem zbog ogromnih
materijalnih šteta i broja povređenih i poginulih u saobraćaju tako da se teži
svim raspoloživim sredstvima počev od neposrednog učesnika u saobraćaju,
transportnih organizacija, sistema obuke, informisanja pa i angažovanjem
određenih struktura društva , da se broj saobraćajnih nezgoda i težine
njihovih posledica svedu na najmanju moguću meru pošto za sada ne postoji
način da se one potpuno eliminišu iz saobraćaja.
Svi saobraćajni problemi se mogu naći u ove četiri komponente što važi i za
saobraćajne nezgode. Da bi se problemi nezgoda uspešno rešavali
neophodno je stvoriti realnu sliku o njima, njihovim karakteristikama, vrstama
, uzrocima i okolnostia pod kojima su se desile. Do ovih saznanja se dolazi
putem analiza, studija i eksperimentima . Na osnovu analize se utvrđuju
određene rizične grupe učesnika u saobraćaju , rizične lokacije, vreme i
okolnosti pod kojima se nezgode dešavaju i na osnovu toga se nameću
određeni zaključci i tehnička rešenja koja kasnije nalaze svoju primenu u
ovlasti regulisanja i upravljanja saobraćajem , saobraćajnog projektovanja i
planiranja i na kraju u oblasti kontrole saobraćajem.
4
Aleksandar Blagojević 167/2013
Ovo treba da se postigne doslednim sprovođenjem naučnih i stručnih
principa kroz različite aktivnosti na nacionalnom , regionalnom i globalnom
nivou.
2.2 Stanje bezbednosti puteva u Republici Srbiji
Putna mreža u Republici Srbiji je podeljena na mrežu državnih puteva ,
mrežu opštinskih puteva i ulica i nekategorisane puteve. Na osnovu jedinog
izveštaja (JP „Putevi Srbije“ ) o opasnim mestima na državnoj putnoj mreži ,
identifikovana su 262 opasna mesta .
Na osnovu statističkih podataka o uzrocima saobraćajnih nezgoda , uticaj
puta na nastanak saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima u Republici
Srbiji evidentiran je kod manje od 1% slučajeva . Imajući u vidu da se u
razvijenim zemljama Evrope (Švedska , Francuska , Norveška itd.) put kao
osnovni ili doprinoseći uzrok saobraćajne nezgode pojavljuje u vise od 20%
saobraćajnih nezgoda , to upućuje na zaključak da se uticaj puta na
nastanak saobraćajnih nezgoda u Republici Srbiji ne evidentira na
odgovarajući način . U cilju preciznog sagledavanja uticaja puta na nastanak
saobraćajnih nezgoda neophodno je u narednom periodu unaprediti
postupak i kvalitet prikupljanja i ažuriranja podataka o uzrocima saobraćajnih
nezgoda i faktorima koji doprinose nastanku saobraćajnih nezgoda.
2.3 Stanja bezbednosti vozila
Stanje bezbednosti vozila u Republici Srbiji nije na zadovoljavajućem nivou ,
s obzirom da je prosečna starost vozila , prema podacima Minstarstva
unutrašnjih poslova u 2013 godini bila iznad 16 godina. Prosečna starost
putničkih vozila u državama Evropske unije iznosila je 8,6 godina , a kretala
se od 7,7 godina – Austrija, do 14 godina – Estonija .
Elementi aktivne i pasivne bezbednosti vozila su znatno manje zastupljeni
kod vozila starije generacije , zbog toga što su se EURONCAP testovi
primenjivali samo na znatno manjem broju vozila nego što je sada slučaj
Starost i kvalitet voznog parka je u direktnoj vezi i sa ekonomskim
standardom stanovništva , pa unapređenje bezbednosti vozila treba
posmatrati iz ugla unapređenja ekonomskog standarda stankovnika u
Republici Srbiji
Istraživanje na uzorku od 15.000 vozila AMSS (2014) pokazalo je da je
tehnicka neispravnost zastupljena kod preko 30% pregledanih vozila dok je
tokom akcije 2013. godine utvrđeno da je tehnička neispravnost zastupljena
29% pregledanih vozila .
Imajući prethodno navedeno u vidu , najveći pozitivan efekat sa aspekta
bezbednosti vozila može se ostvariti povećanjem tehničke ispravnosti vozila i
5
Aleksandar Blagojević 167/2013
stimulisanjem razvoja i primene novih tehnologija usmerenih ka povećanju
bezbednosti vozila.
Povećanje tehničke ispravnosti vozila se može ostvariti kroz unapređenje
rada i kvaliteta kontrole tehničkih pregleda . Primenom stimulativnih mera
usmerenih ka unapređenju aktivne i pasivne bezbednosti vozila , može se
postići viši nivo bezbednosti saobraćaja.
