1.Sta je predstavljanje?
Predstavljanje jeste slika,slicnost sa necim ili reprodukovanje necega sto postoji u “realnom svetu”.
To mogu biti predmet, osoba, grupa ili dogadjaj koji se predstavljaju ili su na neki nacin prikazani
posredno.
2.Razlika između predstavljanja preko pismenog teksta i traka, cd, filma i TV.
Kada je u pitanju pisani tekst, posredan prikaz je ocigledan. Sadrzaj je ponovo predstavljen u vidu
znakova na stranici, tj. “recima” i tako prikazan tesko se moze pomesati sa onim stvarnim.
Medjutim, kod medija kao sto su trake, kompakt diskovi, film i televizija to ponovno predstavljanje
izgleda da mnogo vise podseca na nase licno dozivljavanje stvarnosti. Na taj nacin i televizija
ponovo predstavlja stvarni svet i to na povrsinskom nivou,slicno onome kako mi nasim culima vida
i sluha “tumacimo” dozivljaj.
3.Obelezja predstavljanja.
Svako predstavljanje je: a)selektivno, b)ograniceno ili kadrirano, c)”univokalno” (tj. Sa samo jedne
pozicije) i d)rezultat mehanicke obrade ili posredovanja.
4.Zasto smo skloni da predstavljanje prihvatimo bez pogovora i zaboravimo da su u njemu
posredovali drugi i obradili ga?
Kako je predstavljanje daleko od prikazivanja celokupne scene ili konteksta, predstava sadrzi skoro
nemerljivo mali postotak celokupnosti. Ipak, buduci da se ovo poklapa sa nacinom na koji
predstavljamo svet samima sebi (televizija i drugi masovni mediji podrazavaju nas sopstveni
process opazanja), skloni smo da takva predstavljanja bez pogovora prihvatamo i sasvim
zaboravimo da su njima posredovali,ili ih obradili,svi drugi osim nas samih.
5.Obelezja predstavljanja na televiziji. (Ricard Dajer)
Ricard Dajer izdvaja cetiri razlicita znacenja termina predstava u odnosu na televiziju. Prvo
znacenje, jeste ponovno prikazivanje sveta, koje podleze televizijskoj selekciji, naglasavanju i
tehnickim i estetskim kodovima. Drugi smisao reci jeste nesto sto je reprezentativno ili tipicno za
realan svet. Trece znacenje podrazumeva pojam demokraticnosti govorenja u necije ime,odnosno
predstavljanja nekoga. I kao poslednje, kad govorimo o predstavljanju, poteze se vazno pitanje
publike,jer ono sto publika vidi u programu mozda je kljucno znacenje teksta.
6.Zasto predstavljanje u medijima mora da bude ograniceno, pojednostavljeno i osmisljeno
prepoznatljivim kodovima?
Za sve medijske procese od sustinske je vaznosti da je predstavljanje ograniceno, pojednostavljeno i
osmisljeno prepoznatljivim kodovima. Bez ovih kodova ili konvencija, predstavljanje bi bilo
“necitljivo”, posto bi svako za sebe bilo idiomatsko (tj. jedinstveno). Na primer sportski izvestaj
sniman iz svakog moguceg ugla.
7.Zasto su mediji odgovorni za predstavljanje drustvenih grupa? (Barton)
Prema Bartonu mediji su odgovorni za predstavljanje drustvenih grupa tako sto izvesne tipove ljudi
grade na osnovu ponovljenih elemenata,kao sto su izgled i ponasanje. Ovi elementi nose znacenja u
vezi sa karakterom, odnosima i o tome kako je zamisljeno da mi te tipove vidimo i procenjujemo.
8.Nivoi predstavljanja drustvenih grupa. (Barton)
Tri nivoa:
a)Tipovi na koje se nailazi na televiziji, kao sto su bakalin ili ekscentricna starija gospodja koja
resava zlocin, cesto su prepoznatljivi, a da nisu obavezno i stereotipi.
b)Stereotipi su uvek tesno povezani sa pitanjem predstavljanja. Danas izraz “stereotipiziranje” znaci
neprekidno ponavljanje izvesnih prestava o odredjenim grupama ljudi u medijima. To ukljucuje
1
uzimanje lako shvatljivog skupa karakteristika ili osobenosti za koje se smatra da pripadaju nekoj
grupi, iz cega se onda stvara reprezentativna odlika cele grupe.
c)Arhetipi su prema Bartonu najsnazniji primeri tipova i imaju duboke korene u kulturi. To su
prauzori, glavni junaci,junakinje i razbojnici koji ovaplocuju najdublja uverenja,vrednosti a mozda i
predrasude drustva.Supermen jeste arhetip upravo kakvi su i svi mitoloski junaci.
