ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА – ЗВЕЧАН
СМЕР:
ЗАШТИТА ОД ПОЖАРА
СЕМИНАРСКИ РАД ИЗ
ПРОЦЕСА САГОРЕВАЊА И ТЕРМОЕНЕРГЕТСКИХ
ПОСТРОЈЕЊА
ТЕМА:
ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ И ПАРНЕ ТУРБИНЕ
СТУДЕНТ
ПРОФЕСОР
Драган Вукмировић
МР Сретен Стоиљковић
Бр. индекса 25/2012
У Звечану, 2014. године
------------------------------------------------------------------------------
УВОД (историја)
Термоелектране
су енергетска постројења које енергију добивају сагоревањем горива,
а главна примена и сврха термоенергетских постројења је производња паре која ће
покретати турбину, а потом и генератор електричне енергије.
Основна намена им је производња и трансформација примарних облика енергије у
користан рад, који се касније у облику механичке енергије даље искориштава за
производњу електричне енергије. Механичка енергија је произведена уз помоћ
топлинског строја који трансформира топлинску енергију. Имамо претварање кемијске
енергије у топлинску која се пак различитим процесима предаје неком радном медију.
Радни медиј пак служи као преносник те енергије, често изгарањем горива, у енергију
вртње.
1629. јавља се прва идеја о кориштењу водене паре за покретање кола с лопатицама.
Идеју је изнео Гиованни Бранца у својој књизи
Ле мацхине
. Идеја таквог строја била је
примитивна, с паром која је слободно струјала према котачу с лопатицама. Сам строј
изгледао је као водени млин, али био је покретан паром.
Револуција је уследила када је Јамес Wатт 1769. изумео парни строј који је радио с
претлаком, у процес је била укључена и кондензација, то су темељи и савремених
термоенергетских постројења. Пара као медиј је изузетно захвална код преноса
енергије.
Параметри постројења су се мењали кроз историју. Ваздух, посебно температура расли
су кроз године. Количина паре се повећава, а самим тиме и снага постројења. Тако се
смањује и потрошња горива и подиже искористивост. Јављају се још и прегрејачи и
међупрегрејачи који још више придоносе повећању искористивости. Нова револуција
настаје развојем такозваних блок постројења (котао и турбина су један затворени
управљачки круг). Идеје су постојале и поступно се развијале кроз историју, али за
термоелектране какве данас познајемо најважнија је ствар патентирање и развој парне
турбине (1791.). Плинска турбина долази много касније, почетком 20. века.
Данас се око 80% електричне енергије у индустријски развијеним земљама добива из
термоенергетских извора (ту се наравно убрајају и плинска, али и нуклеарна
постројења). У модерном друштву потреба за електричном енергијом расте, а самим
тиме расте и потрошња електричне енергије по становнику, што је уједно и показатељ
господарског развитка поједине земље. Осим што производе електричну енергију
термоенергетска постројења служе и за производњу топлине која је такође итекако
битна у крајевима гдје је потребно грејање.
Важност оваквих постројења расте из дана у дан без обзира на нове изворе и начине
производње електричне енергије. Наравно у свему томе расте и оптерећење на околину
што је питање којим се такођер морамо активно позабавити кад говоримо о
термоелектранама. На пројектовању, изградњи, раду и одржавању једне
термоелектране учествује велика група људи, инжењера различитих струка. Сви ти
људи обједињују широк спектар знања потребних да се обаве сви задаци и осигура
несметан рад једне електране.
1
Тамо где настаје струја
Да ли штедите струју? Због само једне сијалице која тамо негде непотребно светли
термоелектране ће за годину дана сагорети око 400 килограма угља
Термоелектране су запањујућа места. Као редак спој најразличитијих струка и разних
машина, термоелектрана везује технологију из неколико векова. Сваки њен део је
изграђен у гигантским размерама, од железничке пруге којом се довози угаљ,
стоваришта и ложионице, котларнице до парне турбине, генератора и трансформатора.
Термоелектране су заправо фабрике за производњу струје и у суштини раде на врло
једноставном принципу – енергију заробљену у фосилним горивима претварају у
струју. Но, осим у термоелектранама, електрична енергија се добија и у великим
хидроелектранама и нуклеарним реакторима, мада се последњих година у свету све
више граде и обновљиви извори енергије, као што су соларне електране или паркови
ветрогенератора.
3