2.4 Stanje odziva hitnih službi nakon saobraćajne
nezgode
Na osnovu podataka Ministarstva zdravlja , u 2013 godini vreme odziva
službe medicinske hitne pomoći kreće se u okvirima evropskih proseka
(manje od 10 minuta ).
Postoji izraz “zlatni sat” koji podrazumeva da se u prvom satu nakon
događanja saobraćajne nezgode može spasiti više od 50% lica koji imaju
šansu da budu spašena.
Pored odziva službe hitne medicinske pomoći veoma je važno
pravovremeno i ostalih službi koje učestvuju u spasavanju povređenih nakon
saobraćajne nezgode i otklanjanja posledica na putu. Pod ovim pre svih
podrazumevamo odziv vatrogasno-spasilačkih službi i odziv saobraćajne
policije.
2.5
Aktivnosti ostalih institucija i organizacija
Da bi sistem bezbednosti saobraćaja mogao da funkcioniše efikasno
neophodno je obezbediti poštovanje zacrtanih pravila ponašanja upravljača i
učesnika u saobraćaju , kao i svih ostalih koji utiču na bezbednost
saobraćaja. Mera poštovanja pravila koja su dogovorena na nivou države se
može analizirati kroz broj i težinu prekršaja važećih pozitivnih propisa u
oblasti saobraćaja. Poseban aspekt ovog problema se vidi i kroz dužinu
trajanja i pravosnažno okončanje postupaka vezanih za prekršajna krivična i
ostala dela.
Treba napomenuti da su povećanje bezbednosti učesnika u saobraćaju
zainteresovani država , osiguravajuća društva , i građani. To se može videti i
kroz rad na strategiji bezbednosti saobraćaja, odnosno da je država
pokazala interes i volju da se problem rešava , da pojedinci u ovom trenutku
nemaju presudnu uticajnu ulogu , a da nedovoljno učestvuju osiguravajuća
društva. Osiguravajuća društva imaju veliku finansijsku dobit kao posledicu
povećanja bezbednosti saobraćaja pa je logično očekivati znatno veće
adekvatno učešće osiguravajućih društava i države u naporima da se
poveća bezbednost saobraćaja , odnosno smanje stradanja i materijalni
gubici.
Zbrivnjavanje povređenih u saobraćajnim nezgodama zauzima znatan deo
bolničkih kapaciteta. Smanjenjem stradanja u saobraćajnim nezgodama
7
Aleksandar Blagojević 167/2013
Smanjenje dozvoljene granice alkohola u organizmu za vreme vožnje
Razvoj preventivnih mera protiv vožnje pod uticajem alkohola
Razvoj inteligentnih uređaja za ograničenje brzine kretanja vozila
Kampanje usmerene na zabranu upotrebe telefona u vožnji , vožnje
pod uticajem alkohola i prekoračenje brzine
Kampanje usmerene na upotrebu zaštitnih kaciga i drugih zaštitnih
sistema
Stavljanje važnog akcenta na motocikliste koji upravljaju vozilom pod
uticajem alkohola
Kombinovanje mera koje podržavaju zone 30 km/h
Dizajniranje profila puta uzimajući u obzir potrebe pešaka i biciklista
Uvođenje novih propisa ili izmenu postojećih koji mogu biti korisni za
harmonizaciju u Evropi
Uvođenje inteligentnih transportnih sistema
4. Ponašanja u saobraćaju – indikatori bezbednosti
saobraćaja
Indikatori bezbednosti saobraćaja (u daljem tekstu indikatori) predstavljaju
savremeni alat za praćenje bezbednosti saobraćaja , pokazuju tendencije u
bezbednosti saobraćaja i ističu probleme stradanja u saobraćajnim
nezgodama.
Najčešće korišćeni indikatori učesnika u saobraćaju su
: indikatori upotrebe
zaštitnih sistema (upotreba sigurnosnih pojaseva, sistema dečije zaštite , i
upotreba zaštitne kacige ) poštovanje ograničenja brzine , vožnja pod
uticajem alkohola , nepropisna upotreba uređaja za komunikaciju u toku
vožnje itd.
Istraživanje indikatora bezbednosti saobraćaja u Republici Srbiji je zapoćeto
2013. godine. Rezultati istraživanja pokazuju da je u Republici Srbiji
upotreba sigurnosnih pojaseva na prednjem sedištu 68%. U najrazvijenijim
zemljama upotreba sigurnosnih pojaseva na prednjem sedištu iznosi 98%
(Nemačka, Švedska , Francuska , Japan). Pojedini indikatori bezbednosti
saobraćaja ukazuju na alarmantno stanje bezbednosti učesnika u
saobraćajnim nezgodama npr. upotreba sigurnosnih pojaseva na zadnjem
sedištu 3%
Rezultati istraživanja u proleće i jesen 2014 godine pokazali su slične
vrednosti . Naime vrednosti indikatora su u najvećem broju slučajeva
poboljšane neprimetno , tako da nisu uočene statistički značajne razlike.