9.Odlike stereotipa. (Tesa Perkins)
Tesa Perkins definise stereotip kao grupni concept koji daje jednostavne structure, cesto skrivajuci
slozenost, zasnovan na “inferiornom procesu rasudjivanja”.
-Stereotipi nisu uvek “lazni”; Stereotipi mogu,barem delimicno,biti pozitivni:Nemci su stereotipno
uspesni,francuzi veliki ljubavnici; Stereotip se moze odnositi i na sopstvenu drustvenu grupu;
Stereotipi se ne vezuju obavezno za potlacene grupe; Stereotipi nisu uvek povezani sa manjinskim
grupama o kojima nemamo mnogo direktnog iskustva; Stereotipi mogu biti u isti vreme i prosti i
slozeni; Stereotipi nisu kruti i nepromenljivi; Ne moze se reci da mi u stereotype jednostavno
“verujemo” ili “ne verujemo”: oni mogu “da rade” za nas ili da sa nama opste,a da se mi sa njima
ne moramo obavezno i “slagati”; Stereotipi ne moraju da uticu na nase ponasanje ili
stavove:moguce je “imati” neki stereotip o necemu,a ne verovati da je zaista istinit.
10.Osnovna stanovista u odredjenju stereotipa.
Poznato je da porodica,skola,crkva i drugi cinioci odredjuju u znacajnoj meri identitet, uloge i
polozaj mladih u drustvu. Medjutim televizija i drugi oblici medijske culture u prostoru
socijalizacijskih uticaja imaju sve veci znacaj u oblikovanju svakodnevnog zivota ljudi. Uticu na
nacin ponasanja, razmisljanja i formiranja predstava koje imamo o sebi i drugima. Neminovno deca
provode veci deo slobodnog vremena uz razlicite vrstr medija,jer u njima pronalaze
sadrzaje,simbole i znacenja vremena u kojem zive. Roditelji,nastavnici i vrsnjaci nisu uvek
dovoljan izvor podrske za dileme sa kojima se suocavaju mladi. Smatra se da je mlade neophodno
nauciti da participiraju u medijskom zivotu jednog drustva, da upotrebljavaju vlastite resurse i uticu
delimicno na njihovo oblikovanje. Medijski proctor u javnom mnjenju temelji se na stereotipima,ali
se i sami stereotipi razvijaju u skladu sa misljenjem javnosti. Politicke i ostale drustvene structure
koriste se medijskom propagandom kako bi formirali i sirili stereotype u skladu sa njihovim
interesima. Stereotipi mogu biti opasni ukoliko se koristr kao oruzje u konfliktima,biznisu ili
politici. Brojne medijske manipulacije mocnih lobija nastoje da stereotipiziraju pojedine grupe u
drustvu,s ciljem da opstanu i zadrze vlastitu moc.
11.Osnovni teorijski pristupi stereotipima.
Lipman je jos dvadesetih godina proslog veka definisao stereotype kao uproscene slike o svetu koje
omogucavaju da svet izgleda pristupacnije i razumljivije nego sto u stvari jeste. U psiholoskoj
literature razlikuju se dva stavovista u definisanju stereotipa. Jednoj grupi pripadaju autori koji
izucavaju stereotype oslanjajuci se na definiciju koju je da Lipman, dok druga grupa polazi od
shvatanja da su stereotipi racionalizacija postojecih predrasuda prema drugim grupama. Esmor i Del
Boka su pregledom niza teorijskih i empirijskih radova, uocili tri teorijska pristupa u izucavanju
stereotipa: a)psihodinamski, b)sociokulturni i c)kognitivni. Psihodinamski model ima svoje korene
u Fjordovoj psihoanalizi i drugim motivacionim teorijama koje naglasavaju vaznu ulogu stereotipa
u odrzavanju samopostovanja, kao i u odbrani licnosti od potencijalnih izvora anksioznosti.
Hamilton i Trolier definisu stereotype kao kognitivne structure koje sadrze znanja, uverenja i
ocekivanja o odredjenoj grupi.
2.Uzroci selektivnosti predstavljanja manjinskih grupa.
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina,mnogi od onih koji nisu bili zadovoljni predstavljanjem
obojenih ljudi u kulturnoj areni zalagali su se za “pozitivne prizore”, kako bi se uspostavila
ravnoteza sa “negativnim prizorima”, koje su mediji isuvise cesto “pakovali” publici.Stereotipi su
drustvene konstrukcije, projektovane da bi konstruisale drustveno. Oni ne nastaju prosto, ni iz cega,
2
3. Kako se predstavljaju tinejdzeri u medijima?
’’Omladinci’’ predstavljaju grupu na prelazu izmedju deteta i odraslih ljudi.Pretpostavlja se da deca
pripadaju porodicama iz kojih poticu,ne rade,nisu u braku i aseksualna su.Odrasli rade,seksualno s
svesni,ozenjeni,itd.Omladina obuhvata sve ove binarne suprotnosti.Najuobicajniji
prikaz,mladi=nevolja.Dokaz za to su razni filmovi,Buntovnik bez razloga, Divlji u srcu...Bave se
problemima seksa,nasilja,kriminala,droge...Ovi filmovi su licenje sereotipa o mladim ljudima-
tinejdzerima.
4. Koliko su prisutni i kako se predstavljaju stare zene i muskarci u medijima?
U mnogim slucajevima prikazivanje starog doba moze se izjednaciti sa prikazivanjem stereotipa
detinjstva.Starost vise nije stanje koje je kao nekad uzivalo postovanje od zajednice.Mediji su
pretrpani slikama mladih i lepih ljudi ciji se izgled koristi da bi se prodao odredjeni proizvod.Kad s
zene u pitanju postoji ’’simbolicko brisanje’’ starijih.Nekim delom dominiraju starji muskarci
belci,koji su jos uvek na znacajnim polozajima. Zene i crnci,koji su odavno penzonisani,ako se
uopste prikazuju,predstavljeni su kao zahtevni,ranjivi,bolesni ili izlapeli.Jedino se po sapunskim
operama starije zene nalaze kao stalni likovi, mada su cak i tu cesto prikazane kao pomalo komicne.
2.Sta podrazumeva analiz sadrzaja u istrazivanju stereotipa u medijima? i Koje zamerke se
upucuju kvantitativnim metodama kao sto je analiza sadrzaja? (Pitanje broj 10 u
Predstavljanje i mediji)
U istrezivanju stereoptipa najvis se koristi analiza sadrzaja.Analiza sadrzaja je statisticki metod
sakupljanja podataka o vecem broju tekstova.To moze da podrazumva cak i prosto brojanje:koliko
se puta neka zena ili muskarac pominju,itd.Tvrdi se da je to objektivna i empirijska istrazivacka
tehnika.
Rezultati svih analiza sadrzaja ukazuju da su prilicno gruba mera ze stereotip polova.Ona ne
obuhvata sirok dijapazon stereotipa plova kao sto su tasta, svekrva,sekretarica,itd.Postoje razna
ogranicenja analize sadrzaja .Kvantitavno istrazivanje uvek ce propustati one fine i siptilne signale
koje kvalitativno istarzivanje moze da otkrije.Objektvina analiza sadrzaja daje tek jedan mali deo
celokupne slike.
3.Zamerke analizama sadrzaja koje s odnose na predstavljanje zene u medijima?
Gej Takman,rezimirala je dvadesetpetogodisnje istrazivanje tvrdeci da su zene na simbolican nacin
unistili mediji,jer su ih izostavljali,osudjivali i nipodastavali..I drugi su dosli do slicnog zakljucka,
da se muskarci cesce pojavljuju u medijima od zena.Zakljuceno je za sve analize sadrzaja da zene
nisu prikazane u pravom svetlu,da njihovo predstavljanje ne odrazava stvarnu zenu i njenu ulogu.
5.Sta pokazuju kvalitativne metode u ispitivanju predstavljanja zena u medijima?
Uz koriscenje kvalitativne metode u ispitivanju predstavljanja zena u medijima,dolazi se do
saunanja da one sadrze protivrecnosti.Otkriveno je da su zenski jezik i teznje tek preuzeti ili
uvrsceni u svet muskaraca.Reklamne agencije koriste koriste recnik kao sto su’’’prava,izbor i
sloboda’’ tako da se tim recima oduzima progresivno znacenje,i da se koriste samo u svrhu prodaje.
6.Kakva je uloga medija u formiranju polnih uloga prema liberalnom feminizmu?
Po liberalnim feministkinjama promena prikazivanja zene u medijima moze da vremenom nauci
drustvo da menja tradicionalne uloge polova.
Sta zanemaruje liberalni feminizam u svojim stavovima?
Kritika je upucena zato sto u mnogim slucajevima ne prepoznaju da ocigledno negativni stereotipi
mogu da izrazavaju, na uproscen i simbolican nacin stvarne drustvene odnose...
4
